Na pitanje “Da li se družite sa mladima koji nisu pripadnici vaše nacionalne zajednice?”, čak 69 posto mladih koji su učestvovali na fokus grupama, održanim u sklopu realizacije projekta “Ja u tuđim cipelama”, odgovorilo je – NE.
Istovremeno, najveći deo njih, 31 posto, na prvo mesto ističe da im nedostaje prostor tj. fizičko mesto na kom bi mogli da se druže svi zajedo, a koje bi potom bilo ispunjeno kvalitetnim sadržajima, odnosno aktivnostima koje bi ih povezivale.
Sprovedeno istraživanje među mladima potvrdilo je da u Subotici i dalje postoji značajna etnička distanca među mladima, na osnovu čega su nosioci ovog projekta, Hrvatko kulturno prosvjetno društvo “Matija Gubec” iz Tavankuta i portal Magločistač kao medijski partner, kreirali set preporuka za unapređenje javnih politika kako bi se ta distanca smanjila, a mladi iz različitih nacionalnih zajednica osetili kao integralni deo društvene zajednice.
„Iako Subotica predstavlja multietničku regiju, postoje znatne etničke razlike među mladima koje su često praćene predrasudama, stereotipima i diskriminacijom. Kao posledica ovoga, mladi se često drže svojih etničkih grupa, a to sprečava razvijanje prijateljstava i saradnje sa mladima iz drugih etničkih zajednica“, rekla je Jadranka Stantić, koordinatorka projekta “Ja u tuđim cipelama.
Istraživanje je pokazalo i da mladi imaju problem da se izjasne kao pripadnici određene nacionalne manjine, kao i da su tokom života bili diskriminisani na osnovu nacionalne pripadnosti.
Istovremeno, većina ispitanika je navela i da mladima nije važno kojoj nacionalnoj zajednici pripadaju njihovi prijatelji, drugari iz škole I osobe sa kojima provode vreme. Takođe, zanimljiv podatak je i da najveći broj mladih međusobno komunicira na engleskom jeziku ukoliko istovremeno među njima postoji i jezička barijera.
Poražavajući je podatak da većina njih nikada nije čula da Subotica ima Kancelariju za mlade koja se nalazi u zgradi glavne autobuske stanice, jer ova institucija ni ne radi, a dodatno je problem i sama lokacija na kojoj se nalazi, koja je za ovu ciljnu grupu neatraktivna.
Ohrabruje, s druge strane, podatak da je više od polovine ispitanika navelo da bi želelo da učestvuje u stvaranju boljih prilika u Subotici, a kao glavne problem zbog kojih se mladi ne uključuju u postojeće aktivnosti u gradu navode – neinformisanost i nezainteresovanost.
Sa ciljem da ukaže na koji način se mladi iz različitih nacionalnih zajednica mogu animirati da učestvuju u zajedničkim aktivnostima, u sklopu projekta “Ja u tuđim cipelama” bile su održane filmske radionice, tokom kojih su učesnici i učesnice projekta snimali kratke video-priloge na temu suživota, multikulturalnosti i interkulturalnosti, koji su potom bili promovisani na “Večeri interkulturalnosti”.
Ali to nije bio jedini rezultat projekta.
Kao temelj za neke buduće projekte, potpisan je i Protokol o saradnji od strane više organizacija za mlade i koje se bave mladima, a na temelju sprovedenog istraživanja stavova mladih kreirane su i Preporuke za smanjenje etničke distance, ali i unapređenje omladinske politike na nivou Grada Subotice, kojih ima nekoliko:
Predlog praktične politike tj. Policy Paper bio je prezentovan i aktuelnom ministru za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislavu Žigmanovu, koji je inicijativu pokrenutu u sklopu realizacije projekta „Ja u tuđim cipelama“ ocenio kao veoma retku ali izuzetno korisnu, te istakao važnost saradnje organizacija civilnog sektora i mladih, koja može da posluži kao svojevrsni pokretač promena kada je u pitanju mapiranje problema mladih.
Prema njegovim rečima, interkulturalna praksa je tema o kojoj se malo govori, a fokus je više usmeren na pitanja multikulturalnosti, na očuvanje sopstvenog identiteta.
„Kada su u pitanju interkulturalne komunikacije i saradnja, beleži se određeni deficit, posebno kada je u pitanju područje kulture, saradnja, međusobno prožimanje“, rekao je Žigmanov, dodajući da kulturne politike definitivno treba da budu usmerene na način da u svojim sadržajima imaju i teme vezane za interkulturalnost.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.