Profesori na protestu u Subotici poručili: Propuštene lekcije se mogu nadoknaditi, propušten život ne može (FOTO)

Subotički studenti su uz podršku prosvetara, poljoprivrednika koji su došli s traktorima i građana održali danas protestnu šetnju koja je počela od Hale sportova u naselju Radijalac i završila ispred Gradske kuće u centru grada. Nakon obraćanja prosvetara, održano je 15 minuta tišine u znak sećanja na stradale u novosadskoj tragediji. Tokom ćutnje, građani su držali crvena papirna srca u vazduhu nakon čega su na crnom platnu ostavljali tragove dlanova koristeći crvenu farbu. Platno je na kraju okačeno ispred svečanog ulaza u Gradsku kuću.

Studenti su i ovaj put pozvali sve prosvetare da se priključe protestima.

“Obustavite nastavu, pa ćemo lako nadoknaditi kada dođe bolje sutra – jer živote ipak ne možemo nadoknaditi”, poručili su.

Oni su se obratili i roditeljima.

“Ako vam je stalo da vam deca budu obrazovana, kulturna i časna, pomozite nam svima i, nadam se da je ovo poslednji put da ću reći, ali nemojte ih slati na nastavu dok se ne izborimo sa ovim takozvanim lojalistima”, kazali su studenti.

Oni su se obratili i predstavnicima pravosuđa u Subotici.

“Ugledajte se na kolege iz Advokatske komore Srbije. Pa šta još treba da se desi pa da krenete da radite vaš posao”, upitali su.

Studenti su pohvalili subotičku policiju za način na koji obezbeđuju njihove skupove i pozvali ih da skinu uniforme i da im se pridruže.

Volonteri su u međuvremenu ispred Gradske kuće kuvali čaj građanima.

Prof. dr Viktorija Aladžić: Zaustavite devastiranje gradova u Srbiji

Obraćajući se okupljenim građanima na protestu, profesorka Građevinskog fakulteta u Subotici u penziji Viktorija Aladžić poručila je studentima, budućim građevinskim inženjerima, da je na njima velika odgovornost da zaustave devastaciju i rušenja u ovoj zemlji i da počnu da grade bolju, lepšu, odgovorniju zemlju.

Njihova uloga je, kako je rekla, među najvažnijim “jer su izgrađene strukture i gradovi čvrsto povezani sa društvom u kojem se grade”.

“Ako je društvo u haosu, ako u društvu vladaju interesi pojedinaca umesto dobrobiti svih, takav je i grad. Urbane strukture utiču na društvo u velikoj meri: minijaturni stanovi, spavaće sobe bez prirodnog svetla, nedostatak parkova i dečijih igrališta, preopterećenje saobraćajem, građenje ružnih zgradurina čiji je jedini cilj što veći profit, zagađen vazduh, zagađena priroda loši su po građane. Loše društvo stvara loše gradove”, poručila je Aladžić.

Naglasila je da je pred njima “ogroman zadatak” da zaustave lošu tendenciju devastiranja gradova u Srbiji.

“To je težak, ali i veoma lep zadatak, a ako budete složni u toj gradnji kao što ste ovih dana u protestima, izgradnja grada će biti izvor čiste sreće, jer su ljudi po svojoj prirodi graditelji”, dodala je ona.

Poručila je da je nju mnogo godina “ovde sramota” – generacije njenih roditelja koji su dozvolili ratove i podele devedesetih; njene generacije koja je dozvolila ubistvo Đinđića i sva ona ubistva posle njega; generacije njene dece.

“Ali vi koji ste generacija mojih unuka sve ste preokrenuli i dali nam svima nadu da može biti bolje. Hvala vam što posle toliko godina možemo biti ponosni. Pozivam sve naše generacije da vam se pridruže u izgradnji bolje zemlje i da se pre svega ne boje. Život danas nije u institucijama, jer su institucije za građane uglavnom zatvorene. Život je ovih dana na ulicama”, istakla je Aladžić.

Govoreći o snazi zajedništva koja, po njoj, karakteriše ove proteste, podsetila je da je 2007. godine protestovala ispred zgrade Narodnog pozorišta protiv njegovog rušenja, kada je oko nje bilo prisutno 22 ljudi.

“Zadivljena sam sada kada vidim koliko se taj broj uvećao”, naglasila je ona.

Potom je pobrojala sve gradske objekte za koje je studentima poručila da ih ne zaborave kada završe studije – bazen u Dudovoj šumi je počeo da se gradi pre skoro 35 godine i još uvek nije završen; Dom JNA koji je devastiran i prazan umesto da je poklonjen mladima; zatim Prva kasarna za koju je rekla da je “čeka čerupanje”, dok je u tom čekanju na njenoj površini izrasla šuma koja ne bi smela da se seče.

“U prostoru kasarne srušen je manjež, objekat koji je bio pod zaštitom. Manjež je imao konstrukciju od gvožđa i mogao je biti pretvoren u izvanrednu pijacu, kakvih ima skoro u svakom gradu Evrope, ne dozvolite da se to drveće poseče i da se gradi još tržnih centara i supermarketa sa astronomskim cenama. Prva kasarna treba sada da ostane park jer mi u Subotici nemamo dovoljno parkova”, poručila je Aladžić.

Ona je dodala da je slična sudbina i objekata na Paliću, kao što su Bagoljvar i Velika terasa.

“Gradska uprava nema sposobnosti da ovaj objekat napuni sadržajima ali ni sličajno ne želi da ga ustupi nekom drugom ko bi to umeo. Velika terasa je bila napravljena da se u njoj ljudi okupljaju, druže, provode i zabavljaju, da prave razne programe, a veći deo godine stoji zaključana”, dodala je Aladžić.

Podsetila je da je pozorište trebalo biti gotovo 2012. godine, te da još uvek nije gotovo, a kad će ne zna se, dok se najlepši subotički biser arhitekture, Gradska kuća, raspada, krov prokišnjava na mnogo mesta, a najopasnije je prokišnjavanje u depou Istorijskog arhiva u malom tornju gde je smeštena najvažnija subotička istorijska građa.

“Najlepša i najznačajnija građevina međuratne arhitekture Jugoslovenski narodni dom viteškog kralja Aleksandra, nama poznatiji kao bioskop Jadran se raspada, a glumci Narodnog i Dečijeg pozorišta rade u nenormalnim uslovima. Da li će i kada krenuti brzi voz za Beograd takođe ne znamo. Da li će i ovde morati da se ukine upotrebna dozvola da bi pruga bila puštena u rad? Da li ćete se usuditi da sednete u taj voz?”, upitala je Aladžić.

Na kraju je poručila da je promena moguća, kao i nepristajanje na zlo, javno istupanje protiv nepravde i korupcije, biti pristojan, sarađivati, biti pošten, ne pristajati na ucene i korupciju, pomagati ljudima i biti ljubazan, poštovati zakone.

“Propuštene lekcije se mogu nadoknaditi, propušten život ne može. Ali od svih lekcija koje ste imali u životu ova koja se dešava poslednja tri meseca je najvažnija”, poručila je Aladžić.

Uz poruku da je vreme za 21. vek, ona je zaključila da je moguće “stvoriti bolje sutra”.

“Na žalost, ljudi često ne mogu naučiti ceniti svoju slobodu ako je povremeno ne izgube. Nemojte zaboraviti kako se osvaja sloboda i istupite svaki put kad neko želi da Vam je oduzme”, zaključila je Aladžić.

Učiteljica Renata Srejić: Moji časovi su beznačajni u odnosu na one koje drže studenti

Okupljenima se obratila i učiteljica Osnovne škole “Vladimir Nazor” u Đurđinu, Renata Srejić, koja je u prosveti 30 godina, majka dva studenata.

“Moja deca jesu strani plaćenici. Jer ih plaća tata koji je u inostranstvu da bi im obezbedio pristojan život, a verujem da je to sudbina mnogih porodica”, rekla je Srejić.

Ona je dodala da kao čovek, roditelj i učitelj stoji uz sve studente u blokadi, nazvavši protesno okupljanje “časom građanskog vaspitanja”.

Podsetila je na reči pionirske zakletve njene 50+ generacije, koju su dali kada su bili deca, rekavši da se okupljeni drže te date reči.

Svoje časove ovih meseci smatra “beznačajnim u odnosu na one koje drže studenti”, poručivši okupljenima da je sada red “da mi svi učimo od njih”.

“Oni drže čas celom svetu iz poznavanja životne škole – kako postati i ostati ljudsko biće: slobodno, nezavisno, pravdoljubivo, istinoljubivo. Čas kud i kamo važniji od formalnog sticanja pukog znanja kroz namerno obesmišljenu formu školstva. To što gube je mnogo niže na lestvici vrednosti od onoga što dobijaju svojim herojskim podvizima na polju pravde i slobode za sve koji smo je žedni”, poručila je Srejić.

Ona je pozvala roditelje i rodbinu studenata u blokadi da ih podrže, kao i ceo obrazovni sektor – od vaspitača do profesora, koji su ih učili da slobodno misle.

“Sada trebamo na to da budemo ponosni. Da ih podržavamo i pratimo u zajedničkoj borbi za bolje sutra”, rekla je Srejić.

Pored poljoprivrednika, advokata, bajkera, taksista, IT sektora, pozvala je da se protestima pridruže izabrani lekari i zubari, naši poštari, trgovci iz obližnje radnje, majstori i frizeri, “da se probude i oni koji do sada još nisu”.

“Svako u svom segmentu, svako u svojoj delatnosti mora sada da da maksimum od sebe. Svako mora da doprinese onoliko koliko može i na način kako misli da je dovoljno. U pitanju je dostojanstvo svih nas”, poručila je ova učiteljica.

Zaključila je da su jedinstvo i solidarnost najveća snaga u njihovoj borbi.

Studenti su na kraju protesta najavlili da će u utorak, 18. februara, u 11.52 blokirati ulicu ispred Ekonomske srednje škole “Bosa Milićević” u Subotici, dok u sredu, 19. februara, organizuju protestnu šetnju podrške do Tavankuta i Bajmoka pod nazivom “Studentskim koracima kroz ravnicu” – na taj način će podržati osnovne škole u tim selima.