Projekat “Mladi u korak s tradicijom” priveden kraju: Prilika za druženje, učenje i volontiranje u jedinstvenom ambijentu

Projekat “Mladi u korak s tradicijom” priveden kraju: Prilika za druženje, učenje i volontiranje u jedinstvenom ambijentu

Izvor: Udruženje "Etnolife"

Objavio: Magločistač

31.08.2023

Kategorija: Društvo , Subotica

„Mladi su danas hiperaktivni, nemaju vremena da uživaju u malim stvarima, da zastanu, da osete trenutak lepote i radosti. Tehnologija je preuzela ono što smo mi nekada imali.“

Tako Milorad Moravčić odgovara na pitanje kakva je omladina danas. On je stalni saradnik Udruženja Etnolife, i već drugu godinu za redom učestvuje u organizaciji manifestacija i realizaciji projekata koje ovo udruženje sprovodi, a poslednji u nizu je „Mladi u korak s tradicijom“.

Foto: Magločistač

Radi se o projektu koji je u periodu od 1. marta prošle do 31. avgusta ove godine bio sproveden zahvaljujući podršci dobijenoj u sklopu Prekograničnog programa Inerreg – IPA CBC Mađarska-Srbija, a koji je rađen u partnerstvu sa omladinskim udruženjem Dél-Alföldi Ifjúsági Szövetség iz Bordanja u susednoj Mađarskoj.

Tokom 18 meseci, koliko je projekat trajao, urađeno je mnogo toga: oba partnera renovirala su po jedan salaš koji će u buduće služiti za održavanje izložbi, nabavljena je neophodna oprema i mobilijar za manifestacije koje će se organizovati i u narednom periodu, a kako je ciljna grupa projekta bila omladina, sa obe strane granice bili su održani i brojni kampovi na kojima je učestvovalo više od 100 mladih.

Izvor: Udruženje “Etnolife”

Sve aktivnosti imale su, pak, edukativni smisao – da se tradicije koje još uvek postoje u okolini neguju i predaju mladima, kaže menadžerka projekta Judit Lalić Hulo, a ta edukativna komponenta obuhvatala je rad sa prirodnim materijalima, izradu rukotvorina, u sferi muzike – pevanje…

„Meni se čini da je mladima najinteresantnije bilo čuti stare ljude, koji i danas neguju tradicionalne zanate, kako oni pričaju sa ljubavlju i emotivnim detaljima o tome. Njima je to bilo fascinantno, pa su hteli da se pridruže, da i oni nauče neke tehnike“, iznosi svoja zapažanja Judit, dodajući da su mladi, boraveći na Rokinom salašu, imali priliku da steknu dublji uvid u to kako se nekada živelo i šta se sve u međuvremenu promenilo.

Judit Lalić Hulo, foto: Magločistač

A promenilo se sve: „Svakodnevica u prirodi nije kao u gradu, gde je brzina“, nadovezuje se Milorad.

„Treba im vremena da se prilagode drugačijem ritmu, a zanima ih sve, pa ne znaju odakle da krenu: insekti, ptice, tišina, obične igre… i komunikacija je ovde sasvim drugačija nego u gradu.“

Milorad Moravčić, foto: Magločistač

Projekat “Mladi u korak s tradicijom” pružao je mnoštvo mogućnosti ne samo za druženje i učenje, već i za volonterski rad, budući da se odvijao u jedinstvenom ambijentu Rokinog salaša kraj Ludaškog jezera. Tako su učesnici i učesnice kampova bili angažovani na izradi dekorativnih detalja u etno-stilu, tabli, u čišćenju i ulepšavanju okoline, usvajajući ujedno i veštine timskog rada.

Jedna od volonterki Udruženja Etnolife, Diana Huska (18) iz Nose, već treću godinu za redom participira u aktivnostima koje se organizuju na Rokinom salašu.

Diana Huska, foto: Magločistač

Tu je, kaže, bila prihvaćena kao član porodice čim je došla. U početku je radila svašta po malo, da bi ove godine bila zadužena za fotografisanje, u čemu se najviše pronašla.

Na pitanje da li su mladi danas spremni da volontiraju, Diana odgovara da stav prema volontiranju zavisi od osobe do osobe, te da finansijski momenat svakako ne bi trebalo da bude dominantan motiv volonterskog rada.

Ona lično, ističe, zahvaljujući volontiranju, “umesto para dobija mnogo bolje stvari koje je ispunjavaju i zadovoljavaju”.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.