Otvoreno pismo Tot Imrea: Kako može nož da podseća na „najveselije dane” u školi u kojoj je učenik ubijen nožem?

Kao reakciju na tekst objavljen na našem portalu, pod naslovom “Razredna s nožem u ruci na majicama maturanata: ‘Neprimerene insinuacije i pogrešno tumačenje’“, prenosimo u celosti otvoreno pismo Tot Imrea, upućeno direktorki Srednje medicinske škole u Subotici.

Poštovana gospođo Trbović Toljagić!

Ovaj put Vam se obraćam pre svega kao miroljubivi Subotičanin, kao otac dve ćerke, koje su obe pohađale Srednju medicinsku školu, i kao bivši član Saveta roditelja i Školskog odbora ove škole (a to što sam po struci novinar, sada je nebitno).

Nisu insinuacije neprimerene, već skandal za koji ste Vi neposredno odgovorni, a neprimereno je i Vaše saopštenje, koje ste izdali, nakon što je sve isplivalo pred javnost.

Jedino sa čime se delimično slažem sa Vama jeste da se „slika bez konteksta može tumačiti na ovaj ili onaj način, jer svako vidi ono što hoće da vidi”. Skoro da ste u pravu!

Na toj slici „bez konteksta“, na crnoj majici se vidi nastavnica sa nožem u ruci koja pita „Kome treba opravdanje?”. I nisam ja jedini koji to vidi, nego su to mogli videti i roditelji dece ove škole i mnogi drugi Subotičani! Makar koliko se trudio, ne mogu videti drugo, nego što jeste na toj slici. A to što je na slici, to je nedopustivo!

Kakvu poruku po Vašem mišljenju šalje ova majica? Kako ovo može drukčije da se tumači, nego jedino kao neka vrsta šale “da će razredna da ubode učenika, koji traži da mu se izostanak opravda“? Sa ovakvim stvarima se ne može čak ni šaliti, posebno ne sada!

A da vidimo, ko je stavio sliku van konteksta? Da li možda mediji koji su objavili vest? Valjda je kontekst promenjen od strane osobe, koja je sa slike obrisala tortu, ali je ostavila nož. Zar ne?

A ja imam apsolutno pravo da budem uznemiren kada vidim to i da smatram da je neprimereno, nedopustivo i nedostojno Medicinskoj školi! Ne samo zbog nedavnih tragičnih događaja u Osnovnoj školi “Ribnikar”, već i zbog činjenice da je i sama Medicinska škola bila mesto sličnog zločina, kada je pre nekoliko godina u dvorištu škole ubijen učenik, i to upravo nožem! Da li se sećate?

Prva moja misao, nakon tragedije u školi “Ribnikar” je upravo bila: „Kako su to nastavnici Srednje medicinske škole u Subotici doživeli kada su se setili zločina kojem su sami bili svedoci, ne tako davne 2008. godine“. Bio sam ubeđen da su nastavnici i direktor razgovarali sa učenicima na ovu temu, ali po svemu sudeći nisu.

Dakle, da budem sasvim jasan. Ne napadam decu, niti želim njih da krivim zbog ideje, šta su smislili da bude na majici. Oni su još previše mladi da se sećaju šta se desilo u njihovoj školi, pogotovo ako to njima niko nije rekao.

A kako ste sami pisali, „Izađu maturanti sa svojim odlukama u javnost, a odeljenske starešine i direktor stanu uz i iza njih”. Dakle, Vi ste – kao direktor – u potpunosti odgovorni da ste dali podršku za ove skandalozne majice. Ovaj put nije trebalo stati iza njihove ideje, već je trebalo jednostavno reći: „Ne može nož na crnu majicu” i da im objasnite zašto to uopšte nije dobra ideja.

A možda je moja greška da pamtim ovakve tragedije, koje naše društvo očigledno brzo zaboravlja. Da li to znači da bi, po nekoj Vašoj logici, za nekoliko godina moglo biti sasvim normalno ako bi se, na primer, pojavila fotografija nastavnice škole “Vladislav Ribnikar” sa pištoljem u ruci, „izvučeno iz nekog konteksta”, – da bi podsećalo decu na neke „najveselije uspomene tokom školovanja”?

Gospođo Trbović Toljagić, umesto što ste u saopštenju nadugačko nabrajali uspehe učenika škole – što niko nije osporio – trebalo je da napišete samo kratko: „Izvinite, pogrešili smo, drugi put nećemo”.

Još uvek nije kasno da to učinite, ogorčeni Subotičani to očekuju od Vas!

Budite dostojni ustanove koju vodite, koja se nekada smatrala kao jedna od najboljih, najjačih srednjih škola u regionu!