Oružani sukobi u Subotici: Da li policija može da reši problem krijumčarskih grupa?

Hajdukovo, 15. je avgust 2023, utorak. Reklo bi se, dan kao i svaki drugi. Međutim, pre samo 72 sata, u ovom naselju koje leži uz samu granicu sa Mađarskom, na kuću jednog meštanina bačene su bile tri ručne bombe. A policije nema nigde.

„Ni u centru sela gde su bili pre neki dan – jednostavno ih nema“, primećuje Tereza Peić, učiteljica u osnovnoj školi.

Ona je jedna od retkih koja je spremna da pod imenom i prezimenom razgovara sa novinarima o trenutnoj bezbednosnoj situaciji u selu. Drugi se plaše odmazde, jer bombe bačene na porodičnu kuću njihovog sugrađanina nisu bile tek slučajnost, veruju.

„Većina ljudi ne sme da govori. Mi smo više puta to rekli na televiziji, a oni su saznali ko smo i gde živimo, zato su bacili bombu“, kaže zemljoradnik Ferenc Baka, čiji sin se vraćao kući sa ženom i dvoje maloletne dece u momentu kada je jedna od bombi eksplodirala.

Danas je ta kuća prazna jer njegova porodica više ne sme da živi tamo, on je tek povremeno obilazi.

„Ja se samo plašim za moju snaju i unuke“, kaže ovaj čovek, dodajući da opasni nisu migranti, već vođe krijumčara migranata, koji su tu nekoliko godina, znaju teren, čak i komuniciraju na srpskom jeziku.

Njegovo mišljenje deli i druga meštanka Hajdukova, koja je želela da ostane anonimna.

„Ljudi su uplašeni, ne smeju da izađu na ulicu. Tu nije u pitanju migracija, tu je u pitanju terorizam. Ovi njihovi vodiči su krivi, oni to za silne pare rade. Kriva je i naša država jer ne bi smela da ih pusti unutra. Mi smo tu živeli na slobodi, mogli smo raditi, ali od kada je ovaj terorizam, mi ne možemo raditi, a bavimo se poljoprivrednom, vinogradarstvom, voćarstvom, ali oni tu sve unište“, navela je.

Ovakvu situaciju, veruju sagovornici Magločistača, može samo država da razreši, a opet, u vazduhu visi pitanje – zašto to ne čini?

„Zar mi nemamo granicu? Ko nas čuva? Kako to može? Zar naše granice ne treba čuvati? Treba njih tamo dole (na jugu) zaustaviti da ne dolaze ovamo“, smatra Ferenc Baka.

Konkretne odgovore na brojna pitanja, utisak je meštana Hajdukova, nisu dobili ni na dva održana zbora građana.

„Traže od nas da budemo strpljivi. Izgleda da smo strpljenje izgubili, jer mi od 2015. imamo strpljenja. Mi smo kolateralna šteta u ovoj priči. Ispalo je, prema onome što je rekao načelnik subotičke policije, da smo mi krivi što smo baš ovde nastanjeni, na severnom delu Srbije, u Vojvodini, tu blizu granice“, zaključuje Tereza Peić.

A rešenje problema je, smatra ona, da se isprazne šume blizu granice, da se pohapse svi krijumčari, da migranti budu udaljeni 30 kilometara od granice, i da se na državne granice vrati policija, ali i vojska ako treba.

„To bi poboljšalo možda stvar i doprinelo tome da se osećamo sigurno i bezbedno u svom domu, u svom selu“, navela je.

Anonimna sagovornica Magločistača kaže da je u jednom trenutku bila razmatrana i opcija da meštani Hajdukova zatvore puteve kako bi država obratila pažnju na njih. Umesto toga, ljudi su počeli da se samoorganizuju, da ulaze na svoju ruku u šumu kako bi isterali migrante, što je, ocenjuje, veoma opasno.

Na ovaj potez naterala ih je, saglasni su svi, ogromna ogorčenost.

Život meštana na obodu šuma: Hroničan strah bez mirnog sna

Hajdukovo nije jedino subotičko naselje u kom je bezbednosna situacija u poslednjih godinu dana problematična.

I šuma na Tresetu, u blizini Makove sedmice koja se takođe nalazi uz srpsko-mađarsku granicu, bila je tokom juna u više navrata poprište oružanih sukoba između krijumčarskih grupa.

„Ova situacija je dovela građane do hroničnog straha i pitanja – kada će ponovo imati miran san? Trenutno niko ne želi da ide u šumu iz straha da će se naći u opasnosti. Ograničena su mesta gde može da se boravi u šumi, kao da smo stado sa ograđenom žicom”, kaže za Magločistač Jelena Grujičić, jedna od meštanki, konstatujući da bezbednost građana niko ne može da garantuje.

Na obodu šume redovno se, svedoči ona, viđaju vozila žandarmerije i policije, međutim, pucnjave se i dalje ponavljaju.

Duž granice i oko jezera Tresetište u međuvremenu su posečene šume „zbog sigurnosti od stvaranja migrantskih kampova“, kako je obrazloženo, ali “kampovi i dalje postoje, a u šumi su i dalje naoružane krijumčarske grupe. Građani su uplašeni, besni i umorni od svega”, zaključuje naša sagovornica.

JP „Vojvodinašume“: „Izgubili smo kontrolu nad delom šume“

U šume koje su, kaže Grujičić, u katastrofalnom stanju i pune smeća, ne ulaze ni zasposleni Javnog preduzeća “Vojvodinašume” jer su nad jednim njenim delom, zbog cele situacije koja se odvija proteklih meseci na terenu – “izgubili kontrolu”.

To je za Magločistač potvrdio izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj „Vojvodinašuma“, Marko Marinković.

„Praktično, deo Gazdinske jedinice ’Subotičke šume’, koji je najugroženiji od migranata i u koji se gotovo i ne usuđujemo da ulazimo, nalazi se na deonici od pružnog graničnog prelaza Kelebija do Palića, na površini od oko 3.500 hektara. Redovno gazdovanje i čuvanje šuma izostaje u skladu sa navedenom problematikom“, istakao je. 

To znači, dodaje Marinković, da će nastalu štetu tek kasnije moći da sagledaju.

Đurović: Policija teško može da se izbori sa složenim kriminalnim aktivnostima i grupama

Sukobi među krijumčarskim grupama intenzivirani su u Subotici od jula prošle, 2022. godine.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenjuje za Magločistač da je njihov najčešći razlog „borba“ za teritoriju s jedne, ali i „borba“ za preuzimanje izbeglica koje stižu na ovu lokaciju, s druge strane.

„Od sredine prošle godine, izuzetnim rastom broja krijumčarskih grupa, i sa nabavljanjem automatskog oružja sve većeg broja lica koja su angažovana za prelazak granice – poput čuvara, vodiča, onih koji preskaču ogradu sa ostalima, te se potom vraćaju, komunikatora sa lokalcima (taksiji, prodavnice), dostavljačima, i drugima – sukobi su se intenzivirali”, naveo je.

Na pitanje odakle krijumčarima oružje, Đurović kaže da je pretpostavka da ga nabavljaju u Srbiji, posebno oni koji već duže vreme „rade“ u krijumčarskom lancu i povezani su sa lokalnim kriminalnim strukturama kroz razne poslove nabavke, razmene i saradnje.

„Prema našim saznanjima, izbeglice ne ulaze u Srbiju sa vatrenim i automatskim oružjem, te je skoro sasvim izvesno da ga kriminalne grupe ovde kupuju. Takođe, povremeno se može čuti priča o oružju koje dolazi iz pravca Kosova i Bosne, te da je u celoj ovoj situaciji moguće uključena i organizovana kriminalna grupa koja se bavi ilegalnom prodajom oružja“, objašnjava Đurović.

Rešenje problema nije, međutim, u rukama policije, smatra naš sagovornik, jer je sam problem produkovan politkom ograde i pušbekova (prisilno vraćanje izbeglih sa granica u Srbiju) koja ne daje rezultate bez rešavanja položaja i sudbine izbeglih.

„Oni se ne vraćaju u zemlju porekla ili na mesto gde bi nastavili život. Zaglavljeni u Srbiji, koja nema kapaciteta da ih prihvati i efikasno sprovede procedure azila, često umorni, pretučeni, očajni, dezorijentisani, ovi ljudi hrle u ruke krijumčara koji im obezbeđuju alternativni smeštaj, hranu, ostale potrepštine i organizuju ponovni prelazak preko ograde. Naravno, za novac i uz nasilje, rizike, seksualnu i drugu eksploataciju, ovde ili u zemljama destinacije“, kaže Đurović.

Policija, prema njegovom mišljenju, teško može da se izbori sa složenim kriminalnim aktivnostima i grupama koje dugo rade i imaju lokalno i regionalno uporište, a u koje su uključeni, s jedne strane, migranti kao vodiči, regruteri i ljudi na terenu, te lokalni građani s druge strane, koji su zbog mogućnosti da brzo zarade ogorman novac spremni da rade kao vozači, logističari i na drugi način, iako mnogi bez prethodne kriminalne prošlosti.

Šta policija može da uradi – sada?

Ono što policija može da uradi momentalno, jeste da bude više i masovnije prisutna u pogođenim sredinama, u kojima se dešavaju incidenti, ali i više da reaguje na kršenja readmisije i pušbekove prema Srbiji, naglašava Radoš Đurović.

Dalje, smatra on, može da insistira da Komesarijat za izbeglice i migracije poveća smeštajne kapacitete duž granice, gde se nalazi najviše izbeglih i gura nazad u Srbiju, da angažuje ljude koji poznaju jezike izbeglica tj. prevodioce, a može i da sprovodi kampanje u javnosti o opasnostima krijumčarenja usmerene ka domaćem stanovništvu kako bi eventualno uticala na one koji se premišljaju da se u ovakve aktivnosti uključe zbog novca.

Takođe, naglašava Đurović, treba stati sa politikom ilegalnih pušbekova i početi sa izgradnjom sistema azila koji bi omogućio da se brzo i efikasno utvrdi ko je izbeglica a ko nije, tim pre što je trenutno većina ljudi “potpuno iregularno i pravno nevidljivo kod nas”.

Bez odgovora iz KIRS-a za Magločistač

Magločistač se obratio Komesarijatu za izbeglice i migracije (KIRS), tražeći po osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja podatke o ukupnom broju migranata u Prihvatnom centru u Subotici i drugim centrima u Srbiji, te posebno o broju žena i dece među njima. Takođe, hteli smo da saznamo kakvi su smeštajni kapaciteti u svim prihvatnim centrima, da li postoje bilo kakvi problemi unutar kampova, te koliko ljudi, prema informacijama KIRS-a, boravi van sistema, na otvorenom, na teritoriji Subotice i na nivou cele Srbije, ali do objavljivanja ovog teksta – odgovore nismo dobili.

Kovačević: Moguća povezanost određenih delova lokalne policije i krijumčara

Beogradski pravnik iz Inicijative A11, Nikola Kovačević, smatra, međutim, da Srbija ima dovoljno resursa i kapaciteta da reši pitanje kriminalnih grupa koje deluju u graničnom pojasu.

„Ako Srbija hoće, mogla bi to da reši za nekoliko dana. Ja ne vidim nijedan razlog da policija tu ne može da održava javni red i mir, a da tužilački organi ne mogu na adekvatan način da rukovode policijom i da razbiju te grupe“, rekao je za Magločistač Kovačević, dodajući:

„Pitanje koje se postavlja jeste – zašto se do sada to nije rešilo i da li su navodi koje su novinari iznosili u medijima, a na osnovu vrlo kredibilnih izvora, da zapravo određeni delovi lokalne policije imaju neki udeo u tome i da se na taj način pravi neka vrsta balansiranja da se to u potpunosti razbije, tačni“.

U Bugarskoj je, ali i u drugim zemljama, hapšeno bilo po 20-30 policajaca zbog mita, korupcije i krijumčarenja, navodi primer naš sagovonik, postavljajući pitanje – zašto se to ne bi dešavalo i kod nas?

Evidentno je, konstatuje Kovačević, da “ograde ne sprečavaju ljude – oni idu dalje”, a situacija je trenutno takva da lakše do krajnjeg odredišta stižu preko Hrvatske.

„Hrvatsku prolaze mnogo lakše, ne tuku ih više i ne vraćaju, samo im daju rešenje o vraćanju, ali oni nikada ne odu, već idu dalje. Najviše se prelazi u Mađarsku, a gde prolaze i kako – to je veliko pitanje, pogotovo kada se plati malo više. Ako imaš 5.000-6.000 evra, velika je verovatnoća da ćeš proći“, kaže Nikola Kovačević.

Petrović: Ako želi, država može da razbije krijumčarske grupe

Da bi državni organi Srbije mogli aktivnije da se bave razbijanjem krijumčarskih kanala, smatra i direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Peđa Petrović.

„Policiji su, pre svega, poznati ti migranti koji se bave organizovanjem krijumčarenja migranata. Problem pravi što su oni povezani sa ljudima iz lokalnih organa vlasti, iz policije, ali ukoliko država želi aktivnije da rešava taj problem – rešiće ga. Jer, nije zaista teško ustanoviti ko se tim poslovima bavi“, ocenjuje Petrović za Magločistač.

On ujedno skreće pažnju i na to da aktuelna kriza indirektno može da pogorša bezbednosnu situaciju u Subotici, ali i šire u Srbiji, jer – iako ovde nije reč o tome da migranti žele da naude lokalnom stanovništvu – bezbednost građana jeste ugrožena jer u obračunima krijumčarskih grupa i sami građani mogu da stradaju.

„Upravo to i ekstremne desničarske grupacije nastoje da iskoriste“, zaključuje Peđa Petrović, dodajući da, osim širenja dezinformacija, postoji i realna opasnost od širenja nacionalističkih, ksenofobnih i ultranacionalističkih stavova.

Subotička policija od 17. juna pojačala delatnost

Iako su poslednjih nedelja sprovedene bile brojne policijske akcije u kojima je svaki put bilo pronađeno na stotine iregularnih migranata, dok je u poslednjih šest meseci više od 7.000 njih prebačeno u druge prihvatne centre u Srbiji, lokalno stanovništvo koje živi uz granicu sa Mađarskom smatra da može i više da se radi, a na prvom mestu da treba stati na put taksistima koji svakodnevno dovoze nove ili vraćaju prethodno dislocirane migrante.

U odgovoru Policijske uprave Subotica za Magločistač navodi se da su pripadnici MUP-a od 17. juna pojačali pozorničku i patrolnu delatnost na čitavoj periferiji Subotice, da se kontinuirano sprovode akcije relokacijemigranata, ali i policijske akcije u koje su uključene sve operativne jedinice MUP-a, a tokom kojih je otkrivena veća količina oružja i municije i pohapšeni krijumčari migranata.

„Takođe, na obodima šumskog pojasa u naseljima Makova sedmica, Veliki Radanovac i Treset, uz granicu sa Mađarskom, uspostavljeni su bezbednosni punktovi na kojima su svakodnevno pripadnici Policijske uprave u Subotici i još nekoliko policijskih uprava, kao i Žandarmerija, kako bi bezbednost bila podignuta na što viši nivo“, dodaje se.

Osim ovoga, pripadnici Policijske uprave u Subotici, za prvih šest meseci ove godine, podneli su krivične prijave protiv 25 osoba osumnjičenih da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, odnosno da su ilegalno prevozili iregularne migrante, dok su protiv 125 migranata podneli prekršajne prijave jer su nezakonito ušli i boravili u Srbiji.

Subotička policija je, zaključuje se u odgovoru za Magločistač, “kao i u svim drugim slučajevima koji su od javnog interesa, blagovremeno informisala javnost”, ali u interesu istrage nisu u mogućnosti da dostave više informacija o konkretnim merama koje se preduzimaju.

Više javno tužilaštvo u Subotici

Viši javni tužilac u Subotici, Miroslav Krkelić, izjavio je za portal Magločistač da ovo tužilaštvo ne vodi posebnu evidenciju o tome koliko je krijumčara-migranata od početka migrantske krize do danas procesuirano i za koja krivična dela se oni terete.

„Okrivljeni je okrivljeni, bez obzira na državljanstvo, rasu i veroispovest. Ovi podaci se vode zbirno kako bi se izbegla bilo kakva diskriminacija ovih ljudi“, pojašnjava Krkelić.

U poslednjih godinu dana, a usled učestalih oružanih sukoba na obodu subotičkih šuma, izdvaja se ipak podatak da je procesuirano 20 lica i još njih 13 nakon poslednjeg okršaja krijumčarskih grupa u naselju Hajdukovu, u Subotici.

Inspekcijske službe prate kretanje migranata

Načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov je početkom avgusta izjavio da sve inspekcijske službe u Subotici tokom 24 sata prate kretanje iregularnih migranata i reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima.

„Inspekcijske službe će obavljati kontrolu ugostiteljskih objekata, smeštajnih jedinica i kontrolu usluge taksi prevoza u cilju suzbijanja kretanja iregularnih migranata, kao i primenu represivnih mera za sve one koje krše zakon Srbije“, naveo je.

Šoralov je tada konstatovao i da je broj iregularnih migranata u odnosu na prošlu godinu drastično manji, ali da je – “nervoza sve veća”.

This publication was produced with the support of #SustainMedia Programme, co-funded by the European Union and the German Federal Ministry of Economic Coop-eration and Development. Its contents are the sole responsibility of Magločistač and do not necessarily reflect the views of the EU or the Federal Ministry of Economic Cooperation and Development.