PUTEVIMA NETAKNUTE PRIRODE: UKUSI ISTOČNE SLAVONIJE I SEVERNE BAČKE

Subotica, kao pogranični grad na Severu Bačke, osim što poseduje mnoge zgrade građene u stilu secesije, prirodna bogatstva, jedinstvenu vojvođansku kuhinju, smeštena je i “na dohvat ruke” svojim susedima iz Mađarske i Hrvatske. I obratno.

Palić, foto: NJ, Magločistač

Ako ste ljubitelji eko, gastro i rekreativnog turizma, a još uvek ne znate gde ćete provesti vikend ili produženi vikend, definitivno jedan od mojih predloga je dvodnevna ili trodnevna poseta našim komšijama u Istočnoj Slavoniji.

Mi smo prethodnog vikenda učinili isto i sjajno se zabavili! Nakon istraživanja lokalnih, vojvođanskih ukusa i kulturnog nasleđa Grada Subotice, put pod noge, istraživanje je nastavljeno uz prirodne lepote i ukuse Istočne Slavonije. Ove dve regije su veoma slične, ne samo po mentalitetu ljudi koji žive ovde, nego i po zaštićenim objektima, rezervatima prirode, hrani, vinima, rakiji.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#d8d8d8″ bcolor=”#a82626″]

Ukusi Severne Bačke

Foto: NJ, Magločistač

Uoči dvodnevnog puta u Istočnu Slavoniju, jedan dan je bio posvećen i razgledanju znamenitosti, prirodnog bogatstva i kulture na Severu Bačke. Poseta Šupljaku, ugostiteljskom objektu i parku avanture Furioso. Zatim, poseta specijalnom rezervatu prirode Ludoškom jezeru, nakon čega smo obišli vinariju Zvonko Bogdan koja nosi ime našeg poznatog pevača starogradskih pesama čije ime je sinonim za vrhunski doživljaj kakav imaju vina Vinarije Zvonko Bogdan. Obilazak je nastavljen na Paliću koji je poznat po Jezeru Palić, Velikoj terasi i drugim objektima. Tokom posle podnevnih časova, upoznali smo se i sa kulturnim i gratiteljskim nasleđem Grada Subotice, Rajhlovom palatom, Gradskom kućom, Sinagogom. Dan se završio tradicionalnom večerom na Majkinom salašu, na Paliću, uz dobru rakiju, vina i zajedničko druženje uz tamburaše.

[/quote]

Stari podrum u Iloku, foto: NJ, Magločistač

Prvo mesto na našoj izviđačkoj mapi je turističko naselje “Stari podrum” u Iloku gde su nas naši ljubazni domaćini dočekali sa još vrućim, veoma ukusnim krofnama koje podsećaju na detinjstvo i predivnim, daleko poznatim iločkim vinima, kao što je traminac. Nikako nemojte izostaviti da, uz čašu vina, prošetate podrumom koji datira iz 15. i 18. veka, a koji cele godine na temperaturi 12-14 stepeni, čuva svoju vinsku istoriju. Ovde se možete upoznati sa pričom o tome kako je tokom građanskog rata sačuvano blizu 8.000 vina tako što su ih zazidali u utrobu ovog podruma, zatim, o načinu skladištenja vina, omiljenih i na kraljevskim dvorovima. U sklopu naselja, nalazi se i restoran, kušaonica, smeštaj i suvenirnica. I da – naravno, nisam izdržala a da, osim još jedne čaše vina, odem po još koju ukusnu i mirisnu slanu krofnicu.

Vidikovac sa ladanjskog imanja u Principovcu, foto: NJ, Magločistač

Naša sledeća destinacija nedaleko od iločkih podruma je “Ladanjsko imanje Principovac”, kneževske porodice Odeskalki gde nas je sačekao jedinstveni pogled sa vidikovca koji gleda na okolne vinograde i Severnu Bačku! “Vino je ovde umetnost i stil života”, gde ćete se osećati nekako aristrokratski, opis je turističke ponude ovog imanja. U sklopu vidikovca, nalazi se i restoran, smeštaj, sadržaji rekreativnog tipa i pogled u čarobna prirodna prostranstva gde se susreću plava i zelena boja.

Nakon odmaranja očiju na vidikovcu, stigli smo i u Državnu ergelu Đakovo, najstariju ergelu u Evropi, osnovanu davne 1506. godine. Ergela se bavi dresurom konja lipicanske rase, a poznata je i po osvajanju zapaženih mesta na konjičkim takmičenjima. Ova ergela sama na svojim poljoprivrednim površinama proizvodi seno, slamu i zob koji služi za prehranu konja. U središnjem delu prostora postoji, kako bih ja to rekla, vežbaonica za konje. Vežbaonica je kružnog tipa gde konji idu u krug tako što dobijaju stimulativne, kažu nam, nežne udare po stražnjem delu tela koji ih tako “tera” da se kreću u krug. Takođe, ovde se nalazi najveća konjička jahaonica u Hrvatskoj. Konji ovde imaju i velik prostor za trčanje i timaritelje koji svakodnevno brinu o njima. Štale su upadljivo čiste, a životinje s velikom pažnjom zbrinute. Ovi graciozni konji plene svojom lepotom i nikog ne ostavljaju ravnodušnim.

Državna ergela Đakovo, foto: NJ, Magločistač

Takođe, saznali smo da se mladi konji, do njihove treće godine ne smeju jahati da im ne slomimo ili ne povredimo kičmu. Konji su se nekada koristili za sve, za jahanje i kao prevozno sredstvo. Na ovim prostorima su prvo bili poznati arapski konji, a mi smo se ovde upoznali sa prekrasnim belim i smeđim konjima lipicanske rase.

Prostor smo obišli uz pratnju stručnog vodiča koji nam je objasnio kako treba da se ponašamo u blizini ovih lepih, gracioznih životinja. Posebno mi je bilo zanimljivo slušati savete o tome da se konju prvo moramo javiti, pozdraviti ga, razgovarati sa njim… da on prvo čuje da smo mi u njegovoj blizini, da se ne uplaši. Inače, ono što nisam znala, jeste da pojedini konji ne vole da ih diramo po njušci i ne sme im se prilaziti od nazad jer može da se uplaši i da nas udari. Imali smo prilike da se upoznamo sa predivnim konjima koji su bili veoma drštveni, a dok smo ih mazili, komšijski konji su na zanimljiv način pokazivali svoju ljubomoru. Biti toliko blizu ovoj životinji, izaziva divljenje, pomaziti ga i osetiti njegovu toplinu. Taj dodir sigurno nikad neću zaboraviti.

Tvrđavski zatvor u Slavonskom Brodu, foto: NJ, Magločistač

Nastavili smo putem Slavonskog Broda koji je po veličini i značaju drugi najveći grad u Slavoniji. Nalazi se na severnoj obali reke Save, na granici sa Bosnom i Hercegovinom, središte je Brodsko-posavske županije. Prema rečima naše turističke voditeljice, Slavonski Brod ima najveći trg u Hrvatskoj. Nakon kratke šetnje, posetili smo i tvrđavu gde smo se upoznali sa njenom istorijom, pa i sa načinima mučenja zatvorenika u tvrđavskom zatvoru koji je i leti i zimi veoma hladan. U njemu se danas nalaze lutke u pocepanoj odeći, sa posekotima i ranama koje su zadobili na spravama za mučenja koja simbolizuju ljudska zverstva iz ranijih vremena. U nizu kamenih ulaza, nalazi se i takozvana ljekarna za zbrinjavanje pacijenata iz tog vremena. Prostor je takođe hladan, a pojedine zastarele medicinske sprave, na žalost, podsećaju na one koje se i danas koriste po našim bolnicama.

Restoran Uno u Slavonskom Brodu, foto: NJ, Magločistač

Ogladneli smo. Vreme je za ručak. Ugostio nas je restoran Uno. Prostor i dvorišni deo restorana uređeni po “receptu” naših baka i deka, koji su živeli na selima, gde je sasvim normalno videti bicikl i šarene šerpice okačene po zidovima. Hrana je bila sjajna, a domaćini su nam otkrili da vlasnik restorana uzgaja sve što smo ručali, kako meso, tako i povrće.

Uveče smo stigli u Osijek. Večera nas je čekala u restoranu u Tvrđi, u Čardi kod Baranjca. Ja nisam veliki ljubitelj riblje čorbe, ali ova je bila nekako primamljiva, malo ljutkasta, prava domaća, onakva kakvu je na mnogim mestima nećete jesti. Pili smo vrhunsko domaće suvo belo vino. Na žalost, nismo uspeli da posetimo svirku na tvrđavi jer nas je razjurila kiša. Nadam se da ćemo to nadoknaditi nekom novom prilikom.

Čarda kod Baranjca, foto: NJ, Magločistač

Smeštaj nas je čekao u hotelu Maksimilian, opuštajućem i romantičnom mestu smeštenom u klasičnoj austrougarskoj zgradi iz 18. veka. Usluga je bila izvrsna, sve je čisto i uredno, doručak ukusan i pažljivo pripremljen, a krevet naprosto božanstveno udoban za spavanje. Iskreno, ne pamtim da sam u nekom hotelu ovako mirno i spokojno spavala.

Nedelja jutro. Nakon doručka, kratka šetnja kroz vlažne ulice Osijeka koji je još spavao dubokim snom. Osim nas, asfaltom su šetali i pužići, a ja sam fotkala ostatke kapljica kiše na crvenim ružama, šarene klupe i zelenilo. Brzo smo pošli dalje, na naše sledeće odredište – rezervat prirode, Kopački Rit koji je nastalo delovanjem dve velike reke, Dunava i Drave koji je zbog biološke raznolikosti proglašen parkom prirode. Neki ga nazivaju i Evropskim Amazonom.

Kopački Rit, foto: NJ, Magločistač

Plovidba turističkim brodom bila je pravo opuštanje. Putevima netaknute prirode čuje se tišina koju obogaćuju zvuci raznih ptica koje izvode svoj ples na površini vode i mašu krilima zapljuskujući gornji sloj vode pre nego što uzlete i naprave nekoliko krugova oko reke. Videli smo kormorane i mnoge druge zaštićene vrste ptica. Ovde su čak i komarci zaštićena vrsta, rekao je naš vodič, jer se njima hrane žabe i pojedine vrste ptica. Ovde čovek poželi da provede ceo dan, da tumara i da istražuje ovo prekrasno biljno-životinsko carstvo.

Zmajevac je naselje u baranjskoj opštini Kneževi Vinogradi, županija Osječko-baranjska, u kom većinsko stanovništvo čine Mađari. Najpoznatija manifestacija je Vinski maraton. Zmajevac se prostire na plodnim njivama, poznat je po vinogradima i mnogobrojnim vinskim podrumima. Jedan od njih je i porodična vinarija Josić koja je smeštena u takozvanoj vinskoj ulici u kojoj se nalazi restoran i vinoteka. Ovde sam se definitivno zaljubila. U vino. I to u traminac, vrhunsko, kvalitetno suvo belo vino vinarije Josić. Vino je pitko, ima poseban začinski miris i ukus, daje određenu jačinu i svežinu u isto vreme.

Etno selo, Karanac – gazdinstvo Tri mudraca, foto: NJ, Magločistač

Naša sledeća stanica je Baranja, etno selo Karanac. U ovim živopisnim seoskim krčmama, u ponudi su domaći proizvodi. Jedan od njih je svakako autentično gazdinstvo Tri mudraca. Ako želim opisati kako to izgleda, onda je možda dovoljno napisati da se jedan ceo deo Baranje nalazi u ovom dvorištu. Vlasnik ovog posebnog seoskog imanja je, kako su nam rekli, adrenalinski ovisnik koji svojim turistima, osim restoranske ponude, pruža i aktivne sadržaje koji odmor čine posebnim, upečatljivim i nadasve nezaboravnim za svakog ko ga poseti.

Hrana je bila izvrsna, vino domaće, atmosfera čarobna. Mesto gde slobodno možete ugasiti mozak, wifi i telefon. Mesto gde vas veselo dočekuju kućni ljubimci, i na kom, pre odlaska, obavezno morate da “ukradete” još jedan primamljivi i mirisni domaći kolač sa jabukama. Definitivno, ambijent u koji ponovo želim da se vratim.

***

Studijsko putovanje “Novi panonski krug” obuhvata obilazak turističkih mesta u Srbiji i Hrvatskoj. Cilj projekta je ojačati, proširiti i integrisati prekograničnu turističku ponudu i poboljšati upravljanje kulturnom i prirodnom baštinom. Putovanje se realizuje u okviru Projekta pod nazivom “Explore CRO-SRB – Extraordinary Pleasure of Our Region – Common gastro, eco & recreation routes of Croatia & Serbia” koji je sufinansiran u okviru Interreg IPA CBC Programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija 2014.-2020. Nosilac projekta je Razvojna agencija Grada Slavonskog Broda, a partneri su Regionalna Razvojna agencija Panonreg iz Subotice, Fond turistički klaster mikroregije Subotica Palić iz Subotice i Turistički klaster “Slavonska košarica” iz Slavonskog Broda.  

Piše: Natalija Jakovljević

[clear]