Zbog epidemije korona virusa, 2020. godina je postala simbol gubitka. Izgubili smo uobičajeni ritam života i osećaj sigurnosti. Mnogi od nas su zauvek izgubili voljene osobe, a oni sretniji su izgubili „samo“ posao, pa su ostali bez prihoda. Imajući u vidu ove gubitke, nedostatak mogućnosti za rekreaciju i zabavu je, naravno, potisnut u drugi plan, ali njihov značaj ne treba potcenjivati. Prošle godine smo iz kalendara mogli da izbrišemo mnoštvo putovanja, festivala, proslava, a da nismo znali koliko dugo ćemo biti bez njih. Epidemija je još uvek sastavni deo našeg života, ali postoji sve više prilika da nadoknadimo propuštene doživljaje.
Brojni su tekstovi napisani o tome kako su se turističke agencije, avio-kompanije i kompanije koje se bave turizmom suočavale sa do sada neviđenim poteškoćama u radu tokom pandemije. Iako se mnoge stvari odvijaju na drugačiji način nego ranije, ove godine više ne osećamo da je možda lakše doći do Marsa nego otputovati negde za vikend.
Sagovornici Családi Kör govore o tome kakva su njihova iskustva vezano za letovanja ili festivale ove, 2021. godine.
„Bilo je potpuno neočekivano za nas na početku epidemije da je svet stao. Mnogi su već krajem 2019. godine uplatili letovanja za 2020. godinu. Odmor je veoma važan za sve nas jer se u našem ubrzanom svetu ljudi često mogu opustiti samo ako su potpuno odsečeni od svog svakodnevnog okruženja”, kaže vlasnica turističke agencije “Tisa Travel” u Senti, Eva Lučić.
Prema njenim rečima, i prošle godine je bilo mesta do kojih je relativno lako bilo otputovati, poput Turske, ali su mnoga popularna odredišta ostala zatvorena za turiste.
„Neprestano smo pratili vesti, gledajući kada će koja zemlja otvoriti svoje granice. Mnoga putovanja smo morali da otkažemo i nikada unapred nismo znali kakva će biti situacija za mesec dana. Uspeli smo da organizujemo putovanja u Tursku i Hrvatsku, ali je tada Grčka, kao popularna destinacija, bila zatvorena”, kaže ona.
Takođe je bilo upitno i koliko će mogućnosti za putovanja biti kada se epidemiološka situacija poboljša i kada putovanje postane lakše. Ima onih koji zbog rizika koji i dalje postoji oklevaju, da li da se upute na odmor, a ima i onih koji, uprkos neizvesnosti i mogućim poteškoćama, jedva čekaju da uđu u avion ili u autobus. Eva smatra da većina ljudi ipak pripada ovoj drugoj kategoriji:
„Ljudi su veoma ’izgladneli’ za putovanjima, i imamo sve više novih putnika. Kada ljudi čuju iskustva svojih poznanika, sve više ljudi je ohrabreno da krene na put. Inače, vaučeri za neiskorišćena putovanja mogu da se iskoriste do kraja 2021. godine, a ako to ne učinite, vratićemo vam novac do 15. januara 2022. godine”.
U većinu zemalja može se putovati sa potvrdom o vakcinaciji ili negativnim testom, ali ima i onih u kojima to nije potrebno. U koju zemlju možete putovati i pod kojim uslovima, pitanje je koje se svakodnevno postavlja, zbog čega je važno uvek biti u toku.
„U većinu mesta može da se ide sa potvrdom o vakcinaciji ili sa negativnim PCR testom, ali sve više država prihvata antigenski umesto PCR testa, koji je jeftiniji za izvođenje. Putnicima je sada potrebno mnogo više informacija, tako da uvek moramo biti u toku sa najnovijim vestima. U nekoliko zemalja, poput Turske ili Hrvatske, posetioci moraju popuniti poseban obrazac na osnovu kog se prati kretanje turista unutar zemlje. S druge strane, u Crnoj Gori i Albaniji možete slobodno putovati bez sertifikata, tako da su i ove zemlje postale popularne destinacije”, kaže Lučić.
Da putovanja često danas uključuju i poteškoće, dobro ilustruje priča Katalin i Eme Rečko, koje su u julu ove godine išle na Krit.
„Putovanje na Majorku uplatili smo još u januaru 2020. godine, a zatim smo dobile vaučer koji smo želele da iskoristimo ove godine. Bilo nam je drago što su vakcinisane osobe mogle putovati na ostrvo ove godine, ali na kraju su se pravila ipak promenila i nismo stigle tamo. Naravno, drago nam je što nismo izgubile novac i mogle smo ipak na odmor, ali u duhu smo se pripremale za put na Majorku“, kaže Katalin, kojoj je za sletanje na Krit bila potrebna potvrda o vakcinaciji, ali i popunjen obrazac za ulazak na Krit, da bi u ponoć, na dan polaska, dobila kod.
Ova godina je počela sa neizvesnošću i u pogledu mogućnosti organizovanja festivala. Na osnovu prošlogodišnjeg iskustva, mnogi su mislili da od obećanih događaja neće biti ništa, ali na kraju se ispostavilo da smo 2021. godine mogli nadoknaditi festivalske doživljaje.
Jubilarni XX Domboš Fest tako je bio održan između 8. i 11. jula u Malom Iđošu, nakon pauze 2020. godine. Događaju se moglo prisustvovati bez potvrde o vakcinaciji ili testiranja, jedino ograničenje je bio ukupan broj posetilaca na festivalu.
„Pretrčali smo nekoliko krugova vezano za bezbednost tokom organizacije festivala, ali na kraju se sve lepo poklopilo. Došao je očekivan broj ljudi, a istovremeno je bilo dozvoljeno da 1.000 ljudi u isto vreme bude na festivalu. Broj posetilaca se nije menjao ni ove godine, dolazili su u uobičajenom broju”, kaže glavni organizator Domboš Festa Laslo Horvat.
Kako navodi, u maju se činilo da će održavanje festivala biti omogućeno, ali na kraju je događaj organizovan uz dvonedeljnu kampanju, kada više nije bilo sumnje da će okupljanje biti omogućeno.
Posle dugog nagađanja i čekanja, postalo je sigurno i da Exit festival neće izostati ni ove godine. Katalin i Ema Rečko se svake godine vraćaju na ovaj događaj.
„Na festival su mogli da uđu samo oni koji su bili vakcinisani ili imaju brzi test. Ulazak gostiju je, međutim, bez obzira na ove okolnosti, tekao brzo. Bilo nam je čudno da na kapijama nije bilo dezinfekcionih sredstava, iako je to sada bilo važno. Pozitivna strana je što se otpad prikupljao selektivno. Mnogi su nosili maske, ali to nije bilo neuobičajeno ni pre epidemije, zbog prašine”, kažu one.
Festival je imao manje bina i manje izvođača nego ranijih godina, ali su ipak uspeli da održe uobičajeni nivo.
Nije nedostajalo posetilaca, tokom četiri dana je oko 180.000 ljudi prisustvovalo ovom događaju. Mnogi su došli iz Mađarske, što je i razumljivo, jer je u susednoj zemlji otkazano nekoliko planiranih festivala.
Iako je ulaz na festival sa potvrdom o vakcinaciji bio neometan, oko testiranja je bilo manjih problema.
„Moja prijateljica sa kojom sam išla na festival je imala potvrdu o vakcinaciji, ali sam ja morala da napravim test. Na biletarnici smo saznale da se dnevna karta može kupiti tek posle 19 časova. Mislila sam da će biti besplatno testiranje za posetioce festivala do 21 časa, ali prodavac karata je rekao da je to moguće obaviti samo do 18 časova”, priča Marina Juhas svoje doživljaje oko ulaska na festival.
Marini je savetovano da uradi test u privatnoj laboratoriji, pa je nakon kupovine karte ovo bio sledeći korak:
„Ukoliko sam još istog dana želela da imam rezultate, morala sam da stignem u laboratoriju do 20 časova. Rezultati su na kraju bili gotovi u 21 sat, a test je urađen po sniženoj ceni od 1.500 dinara. Međutim, ispostavilo se da su me na štandu ipak pogrešno informisali, jer je Sajam za testiranje zaista bio otvoren do 21 sata”, navodi ona.
Uprkos komplikacijama oko testiranja, prema Marininim rečima, festivalski doživljaj je bio na visokom nivou:
„Festivalsko iskustvo je bilo drugačije nego pre epidemije. Na ljudima se videlo da su veoma srećni što su konačno na slobodi. Naravno, dobro raspoloženje je ionako tipično za Exit, ali je sada to bilo još intenzivnije”, kaže ona.
Tekst na mađarskom jeziku na portalu Szabad Magyar Szó možete pročitati ovde.
Projekat “Život na lokalu sa Kovid-19”, koji realizuje Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, dobio je podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.