POTPREDSEDNICA VLADE KORI UDOVIČKI O IZJAVAMA I PONAŠANJU MIHÁLYA BIMBA PREMA IZBEGLICAMA: RASIZAM U KLASI INCIDENTA

Potpredsednica Vlade ne smatra da se u slučaju predsednika Opštine Kanjiža treba pozabaviti članovima 21 i 39 Ustava Srbije koji nešto govore o širenju mržnje po raznim osnovima i slobodama kretanja, letenja, plovidbe ili plivanja

Predsednik Opštine Kanjiža Mihály Bimbó za državu je “incident” za koji se ista nada da će ostati “izolovan”.

To je, naime, sve što je ministrica državne uprave i lokalne samouprave i potpredsednica Vlade Kori Udovički – u ime države – izjavila danas u Subotici povodom rasističkih izjava Bimba da izbeglice “ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture” i ksenofobne najave “predaje autobusa” u kojoj će se, “bez migranata”, do škole i nazad voziti deca u kanjiškoj opštini.

Iako je pre toga – i na svečanoj sednici Dana grada, i na konferenciji za novinare nakon toga, i na prezentaciji projekta koji finansira Savet Evrope – Udovički govorila o tome kako imamo sjajne zakone, ali da je glavni problem u našem mentalitetu, jer ih ne primenjujemo sama potpredsednica Vlade ne smatra da se u slučaju Bimba treba pozabaviti članovima 21 i 39 Ustava Srbije koji nešto govore o širenju mržnje po raznim osnovima i slobodama kretanja, letenja, plovidbe ili plivanja. Zadovoljavajući se time da je Bimbó incident za koji veruje da će ostati izolovan, Udovički je na najbolji način održala čas praktične nastave podužeg naslova na temu: “Kako govoriti o potrebi menjanja mentaliteta u primeni zakona, a da sve ostane isto”.

Apsolviravši, dakle, Bimba u okvire jedne prosto proširene rečenice Udovički je, kako državi i dolikuje, prešla na lepše teme. Preko potpredsednice Vlade, naime, saznali smo koliko se država ponosi time što Srbija “kroz ovo što se sada dešava” pokazuje svoju pravu sliku svetu. A slika onoga što se sada dešava je, po rečima Udovički, solidarnost koju Srbija pokazuje prema izbeglicama. Istina, kaže potpredsednica Vlade, zbog te solidarnosti ni nama nije lako, a mi bismo na to dobronamerno dodali da se solidarnost ne bi tako ni zvala da je u pitanju stvar lakše težine. Zatečena valjda pitanjem niže potpisanog (o Bimbu, da ne bude zabune), Udovički se nije mogla setiti originalnijih verbalnih pomagala od onih da je ovo prilika da pokažemo našu tradicionalnu solidarnost i da smo kao narod otvoreni. Ističući da je kroz saradnju i organizaciju i nevladinog sektora i republičkih organa i lokalnih samouprava svako od nas “ambasador”, potpredsednica Vlade je rekla da na taj način “mi pokazujemo da kada je teško i važno, možemo”.

Nije se, međutim, Udovički setila i onih koji u tom procesu odmažu i koji se – osim incidentnog Bimba – pokazuju kao snage direktno suprotstavljene državi i njenim interesima da svojom solidarnošću i humanošću u svet pošalje lepu sliku o Srbiji. Ili su, možda, najave ovdašnjih ultradesničarskih i profašističkih organizacija da u ime ljubavi prema otadžbini organizuju rasističke i uopšte antiizbegličke skupove za Kori Udovički tek incidentna razmišljanja o najavi događaja koji su (za sada) od države zabranjeni da se dogode, a koja se inače (“mišljenja”) obilno hrane dnevnim porcijama bljuvotina koje im se serviraju s kioska u vidu tabloidnog smeća ili preko facebook stranica. Cilj svih tih “incidenata” u dlaku je isti kao i Bimbov: konstantno plašenje građana “isplaniranom islamizacijom Srbije i Evrope” i “potencijalnim terorizmom” ljudi koji od terora beže kako bi se nacija (ili stanovništvo, svejedno) homogenizirala do, ako treba, granica militarizma. Odnosno, kako bi država u liku njene predstavnice rekla – incidenta.

Zlatko Romić

[clear]