OTVORENO PISMO SUBOTIČANIMA: POMOZITE MIGRANTIMA, AKO IMATE DUŠU!

Šta Vas, gospodine Maraviću, sprečava da sazovete još jednu vanrednu sednicu Skupštine grada na kojoj bi jedina tačka dnevnog reda bila ustupanje kasarne unesrećenim migrantima? ** Poštovani odbornici, u momentu kada, pre nego što krenete na sednicu, poljubite svoja čeda u čelo, razmislite o tome koliko bi 2.000 dinara po sednici i 13.000 „paušala” od svakoga od vas dobro došlo anđelčićima u Ciglani.

Poštovani gospodine Maglai.

I pred Vašim očima, sigurni smo, svakodnevno prolazi veliki broj unesrećenih ljudi koje možda i ne primećujete. Da Vam pomognemo: reč je o migrantima, koji Vama i stranci kojoj pripadate neće doneti nijedan glas ni na jednim budućim izborima. Pa ipak, gospodine Maglai, Vi ste gradonačelnik svih Subotičana, pa tako i naših gostiju iz Pakistana, Afganistana, Sirije ili Somalije koji to nisu želeli biti. A kako vidimo, Grad još manje. Držeći se zakonskih okvira da su lokalnoj samoupravi u pomoći unesrećenima „ruke vezane“ Vi, gospodine gradonačelniče, doprinosite patnji ljudi koji u napuštenoj i razrušenoj Ciglani, na početku XXI. veka žive u neljudskim uslovima, osećajući pri tom na najbolji način opevano gostoprimstvo stanovnika Subotice, Bačke, Vojvodine i Srbije. Svojim nečinjenjem uskraćujete im vodu, hranu i sve ono što Vi lično svakodnevno u obilju imate i zbog čega na njih verovatno ni ne mislite.

Poštovani gospodine Maraviću.

Vi ste kao predsednik Skupštine grada sazvali u petak vanrednu sednicu sa samo jednom tačkom dnevnog reda: položaj Radio Subotice, kog su priredili Vaši centralistički stranački kolege u situaciji koju su sami izrežirali. I koliko god budućnost kolega koji rade u zgradi lokalnog zatvora bila tema farizejskog sažaljevanja, šta Vas, gospodine Maraviću, sprečava da sazovete još jednu vanrednu sednicu Skupštine grada na kojoj bi jedina tačka dnevnog reda bila ustupanje kasarne (koju je Grad, za skupe novce, kupio od Vojske) unesrećenim migrantima? Možda, gospodine Maraviću, političar ne da da u Vama do izražaja dođe čovek.

Poštovani odbornici Skupštine grada.

Vi, koji – svojim odsustvom sa sednica, njenim brzim napuštanjem ili korektnim prisustvom – odlučujete o sudbini Grada razmislite makar o tome da vam ovo pitanje bude jedno od amandmana. U momentu kada, pre nego što krenete na sednicu Skupštine grada, poljubite svoja čeda u čelo, razmislite o tome koliko bi 2.000 dinara po sednici i 13.000 „paušala” od svakoga od vas dobro došlo anđelčićima u Ciglani. Vaša deca svakodnevno odrastaju sa „medom“, a lutkice koje ni ne znaju šta ih je snašlo na početku života vape za malo ljubavi. Vode, hrane i sladoleda.

Poštovani direktori, biznismeni i preduzetnici.

Vi, koji svakoga dana na svojim računima proveravate visinu profita, pokažite da imate ljudskosti i – kada već držite svoje zaposlene kako ih držite – pomozite migrante, a posebno njihovu decu. Odvojite koji promil i uputite u Ciglanu koji paket mleka, kruha, čokolade i vode da ljudi vide da u Subotici ima ljudi dobre volje.

Kolege novinari i urednici.

Odvojite malo svog dragocenog prostora i posetite migrante u Ciglani. Ne gledajte na njih kao na ljude druge boje kože, kao niti na one od kojih preti potencijalna opasnost od bolesti. Gledajte na njih kao na ljude. Baš onakve kakvi smo i mi. Jadni i bedni. I kakvi smo bili pre dvadesetak i petnaestak godina, i kakvi smo i danas. Samo ako se pošteno osvrnemo oko sebe i uporedimo sa uređenim društvima. Pitajte te nesretne ljude o njihovim problemima, o iskustvima pakla kroz koji su prošli i možda i u vama proradi profesionalni crv sumnje da ni naše društvo možda nije najbolje na ovom svetu.

Poštovani gospodine Stefanoviću, Mucalju i drugi organi.

Sigurno ste čuli za prokletstvo onih koji svoju sreću grade na tuđoj nesreći. Ispovesti nesretnih migranata daju dovoljno materijala da se pozabavite kadrovima u svojim redovima i proverite koliko su tačne priče o tome da ovdašnji policajci uzimaju novac od onih kojima je svaki dan skoro pa sudnji. Ako su te priče tačne, policajci u Srbiji ne samo da kaljaju ugled uniforme koju nose nego i ugled građana države u čijem interesu, navodno, rade. Takvih se svako društvo stidi i gadi, a institucije u kojima rade ih odmah zasluženo procesuiraju. Za nauk drugima.

Poštovani posrednici u komunikaciji s Bogom.

Vi sigurno vidite sve nepravde i golgote koje proživljavaju naša braća s Istoka i Juga. Sigurni smo u to da na to gledate kao na najteži greh. Baš onakav kakav, sigurno, teško podnosite kada je reč o raspodeli novca od neplaćnog zakupa poljoprivrednog zemljišta ili kog ćete opet – po debelim privilegijama – dobiti od Grada na ime vašeg nesmetanog funkcionisanja. Sigurni smo, poštovani posrednici s Bogom, da razumete duboku nepravdu u koju vas je – najmanje vašom krivicom – uvuklo društvo u kom živimo i da ćete u duhu duboke vere u Stvoritelja sav vaš višak materijalnih dobara uputiti onima kojima je to najpotrebnije kako biste doživeli duhovno bogatstvo. Sigurni smo i u to da znate onu prastaru: „Prije će deva proći kroz ušicu igle…“.

Konačno: Subotičani.

Vi, koji još niste izgubili dušu, osvrnite se oko sebe i pogledajte ono što vide svi. Ako vam još niko od bliskih nije otišao u inostranstvo, pomislite na to kako je našim sugrađanima u tuđini: koliko im znači samo jedan osmeh domicilnog stanovnika, ljubaznost na ulici ili razumevanje državnih organa. Ali, vama koji imate dušu – a sigurni smo da vas ima mnogo – umesto objašnavanja o ksenofobičnoj gradnji zidova, od srca dajemo adresu na kojoj možete graditi svoju ljudskost i dokazati da se i u siromaštvu može odvojiti malo bogatstva: Ciglana na Senćanskom putu, prema „Bunariću“. Dočekaće vas zahvalni pogledi očiju boje Neba.

Zlatko Romić
—
Svako ko želi da se u pružanju bilo kakve pomoći migrantima pridruži Tiboru Vargi i njegovoj organizaciji, to može učiniti putem broja telefona 063/83-83-567. Najviše potrebe ima za vodom i hranom.

[clear]