Posledice života pod kovidom: Narušeni međuljudski odnosi, mržnja, tenzije i frustracije među ljudima

Epidemija korona virusa je u poslednje dve godine ljudima uskratila pravo na normalan život, između ostalog, uvela i distancu kao svakodnevnu barijeru u komunikaciji, što je na početku pandemije izazvalo mnoge poteškoće i frustracije. Danas se posledice života u epidemijskim uslovima vide u narušenim međuljudskim odnosima, ljudi su mrzovoljniji, manje se druže, imaju manje strpljenja jedni za druge, neki od njih prestaju biti odgovorni prema sebi i drugima, tenzije rastu, a nastale su i nove podele – na vaksere i antivaksere.

Sagovornici Magločistača kažu da mladi još uvek više vole da su u kontaktu uživo nego onlajn, da se većina trudi da nastavi sa normalnim životom, uprkos narušenim odnosima i posledicama koje je kovid ostavio na sve nas.

Mržnja i tenzije među ljudima najgore

„Situacija u Srbiji je tužna zbog epidemije korona virusa, kao i zbog velikog broja ljudi koji odbijaju da se vakcinišu“, kaže za Magločistač mlada Senćanka Čila Kokai (Csilla Kókai) koja je zbog epidemije bila uskraćena za njoj važne stvari u životu.

“Virus je strašan, ali su još strašniji uznemirost i tenzije među ljudima. Mene baš rastužuje činjenica da je, s jedne strane, nauka na tom nivou danas da su naučnici uspeli da razviju vakcine protiv bolesti zbog koje dnevno veliki broj ljudi izgubi život, a da, s druge strane, veliki broj ljudi neće da ih primi“, navodi Čila koja je, kako kaže, tokom oktobra uz blaže simptome i sama preležala ovaj virus – iako je vakcinisana.

„Srećom nisam imala teži oblik bolesti, ali je i ovako bilo teško. Glava me je bolela kao nikada pre, imala sam bolove u mišićima i još uvek loše spavam“, priča Čila. 

Prema njenim rečima, u tom periodu je imala nekoliko životnih dešavanja na koja je virus imao uticaja.

„Diplomirala sam u avgustu 2020. godine, ali zbog virusa nismo imali svečani prijem diplome; planirali smo jedno putovanje u Škotsku, ali nismo mogli da idemo, jer nije dovoljno ako si vakcinisan, ukoliko vakcinu nisi primio u nekoj od zemalja Evropske unije, pa svakako moraš biti 10 dana u karantinu. Zatim, nisam mogla da idem na svadbu mog brata jer sam dobila virus i bila sam u karantinu. Ove stvari me bole najviše“, kaže Čila. 

Ona ocenjuje da ljudi generalno ne osećaju odgovornost jedni prema drugima, a da se istovremeno konstantno i svađaju.

„Ali da budem iskrena i fer, svađaju se i oni koji su vakcinisani. Ovakvo okruženje i mržnja su najgori“, smatra Čila.

Mladi se još uvek više vole družiti uživo

Kako navodi, relativno često izlazi, iako zbog posla nema baš dovoljno slobodnog vremena, ali kada ga ima, najčešće ga provodi u druženju sa prijateljima, treniranju, čitanju i gledanju filmova.

“Vidim se često sa prijateljima ili razgovaramo putem skajpa. Inače, volim da idem na koncerte, na žurke i na putovanja. Ponekada volim da odem i u Suboticu jer volim atmosferu tog grada. Jako mi se sviđa zato što ima veliki broj kulturnih događaja, a to mi baš nedostaje u Senti“, ocenjuje Čila.

Ona smatra da se mladi još uvek više vole družiti uživo nego preko interneta, i da je to u današnjoj situaciji možda i jedina stvar zbog koje se bune.

„I da nemamo ovaj virus, mislim da bi oni i tada išli na žurke, to je njihova prirodna potreba. Naravno, skoro svako od njih koristi društvene mreže, na Instagramu su satima, ili ponekad ceo dan snimaju video-snimke za TikTok“, objašnjava Čila.

Ona smatra da je teško govoriti generalno o njihovim interesovanjima jer se njihove aktivnosti razlikuju od osobe do osobe.

„Poznajem ljude koji imaju 19-20 godina i vole samo da čitaju, a na drugoj strani su oni koji bi svaki dan išli na žurke. Naravno, sve je to u redu, zavisi od ličnosti svakog pojedinca. Iskreno, ne mislim da sam stara, ali nisam baš ni ona TikTok-generacija, pa nikada nisam ni koristila ovu aplikaciju“, priča Čila.

Ona ocenjuje da bi trebalo da se organizuje više koncerata, festivala, a da među mladima i tehno žurke uvek imaju veliku popularnost.

„Nadam se da nije u pitanju samo neki mali procenat mladih koji vole da idu i u pozorište ili na festivale književnosti i na druge slične programe“, kaže Čila.

Nedavno je počela da radi na novom radnom mestu, a u slobodno vreme se bavi i novinarstvom, međutim, još uvek nastoji da definiše svoje buduće ciljeve.

„Moj kratkoročni i dugoročni cilj je svakako da imam bolji balans u svom poslovnom i privatnom životu, da imam i malo više ’života’, jer posla imam dosta. Volela bih ponovo da se posvetim učenju španskog jezika, to mi jako nedostaje. I kada bude bilo moguće, volela bih da putujem negde barem tri-četiri puta godišnje“, objašnjava Čila.

Kako kaže, nije tip osobe koji voli da planira, i više voli da drži oči otvorene.

„Fleksibilna sam. Volim da tražim nove životne prilike. Malo sam onako go with the flow, pa šta god da dolazi – tu sam, čekam radoznalo“, kaže kroz osmeh Čila.

Pojavom kovida narušeno međusobno poštovanje

„Pojava kovida-19 velikom broju ljudi je generalno uskratila sreću, radost, ljubav, normalnu komunikaciju i međusobno poštovanje“, smatra Subotičanka Jasmina Andrić koja propada srednjoj generaciji.

Međutim, kako kaže za Magločistač, ne živi u strahu, vodi računa o opštim epidemiološkim merama poput držanja distance i nošenja maske.

„Nekad sam ’ekstrem’ jer me izluđuju ljudi koji mi dahću za vratom i sede na glavi u nekom redu. Sa svojom porodicom se viđam normalno jer smo svi vakcinisani. Viđala sam se i sa prijateljima koji su bili u izolaciji jer sam ih snabdevala osnovnim potrepštinama“, navodi Jasmina.

Ona smatra da je kovid definitivno napravio podelu na vaksere i antivaksere.

“U početku pandemije sam pokušala objasniti ljudima oko sebe važnost vakcinacije, ali sam digla ruke. Kod većine su u pitanju teorije zavere i sumnjivi izvori dobijenih informacija“, kaže Jasmina.

Ona ocenjuje da su ljudi postali agresivni.

“Primera radi, malo sam se zainteresovala za grupu ljudi koja je nedavno protestovala zbog kovid propusnica u Subotici, kao i u drugim gradovima u Srbiji, i shvatila da iza svega stoji nekakav antivakserski pokret među kojima ima i lekara. Za mene je nedopustivo da zdravstveni radnici odbijaju vakcinaciju“, navodi Jasmina.

Njen utisak je da je celokupna situacija dovela do manje druženja među ljudima, više nervoze, napetosti i bezvoljnosti.

„Mi ćemo definitivno morati naučiti da živimo sa kovidom. Koga je to izmenilo, teško da će se vratiti na staro. Na sreću, meni i mojoj porodici nije učinio da nam se životi bitno promene“, kaže ova Subotičanka.

Ljudi mrzovoljni i frustrirani

Prema mišljenju Subotičanina Andreja Kunkina, koji pripada starijoj generaciji, kovid je ljudima uskratio mnogo toga, a između ostalog i bezbrižno kretanje, putovanja, druženje, ali najveće posledice je ipak ostavio po zdravlje stanovništva.

„Velike posledice na život trpe teški bolesnici kojima je onemogućeno adekvatno lečenje i otkazivane su im operacije“, smatra Andrej.

Podseća da je virus i dalje pisutan u našem svakodnevnom životu i da ga ima na svakom koraku, „od kuće do posla, na poslu, u objektima javne potrošnje, institucijama kulture…“.

Andrej upozorava da su međuljudski odnosi, koji su i inače poremećeni svim mogućim razlikama, pre svega socijalnim, etničkim, navijačkim, dodatno poremećeni i podelom na „dva tabora“.

„Teorije zavere su prisutije nego ikada pre, javlja se podsmeh, nipodaštavanje, pa čak i mržnja ’suprotnog tabora’. Sve ovo je dovelo do toga da su ljudi znatno više mrzovoljni, manje se druže, javljaju se frustracije, anksioznost, strah, depresija, pa čak i više samoubistava nego pre pandemije“, smatra Andrej.

Na pitanje kako da se zaštite deca tokom epidemije, Andrej navodi da je pre svega neophodna maksimalna prevencija, pranje ruku, dezinfekcija, nošenje maski i izbegavanje igara sa drugom decom.

„To je izuzetno teško, zbog same prirode dece, i takve zabrane kod njih izazivaju frustracije i strah“, ocenjuje on.

Činjenica je da smo sučeni sa pojavom virusa svetskih razmera, kaže Andrej i dodaje da će proteći mnogo vremena da se sve vrati na staro, ali da će strahovi i frustracije ostati još dugo.