Peticije kao alat građanskog aktivizma: Ključ koji (može da) otvara zatvorena vrata vlasti

“Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži. Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice. Niko ne može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učinio krivično delo.”

Ovako glasi član 56. Ustava Republike Srbije, kojim se njenim građankama i građanima garantuje – pravo na peticiju.

Da li, međutim, pokretanje peticija nudi siguran put do ostvarivanja željene promene? Na koji način nosioci javnih ovlašćenja tretiraju tako formulisane zahteve građana? I da li sami građani poseduju dovoljno znanja i veština da bi njihove inicijative urodile plodom?

Organizacije koji se bave mobilizacijom građana za promene u njihovim lokalnim zajednicama ocenjuju za Magločistač da je pokretanje peticija kao jedan vid građanskog aktivizma veoma koristan alat za vršenje pritiska na donosioce odluka i kreatore javnih politika, ali tek ukoliko su ispunjeni određeni preduslovi.

Jurić: Prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu je mukotrpan proces

Za razliku od peticija koje nemaju zakonom obavezujuću težinu ukoliko ne zadovoljavaju pravnim aktima propisanu formu, pokretanje narodne inicijative, na osnovu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, ima.

Takvu jednu inicijativu uspešno je 2017. godine pokrenuo upravo Subotičanin Igor Jurić, otac ubijene devojčice Tijane Jurić, koji je ispred tadašnje Fondacije „Tijana Jurić“, a nakon ubistva još jedne devojčice, trogodišnje Anđeline Stefanović iz Zaječara, zatražio uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubistvo deteta, što je zahtevalo izmenu krivičnog zakona.

Za jednu nedelju, uz veliku angažovanost i medijsku vidljivost, ovu narodnu inicijativu potpisalo je bilo više od 160.000 građana, a propisani minimum za njenu validnost tada je bio 30.000 prikupljenih potpisa za sedam dana.

„To je bio izuzetno zahtevan proces. Potrebno je bilo animirati ljude, okupiti one ljude koji će prikupljati potpise. Sedam dana je jedan jako kratak period, nije ni malo lako. Iako se čini da 30.000 potpisa nije neki veliki broj, naprotiv – to je bila jedna jako teška i komplikovana procedura“, kaže za Magločistač Igor Jurić, danas direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

U tom procecu, ključna stvar je, dodaje on, bila da prvo dobro upozna građane sa promenom koju želi da postigne, kakav je njen benefit:

„Jako je važno da dobro informišeš javnost. Moraš doći do velikog broja građana da bi jedna ovakva inicijativa uspela. Mi smo sve to radili vrlo strpljivo i temeljno i zbog toga uspevamo u našim inicijativama“.

A takvih inicijativa, koje su usmerene na izmene sistemskih rešenja i zakona, ova organizacija je do sada sprovela tri. Najuspešnija je bila upravo pomenuta narodna inicijativa, koja je rezultirala izmenama Krivičnog zakonika koje su konačno bile usvojene u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2019. godine.

Ali i za to je trebalo držati pažnju javnosti jer zakon kaže da, kada se prikupi 30.000 potpisa, najviše predstavničko telo mora da raspravlja o narodnoj inicijativi, međutim, ne navodi se i – kad. Roka, dakle, nema, što je za uspešno okončanje narodne inicijative predstavljalo problem. Zato je kampanja bila nastavljena i nakon njene predaje kako bi se konstantno održavao na visokom nivou pritisak javnosti.

„Želeo sam na taj način da pokažem donosiocima odluka da interesovanje građana postoji i da ne mogu tek tako da prepuste slučaju jednu tako važnu izmenu. Ideja mi je bila da inicijativom jednostavno zvanično i zakonskim procedurama uđemo u Narodnu skupštinu jer nisam imao podršku tada vladajuće koalicije“, priča Jurić.

Prema njegovom mišljenju, građani danas često pribegavaju peticijama, i to na internetu (!), uglavnom onda kada ostanu bez drugih mogućnosti da se izbore za neko svoje pravo. Ali, takve peticije mahom ne donose nikakav rezultat.

 „Setite se samo koliko je bilo peticija na internetu koje su zaboravljene, niko o njima više i ne govori, a zapravo to mora da se uradi planski, temeljno, i da se zakonskim sredstvima pritisnu donosioci odluka“, poručuje Igor Jurić, dodajući da je važno pokrenuti se, motivisati ljude da ustanu iz svojih fotelja i izađu na ulicu kako bi svojim potpisom podržali neku inicijativu.

Milić: Peticije mogu predstavljati vid političkog pritiska na donosioce odluka

„Na žalost, većina peticija koje se kod nas prikupljaju, a pogotovo različite onlajn peticije, ne ispunjavaju uslove koje predviđa Zakon o refendumu i narodnoj inicijativi, pa samim tim ne obavezuju ni organe javne vlasti da po njima postupaju“, kaže za Magločistač Veljko Milić, advokat iz Novog Sada.

S druge strane, on ocenjuje da takve peticije ipak mogu da imaju i određenu težinu jer ih potpisuje veliki broj građana, pa mogu predstavljati vid političkog pritiska na donosioce odluka.

Subotičanima peticije nisu strane

Građani Čantavira su se u dva navrata peticijom žalili na cene i uređenje odnošenja kućnog otpada iz naselja, na šta im je odgovorilo nadležno javno komunalno preduzeće kroz podelu tipskih kanti i dostavu pravilnika koji bliže uređuje način ostvarenja prava na popust za pojedine kategorije stanovništva. Takođe, stanovnici ovog sela su peticijom tražili rešavanje problema pasa lutalica, ali su dobili odgovor da „Grad ne može da ga odmah i potpuno reši bez uvođenja sistemskog rešenja na nivou cele države“.

Građani Prozivke su skupljali potpise podrške za inicijativu da se zaustavi izgradnja nove saobraćajnice u ulici Nade Dimić, smatrajući da će ona ugroziti dečije igralište, a iz Gradske uprave i nadležnih preduzeća im je dostavljena dokumentacija koja potvrđuje da je nova saobraćanica izgrađena u skladu sa zakonom i da su preduzete mere da se bezbednost na dečijem igralištu poboljša.

Stanari Jasenovačke ulice su se peticijom obratili lokalnoj samoupravi povodom problema sa atmosferskim vodama, kanalizacijom, kolovozom i trotoarom, nakon čega su obavljeni radovi na otklanjanju pomenutih problema.

Građani Makove sedmice tražili su produženje linije 16 gradskog prevoza od Teslinog naselja do njihovog dela grada preko nove obilaznice, ali je taj zahtev odbijen s obrazloženjem da vezu sa gradom imaju preko drugih linija, te da bi produženje te linije produžilo interval putovanja na štetu građana u drugim delovima grada koje ona pokriva.

Stanovnici Peščare tražili su izmenu prava prvenstva prolaza na raskrsnici Uskočke i Mohačke ulice, ali je njihov zahtev odbijen kao neopravdan.

Stanari na Aleji Maršala Tita 26 tražili su i dobili izmeštanje kontejnera za smeće, a takođe je bila prihvaćena i peticija stanara iz ulice Paje Marganovića protiv seče stabla platana, u slučaju kada je ispod stabla došlo do pucanja vodovodne cevi. Problem je bio rešen tako što je JKP „Vodovod i kanalizacija“ premostilo cev na način da nije bilo potrebno vađenje stabla.

Građani nekoliko mesnih zajednica podnosili su i peticije koje se tiču organizacije rada u vrtićima „Naše radosti“, koje su ili delimično prihvaćene ili odbijene zbog nedostatka prostora, zabrane zapošljavanja ili neodgovarajuće stručne spreme zaposlenih.

Ovu oblast uređuje Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je poslednji put izmenjen u novembru 2021. godine. On detaljno propisuje proceduru za pokretanje narodne inicijative, te prava i obaveze kako organa javne vlasti, tako i onih koji inicijativu prikupljaju.

Narodnom inicijativom građani predlažu donošenje, izmenu, dopunu ili prestanak važenja Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti Narodne skupštine, odnosno statuta, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti skupštine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i podnose druge predloge u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno statutom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Narodna skupština je dužna da o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi odluči na prvoj narednoj sednici u redovnom zasedanju a najkasnije u roku od šest meseci od dana pokretanja narodne inicijative, na način i po postupku utvrđenim Ustavom i zakonom ili poslovnikom Narodne skupštine.

Skupština autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave dužna je da o predlogu sadržanom u pokrenutoj narodnoj inicijativi odluči na prvoj narednoj sednici odnosno najkasnije u roku od 90 dana od dana pokretanja narodne inicijative.

Kada skupština prihvati opštu inicijativu, obavezuje nadležno radno telo da pripremi predlog odgovarajućeg pravnog akta i dužna je da o tom aktu odluči u roku od 120 dana od dana prihvatanja opšte inicijative.

Kao dovoljan broj potpisa za narodnu inicijativu smatra se najmanji broj potpisa utvrđen Ustavom, zakonom odnosno statutom autonomne pokrajine.

„Kreni-Promeni”: Peticije su glas građana i prvi korak ka promeni

„Peticije su glas građana i prvi korak ka promeni. Često od ljudi čujemo da se potpisivanjem peticija neće ništa rešiti. Istina, samo objavljivanjem peticije neće. One nisu jednostavno i brzo rešenje. Uspešne peticije prate kampanje i udruživanje pojedinaca koji su spremni da rade na zajedničkim temama. One najviše služe da se ukažu na problem, da se javnost uzburka. Kada skrenemo pažnju na problem, na prvom smo koraku da ga i rešimo“, kaže za Magločistač Anđelija Stanimirović iz tima za kampanje platforme “Kreni-Promeni”.

Prema njenim rečima, u najvećem broju slučajeva, peticije uzburkaju vlast i kupe vreme za pronalaženje rešenja problema:

„Od malih do velikih promena koje smo ostvarili, sve su započete peticijom. Najviše pokrenutih tema su još uvek aktuelne i borbe traju, dok bi u slučaju da peticije nisu pokrenute problematike već bile rešene na štetu građana”.

Kao primere uspešno okončanih kampanja, Anđelija Stanimirović navodi odbranu parkića na Banovom brdu u Beogradu, zaštitu studentske poliklinike u istom gradu, borbu protiv “Rio Tinta” i povlačenje i izmene dva zakona blokadama, te uspešno okončanu inicijativu da jedna muzička nagrada ponese ime Andrije Čikića, dečaka virtuoza koji je tragično izgubio život u OŠ “Vladislac Ribnikar”.

„Takođe i u Subotici beležimo pobedu građana kada smo preko platforme od Grada tražili da se sredstva predviđena za proslavu Nove godine, usled velikog broja zaraženih korona virusom 2020. godine, preusmere na lečenje dece. Gradonačelnik je tada usvojio naš zahtev, nakon čega smo pokrenuli peticije i u drugim gradovima Srbije“, podseća Anđelija, zaključujući na kraju da se ključ za postizanje promena nalazi u udruživanju jer – u udruživanju leži sva moć građana.

BOŠ: Znanjem se najdelotvornije utiče na donosioce odluka

U Srbiji postoje strategije i pravni akti, koji se mogu unaprediti, ali koji i takvi kakvi jesu pružaju zadovoljavajući okvir za uključivanje građana u procese donošenja odluka i za uticaj na organe javnih vlasti, ocenjuje za Magločistač Vladimir Pavlović, programski direktor Beogradske otvorene škole (BOŠ).

„Za početak je neophodno da građani i NVO razumeju te propise i da znaju kako da ih primenjuju u praksi ili da barem znaju od koga da traže pomoć i sa kime da se udruže radi primene ovih propisa. Zbog toga su stalno obrazovanje, povezivanje, izgradnja poverenja i partnerstava neizostavni deo građanskog aktivizma“, kaže Pavlović, dodajući:

„Ono što nas ohrabruje jeste da svakodnevno svedočimo primerima aktivnosti građana okupljenih u neformalne grupe ili angažovanih kroz rad organizacija civilnog društva koji, uprkos svemu, žele da javnim zagovaranjem i drugim dostupnim instrumentima rešavaju probleme“.

Jedan od ciljeva BOŠ-a jeste upravo da razvija i umrežava pokretače promena, građane i organizacije civilnog društva, što ova organizacija radi već punih 30 godina, postavši tako stecište znanja i veština neophodnih za angažovanje zajednice, delotvoran uticaj na procese donošenja odluka i razvoj javnih politika.

“Iskustvo nam je pokazalo da se pritisak na donosioce odluka najdelotvornije obavlja znanjem koje vam omogućava da vaše argumente u dijalogu sa javnim vlastima gradite činjenicama, dokazima i realnim potrebama”, ističe Vladimir Pavlović, dok partnerstva, na čiji značaj takođe ukazuju iz BOŠ-a, jačaju zagovarački potencijal.

This publication was produced with the support of #SustainMedia Programme, co-funded by the European Union and the German Federal Ministry of Economic Coop-eration and Development. Its contents are the sole responsibility of Magločistač and do not necessarily reflect the views of the EU or the Federal Ministry of Economic Cooperation and Development.