Protest “Protiv smrada grada i Krivaje” održan po 90. put u Bačkoj Topoli: Životnu sredinu smo pozajmili od unuka i praunuka

Po devedesti put, građani Bačke Topole i okolnih naselja su se bili okupili u četvrtak, 17. marta, izražavajući protest “Protiv smrada grada i Krivaje”, revoltirani zagađenjem vazduhom tj. neprijatnim mirisom koji se širi na desetine kilometara iz obližnjeg AIK-ovog “Žibela“, ali i zagađenjem reke Krivaje u čijem donjem toku, usled industrijskog zagađenja, poslednjih godina više nema života.

Problem sa smradom koji se širi gradom i povremeno dopire do pojedinih naselja traje više od decenije, dok onaj sa rekom Krivajom datira od 2012. godine, usled povećanja obima proizvodnje mesnih industrija.

I dok je vazdušno zaudaranje povremeno, ono iz reke je gotovo svakodnevno. Tako se žitelji, pre svega naselja Bajša kraj Bačke Topole i sva tri naselja Malog Iđoša kroz koje Krivaja protiče, kad otvore prozore, suočavaju sa mirisom koji podseća na pokvareno jaje, ali i prizorom mutne, penušave i zamašćene reke koja izgledom više podseća na kanalizaciju.

Protesti ovim povodom su u Bačkoj Topoli prvi put bili održani septembra 2014. godine na inicijativu danas pokojnog Dragana Pečurice, aktiviste koji je inicirao borbu za zdravu životnu sredinu u ovoj opštini.

Od tada, građani protestuju svakog 17. u mesecu u 17 časova, a proteste u kontinuitetu organizuju aktivisti ekološkog pokreta “Za sadašnjost i budućnost” iz Bajše, u ime kojeg se prisutnima proteklog četvrtka obratio dr Červenak Peter:

“I ovaj put smo tu, pre svega zbog smrada grada, pošto ’Žibel’ i dalje ispušta nesnošljive smradove prilikom tehnološkog procesa proizvodnje. Apelujemo da se ’Žibel’ odrekne dela svog profita i da izgradi filtere za prečišćavanje vazduha koji će raditi kako treba. S druge strane, zahtevamo da oni, ali i IM ’Topola’ izgrade prečistače svojih otpadnih voda, kako bismo zaštiiti reku Krivaju”.

O reci Krivaji

Reka Krivaja, kao najduža vojvođanska reka koja celim svojim tokom protiče kroz pokrajinu, nastaje kod Starog Žednika spajanjem nekoliko potoka iz Subotičke peščare. U svom toku dugom 109 kilometara najzagađenija je upravo kod Bačke Topole. Tome u prilog govori i činjenica da je Zobnatičko jezero, nastalo njenim veštačkim pregrađivanjem, okarakterisano kao najčistije u Vojvodini. I do tog dela Krivaja je čista reka. Od naselja Bajša, dalje prema naseljima opštine Mali Iđoš, njen sastav i izgled se usled zagađenja menjaju sve do ušća u Veliki Bački Kanal kod Turije. 

Radna jedinica “Žibel” Agroindustrijskog kombinata “Bačka Topola” se, naime, bavi preradom klaničnog otpada i smatra se krivcem za neprijatan miris koji se širi gradom, a uz nju su i mesne industrije IM “Topola” d.o.o. i “Perutnina Ptuj Topiko” d.o.o, koji su zajedno označeni kao zagađivači Krivaje budući da tečne otpade svoje proizvodnje ispuštaju u njen vodotok. Pored toga, višegodišnji problem u Bačkoj Topoli je i gradska kanalizacija koja, osim što dospeva u reku, obuhvata tek manje od polovine domaćinstava u samoj Bačkoj Topoli.

Pomaka u odnosu na 2014. ima. Tako je pogon sa prečistačem otpadnih voda “Topika” u međuvremenu završen i u toku je njegova priprema za puštanje u rad. Paralelno, u decembru prošle godine je završen i gradski prečistač otpadnih voda kapaciteta za 20.000 domaćinstava. Tako ovaj projekat vredan 626 miliona dinara, od kojih je pokrajinska Uprava za kapitalna ulaganja investirala 526 miliona a opština Bačka Topola ostatak, treba u budućnosti, završetkom celokupne kanalazicaione mreže, da obuhvati kanalizaciju domaćinstava Bačke Topole, Bajše i Zobnatice. A s obzirom na veći kapacitet rada gradskog prečistača u odnosu na njegov trenutni obuhvat, do tada bi mogao, kako se planira, da prihvati predprečišćenu otpadnu vodu “Žibela” svedenu na nivo komunalne.

“Krivaja jeste malo čistija, nema više onog masnog sloja na njenoj površini, pojavile su se i patke, što je dobar znak, ali u njenom delu toka posle ’Žibela’ i dalje nema života. Bićemo zadovoljni kada u našoj Krivaji ponovo budu kreketale žabe. Nadamo se da će i druga dva zagađivača do leta, kada je zagađenost zbog toplote i najveća, investirati bar u sisteme za predprečišćavanje, kako bi svoje otpadne vode svele na nivo komunalnih koje će dalje odlaziti u gradski prečistač. ’Žibel’ već nešto radi po tom pitanju. To bi bilo dobro privremeno rešenje, dok kao ’Topiko’ ne izgrade svoja postrojenja”, smatra Červenak.

Da je Krivaja trenutno manje mutna i da manje smrdi, sumnjičavo potvrđuje i meštanka Bajše i aktivistkinja ekološkog pokreta “Za sadašnjost i budućnost” Menđan Pletikosić Ildiko:

“Dešavalo se i ranije da se zagađivači ’primire’ sa ispuštanjem otpada u Krivaju, koristeći svoje lagune, tako da ja sad ne bih tvrdila da je smanjeno zagađenje koje ovih dana možemo videti neko trajno stanje Krivaje, ili da je rezultat nekog probnog rada prečistača. I ’Žibel’ sve ove godine u svom sistemu ima filtere za prečišćavanje vazduha, međutim, problem je što oni nisu u funkciji. Poučena dosadašnjim iskustvom, plašim se da će tako biti i sa ovim prečistačima otpadnih voda, kao i da je ovo sada samo maska pred predstojeće izbore. Situaciju moramo pomno pratiti i nadalje”, zaključuje Menđan Pletikosić.

Proces neekološke industrijske proizvodnje bačkotopolskih zagađivača do sada se “sankcionisao” naknadama za zagađivanje, te se, stavljajući po strani ekološku svest, postavljalo pitanje isplativosti ulaganja u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda vredno više stotina miliona dinara.

Naime, pravna lica koja ispuštaju otpadne vode kao deo procesa proizvodnje dužna su, između ostalog, i da ispituju biohemijske i mehaničke parametre kvaliteta otpadnih voda, te da izveštaje o merenjima kvartalno dostavljaju JVP “Vode Vojvodine”, resornom ministarstvu i Agenciji za zaštitu životne sredine, na osnovu čega im se obračunava naknada za zagađenje.

I te analize, kažu sagovrnici Magločistača, pokazuju da u Krivaji ima svega osim kiseonika, a ponajviše amonijaka – u neizmerljivim količinama.

Ko je bio Dragan Pečurica?

Prvi protest za čistiju Bačku Topolu bio je održan 17. septembra 2014. godine na inicijativu, Dragana Pečurice, koji je tada oko sebe okupio blizu 200 građana spremnih da mirnom šetnjom gradom iskažu nezadovoljstvo ekološkim stanjem svog grada i traže čist vazduh i čistu vodu.

Bačkotopolčanina Dragana V. Pečuricu (24.06.1953 – 21.06.2018) mlađi sugrađani pamte kao nasmejanog nastavnika informatike, slikara, volontera u gradskom parku, a nešto stariji kao prvog lokalnog borca za čist vazduh. Njegov radni vek obeležilo je predavanje informatike u lokalnoj osnovnoj školi od uvođenja tog predmeta u nastavu. Voleo je prirodu, decu, pecanje, šah i crtanje portreta. Svakodnevno je bio viđan u šetnji sa različitim transparentima, a podržavao je i tuđe borbe, pa tako i one za Aleksin i Tijanin zakon.

“On nije hteo da odustane ni po cenu života”

“Ljude je delio na dobre i loše. Voleo je ljude, verovao im je. Bio je svestan situacije koja ga okružuje. U borbu za čist vazduh i bolju sredinu krenuo je iz najbolje namere – da svim njegovim sugrađanima bude bolje. Veoma mali broj ljudi, zajedno sa Peterom Červenakom, verovao je u to što je moj otac govorio i radio, i nastavili su tamo gde je on stao”, govori za Magločistač Pečuričina starija ćerka, Mirjana Raičević iz Novog Sada, prisećajući se istrajnosti svog oca.

Pečurica je 2016. dobio najstarije ekološko priznanje “Zeleni list”, koje Pokret gorana Vojvodine u saradnji sa Radio Beogradom 2 dodeljuje zaštitniku životne sredine svake godine. Takođe, dve godine kasnije, posthumno, sledovala ga je i nagrada za ekologa godine koju je porodica Pečurica ustupila drugom aktivnom ekologu.

“Mi smo kao porodica godinama prolazili pakao zbog borbe mog oca za dobrobit svih. Režim mu je režirao život. Zagađivači su ga tužili za narušavanje ugleda firme, prebacivali su ga iz jedne u drugu osnovnu školu, slali mu preteća anonimna pisma, fizički ga napadali na ulici. Nakon 40 godina rada, poslali su mu dve prosvetne inspekcije u roku od mesec dana. Na kraju ga je jedan nacionalni list u članku o protestu taksista zbog poskupljenja goriva svrstao među neke ljude koje su etiketirali kao dilere, pedofile i ubice, sa čime on, naravno, nije imao nikakve veze. Uspeo je da odgovori na taj tekst, planirao je da ih tuži, ali ubrzo su usledila dva moždana udara sa kojima nije uspeo da se izbori”, priča Mirjana Raičević.

“Životnu sredinu smo pozajmili od praunuka”

Ekološki pokret “Za sadašnjost i budućnost” je nevladina organizacija osnovana 2019. godine sa ciljem skretanja pažnje javnosti na aktuelne probleme iz oblasti ekologije. Osim što višegodišnjim održavanjem mesečnih skupova u gradu čuvaju sećanje na pokretača protesta Dragana Pečuricu, budnim okom nadgledaju sve ekološke teme. Stoga, budućim rešavanjem problema sa rekom Krivajom, njihova nastojanja neće biti sasvim ispunjena.

Kako kažu, više će se baviti problemom pijaće vode, odnosno njenom ugroženoću bušenjem mnoštva arteških bunara na teritoriji opštine za potrebe, pre svega, navodnjavanja, ali i brigom o zaštićenim područjima.

Kako ekološke teme postaju sve bitnije, i uloga ovakvih udruženja ima sve veći značaj za društvenu zajednicu:

“Pokazalo se prethodnih godina da je civilna kontrola vlasti neophodna, jer smo imali nesavesnu vlast koja nema pred sobom dugoročni interes građana. Takođe, građani Bačke Topole su jako nezainteresovani i pasivni kada treba izaći na ulicu i iskazati nezadovoljstvo. Podržavaju iz prikrajka i ’glasni’ su na društvenim mrežama kada im baš jako zasmrdi. Zato mi osećamo potrebu da naš rad održimo. Životna sredina koju imamo nije nasleđena od naših dedova nego smo je pozajmili od naših unuka i praunuka, i na taj način prema njoj treba da se i ophodimo”, zaključuje Červenak.