Preduzetnice trudnice bez staža i finansijske pomoći države: Izbor između posla ili trudnoće i preživljavanja

Majke preduzetnice u Srbiji ostaju bez staža i finansijske pomoći tokom održavanja trudnoće i porodiljskog. Iako je Ministarstvo zdravlja najavljivalo da bi početkom godine preduzetnice trudnice mogle uživati ista prava kao i druge zaposlene žene – to se nije dogodilo. Na koji način se žene snalaze i bore za svoja prava tokom trudnoće, za Magločistač govori subotička umetnica i preduzetnica, Jelena Grujičić.

Sistem preduzetnice trudnice tretira kao nezaposlene. Od novembra 2022. godine u skupštinskoj proceduri nalazi se Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju koji bi omogućio da i preduzetnice dobijaju punu naknadu zarade tokom održavanja trudnoće. Međutim, u praksi, sem čekanja na dugo očekivanu jednakost, pravda još uvek nije dostižna za sve žene podjednako.

Da stvar bude komplikovanija, ne postoje ni konkretne informacije, uputstva gde da se preduzetnice trudnice informišu o svojim pravima. Za sada ne postoji ni zvaničan sajt gde bi one mogle da saznaju više o tome kako da nađu rešenje za svoje probleme, pa se snalaze po raznim Fejsbuk grupama, tražeći odgovore i pomoć od drugih žena koje se nalaze u istoj situaciji, zatim od knjigovođa, na koji način da tretiraju svoje poslove dok su u drugom stanju.

Preduzetnice su najčešće u situaciji da moraju da zamrznu svoj status i da firma pauzira što, naravno, nije dobro ni za firmu, ni za posao, a najmanje za buduću majku preduzetnicu koja tako ostaje uskraćena za redovna primanja, a pomoć države nema.

Država diskriminiše majke preduzetnice

I ove godine žene su izrazile svoje nezadovoljstvo na osmomartovskom protestnom maršu pod sloganom „Dostojanstvo. Plata. Život“, koji je održan na Međunarodni dan žena,  8. marta, u Beogradu. Pozivu Mreže žena za prirodu odazvala se i Subotičanka Jelena Grujičić, umetnica i preduzetnica, koja upravo čeka i svoje drugo dete.

Kako ona ocenjuje, neophodno je da se konačno izjednači položaj trudnica i porodilja koje samostalno obavljaju delatnost sa onima koje su zaposlene kod poslodavca. Iako je najavljivano da će sve izmene zakona stupiti na snagu od 1. marta ove godine, „napravili su se ludi i opet nikom ništa – ćuti se“.

„Kao žena preduzetnica aktivna sam već nekoliko godina. Da bih imala neka osnovna prava tokom svoje trudnoće, prvi korak je da moram da zamrznem svoju firmu da bih mogla da odem na bolovanje, odnosno porodiljsko. Međutim, preduzetnicama ne ide staž jer im država ne plaća staž tokom trudničkog – i to je najveći problem“, ističe Grujičić.

Ona smatra da je to automatska diskriminacija između žena koje su zaposlene kod poslodavca i žena koje su preduzetnice zato što jednima teče staž, a drugima ne.

Dodaje da je ženama veoma teško da dođu do relevantnih informacija jer ne postoji nijedna platforma koja može da pruži konkretne informacije, a da su pitanja brojna.

„Na primer, i mene zanima koji ja iznos neto i bruto dobijam kao preduzetnica trudnica, pogotovo što se taj iznos moje poreske osnovice nakon porođaja deli sa nekim njihovim koeficijentom, odnosno ako je meni, primera radi, osnovica iznad 60.000 dinara, ja sada kao trudnica dobijam minimalac. Dakle, 36.000 neto i na to moram da dam još 20.000 za poreze i doprinose“, objašnjava Grujičić.

Smatra da, ako su joj prepolovili neto iznose, treba da joj prepolove i poreze i doprinose, a ne da ih plaća 20 odsto jer – kada nije na bolovanju – plaća ih 23 odsto.

„Nemam poslodavca da mi to plaća, ja plaćam sve to državi. Tako moji doprinosi nisu mnogo manji nego kada radim. Takođe, nemam pravo na 11 meseci porodiljskog kao kod poslodavca, nego se smatra da ja kao preduzetnica nakon tri meseca mogu ponovo da radim ako hoću i mogu, i da ponovo počnem da zarađujem jer su nam primanja i prava sve manja“, napominje.

Prema njenim rečima, cela ova situacija je vrlo nejasna i haotična, pri čemu ni u Poreskoj upravi nisu znali da joj odgovore na navedena pitanja.

„To je kompleksna situacija, siva zona, i ženama je potrebna nekakva internet platforma gde će biti dostupne sve informacije na jednom mestu kako bi se bar informisale na adekvatan način, a sada dolaze do saznanja preko raznih grupa na društvenim mrežama, pa eto, izvolite, snađete se“, kaže Grujičić.

Posao ili dete?

Na pitanje da li preduzetnice zbog čekanja na izmene zakona zapravo sve više dolaze u situaciju da moraju da biraju između posla i porodice, Grujičić kaže da je biti preduzetnica u Srbiji veoma kompleksno i neuređeno pitanje, te da će i sama biti prinuđena da angažuje knjigovođu kako bi dobila savet šta da radi i kako dalje da postupa.

„Verujem da su ljudi toliko navili na ovakav način života u Srbiji da već smišljaju svakakve kombinacije samo da prežive i da se snađu“, ocenjuje naša sagovornica.

Navedeni problem je, dodaje ona, samo još jedna ilustracija diskriminacije žena u Srbiji, koja je svakodnevna, a sa kojom se naročito često suočavaju Romkinje, transseksualne osobe i druge.

„Žene trpe nasilje, seksualno zlostavljanje, njihova prava su narušena u fabrikama, pa sve do sve većeg broja žena koje su ubijene u Srbiji. Romkinje su diskriminisane jer bez obzira što su neke od njih edukovane, ne mogu da dođu do bolje plaćene radne pozicije“, upozorava Grujičić.

Kako se navodi na Fejsbuk stranici „Mame su zakon“, trudničko bolovanje može da traje 30 dana na zahtev ginekologa ili duže odlukom komisije, a nadoknada koju trudnica dobija tog perioda iznosi 100 odsto njene zarade. Međutim, to pravo nemaju preduzetnice.

„Da li se preduzetnici u Srbiji isplati da bude trudnica“, pitaju se.