Psihološkinja Olga Terek za Magločistač: Zašto je januar najdepresivniji mesec u godini?

Praznici, naročito Božić i Nova godina, period su radosti. Većina ljudi svoju energiju fokusira na ukrašavanje, spremanje hrane, planiranje zabava i druženja sa rodbinom i prijateljima, na kupovinu i darivanje. Međutim, kada sve utihne posle uzbudljivog niza događaja, često se javlja osećanje tuge, razočarenja, izneverenosti i apatije, kaže za Magločistač psihološkinja Psihološkog centra ProAktiva iz Subotice, Olga Terek.

„Holiday blues, zimski bluz ili stručan naziv ‘sezonska depresija’ je produženo osećanje tuge i depresivnog raspoloženja koje prati gubitak interesovanja i zadovoljstva, poremećaj spavanja, fizička usporenost ili uznemirenost, osećanje umora i loša koncentracija“, objašnjava ona.

Radi se o specifičnom vidu depresije, dodaje Terek, koji se javlja u određeno doba godine i sa novim godišnjim dobom, uglavnom prolećem – nestaje, a okidači su uglavnom individualni tj. zavise od osobe do osobe.

„Ali ono što je zajedničko, a što potvrđuju i stručnjaci, jeste da je januar najdepresivniji mesec u godini. Zimi svetli deo dana je mnogo kraći i zato više vremena provodimo u zatvorenom prostoru. Taj manjak izloženosti svetlosti utiče da se manje luči serotonin, hormon koji doprinosi osećanju sreće i zadovoljstva i ljudi se osećaju demotivisano, prazno, bez snage i energije za nove ciljeve“, objašnjava Terek.

Bogata praznična trpeza nam omogućava da taj hormon dodatno, veštački proizvedemo uživajući u hrani bogatoj ugljenim hidratima, poput grickalica i slatkiša, napominje:

„Međutim, rezultat takve ishrane je višak kilograma ili zastoj u varenju što dovodi do lošeg raspoloženja“.

Dodatno, talas pozitivnih emocija može da se preokrene i zbog prevelikih očekivanja i pogrešnih vizija vezanih za praznike, zbog nedostatka korisnih aktivnosti, povećane inertnosti i nezadovoljstva svojim izgledom.

Treći ponedeljak u januaru, takozvani „tužni ponedeljak“ (blue monday), smatra se najdepresivnijim danom u godini.

Kao takav, prepoznat je pre 14 godina kada je psiholog Klif Arnal to pojasnio s nekoliko stvari: vremenske prilike su obično loše iako su dani duži, praznici su završeni i svi su se uglavnom vratili poslu, računi su ispražnjeni, a većina je već shvatila da neće uspeti da ispuni svoje novogodišnje odluke.

Kako prevazići postprazničnu depresiju?

„Prvi korak je svakako korak napolje, u spoljašnju sredinu. Svež vazduh i malo dnevne svetlosti mogu da vas razbude i povećaju nivo energije. Istu tu svetlost i vazduh pustite u svoj dom. Reorganizujte svoj životni prostor tako da sedite ili radite bliže prozoru i dnevnoj svetlosti“, poručuje naša sagovornica.

Takođe, neophodno je i urediti svoje navike u ishrani, pripremati uravnoteženu i raznoliku hranu, uz voće i povrće, regulisati san i baviti se fizičkim aktivnostima.

„Odlazite na spavanje pre ponoći i spavajte dovoljno, od 6 do 8 sati. Vežbajte redovno, četiri puta nedeljno po pola sata dnevno jer to snižava nivo stresa i povećava nivo izgubljene energije“, navodi Terek.

Iako bi se možda najradije osamili, ona ističe važnost druženja sa bliskim i dragim ljudima jer to podiže samopouzdanje i vraća veru u sopstvene sposobnosti.

Prema njenim rečima, u ovom periodu bi se trebalo potruditi da se ne donose važne odluke jer većina nas nije na vrhuncu svoje produktivnosti i samopouzdanja.

„Negujte zdrave i pozitivne načine razmišljanja bez iracionalnih uverenja koja dovode do emocionalnih problema i disfunkcionalnog ponašanja. Budite u svom životu sada i ovde“, poručuje Terek.

Kada treba potražiti pomoć stručnjaka?

Subotica je grad u kome je dominantan tradicionalan tip porodice, što znači da se sve rešava u okviru porodice i ostaje u krugu porodice, objašnjava naša sagovornica.

„Zbog toga se Subotičani odlučuju za stručnu pomoć tek kada ih emocionalni problemi u potpunosti iscrpe i učine da intenzivno gube na funkcionalnosti“, upozorava ona.

Prema njenom mišljenju, ako se osećamo loše duže od dve nedelje, ako to remeti naše svakodnevno funkcionisanje i ne možemo da se motivišemo, da radimo aktivnosti u kojima inače uživamo – potrebo je potražiti stručnu pomoć.

„Veliki broj njih se tada odlučuje za farmakoterapiju a manji broj je motivisan i za individualno osnaživanje i rad na sebi“, zaključuje Terek.