Oksfordski matematičar Endre Šili: „Zaljubio sam se u matematiku zahvaljujući profesoru subotičke Gimnazije“

Vrsni matematičar Endre Šili (Endre Süli), nekadašnji Subotičanin, više od 35 godina radi kao profesor numeričke analize na Matematičkom institutu Univerziteta u Oksfordu. On u razgovoru za portal Magločistač kaže da je ljubav prema matematici stekao zahvaljujući sjajnom profesoru matematike koji je predavao u Gimnaziji u Subotici. Danas i kao gostujući profesor matematike predaje na doktorskim studijama na Univerzitetu u Novom Sadu.

„U trećem ili četvrtom razredu srednje škole sam znao da ću postati matematičar. A postao sam matematičar jer sam imao sjajnog profesora matematike u Gimnaziji ‘Moša Pijade’ u Subotici, Mihalja Vermeša. On je veoma zanimljiv čovek. Tada je bio još mlad profesor. Matematiku pre toga nisam baš obožavao, uvek mi je bila dosadna. Ali kad mi je on počeo držati predavanja, od tada sam se zaljubio u matematiku“, navodi Šili.

Međutim, njegov odnos s matematikom nije počeo sjajno. U prvom razredu osnovne škole nikako nije shvatao kako se piše broj osam (8), pa se mnogo mučio sa pisanjem ovog broja.

„Ja ga pišem na čudan način. Kod mene je gore mali kružić, a ispod toga veći kružić. Dakle, dva kružića, jedan povrh drugoga. Sedeo sam sa ocem koji mi je objašnjavao kako se piše broj osam. Međutim, ja još uvek tako pišem broj osam“, kaže kroz osmeh profesor Šili.

Kako navodi, njegov otac je kao inženjer imao mnogobrojne knjige iz matematike i kao mali je uvek gledao te misteriozne brojeve i znakove.

„To mi je uvek bilo nekako zanimljivo. Želeo sam da nekako shvatim šta se tu nalazi, u tim knjigama“, kaže Šili.

Šilijeva istraživačka interesovanja uključuju matematičku i numeričku analizu. Bavi se rešavanjem komplikovanih jednačina koje se pojavljuju u praksi, recimo, u dinamici fluida ili u prelamanju čvrstih objekata.

“Suboticu sam uvek smatrao svojim rodnim gradom”

Profesor Endre Šili je rođen u Kuli 1956. godine, a sa svojom porodicom se 60-tih godina prošlog veka preselio u Suboticu. Govori mađarski, srpski i engleski jezik. U Subotici je živeo do 1985. godine, kada je, kao mladi student dobio šansu da bude stipendista Univerziteta u Oksfordu.

„Moj otac je 60-tih godina kao inženjer dobio posao u Subotici. Stanovali smo prvo u naselju Radijalac. Osnovno obrazovanje sam počeo u Osnovnoj školi ‘Jovan Jovanović Zmaj’, a kasnije smo se preselili u Kertvaroš. Uprkos tome što sam rođen u Kuli, Suboticu sam uvek smatrao svojim rodnim gradom. Tu su mi bili prijatelji, tu sam odrastao i stvarno mi je stalo do Subotice, obožavao sam je…“, kaže Šili.

Gimnaziju u Subotici, koja je tada nosila naziv „Moša Pijade“, završio je 1974. godine, a zatim je otišao u Beograd i završio Prirodno-matematički fakultet, nakon čega je magistrirao takođe u Beogradu, odslužio vojni rok, i u međuvremenu dobio stipendiju Britanskog saveta, pa je 1985. godine otišao u Englesku i tamo proveo godinu dana.

„Za tih godinu dana sam i započeo i završio svoj doktorat. Zatim sam se vratio u Beograd i odbranio doktorat, a iste godine sam dobio poziv iz Velike Britanije da dođem na jednu konferenciju. Dok sam bio tamo, jedan od oksfordskih profesora mi je predložio da se prijavim na mesto profesora na oksfordskom Univerzitetu“, kaže Šili.

Prema njegovim rečima, tada to još nije baš ozbiljno shvatio jer je već imao posao asistenta u Beogradu.

„Već sam bio oženjen, i prvo dete nam se rodilo u Beogradu. Nisam imao nikakve planove da napustim tadašnju Jugoslaviju. Međutim, on me je nagovarao i ja sam se prijavio na taj konkurs i na kraju su me izabrali. Ja sam se tu našao u problemu zbog porodice, međutim, moja supruga Olga me je nagovorila da prihvatim to mesto i da se preselimo u Englesku što se i dogodilo 1985. godine“, priča Šili.

Oksfordski matematičar Endre Šili je 2020. godine izabran u Academia Europaea. Akademija teži napretku i širenju izvrsnosti u stipendiranju humanističkih, pravnih, ekonomskih, društvenih i političkih nauka, matematike, medicine i svih grana prirodnih i tehnoloških nauka bilo gde u svetu. Osnovana je 1988. godine i deluje kao koordinator evropskih interesa u nacionalnim istraživačkim agencijama.

Iako je više od tri decenije „na ostrvu“, često se vraća Subotici, u kojoj mu i dalje živi majka, pa je tako pre epidemije korona virusa nekoliko puta godišnje posećivao grad u kojem je proveo najveći deo detinjstva.

„Stalno sam za vreme raspusta, Božića, Uskrsa, i tokom leta dolazio u Suboticu i tamo provodio oko mesec dana. Dakle, svake godine sam možda dva-tri puta dolazio. Za Suboticu su me nekada vezivali dragi prijatelji koji su sada raštrkani po čitavom svetu, od Mađarske, preko Nemačke do Kanade“, kaže Šili.

Zanimljiv je njegov pogled na promene koje se dešavaju u Subotici, iz čega se može zaključiti da se i dalje zanima za ovaj grad, čiju arhitekturu smatra „predivnom i jedinstvenom“.

„Ja sam za to da se čuvaju stare zgrade u Subotici. Video sam nedavno da je objavljena peticija za očuvanje Gomboškog sokaka (ulica Petra Drapšina) i Bledske ulice. Ja bih to apsolutno podržao. Kada se ruše te stare zgrade, menja se i duh grada, zapravo se sve menja“, komentariše temu o kojoj je nedavno pisao i Magločistač.

„U međuvremenu se i demografija grada dosta promenila, a posle tih nesrećnih ratova 90-tih godina, mnogi su otišli. Znam da natalitet u gradu opada i da je sve manje i manje stanovnika. To me malo rastužuje, sve to skupa“, kaže Šili.

Broj studenata iz matematike u Srbiji opada, dok u Engleskoj raste

Prema saznanjima profesora Šilija, broj studenata iz matematike u Srbiji opada, što je, kako kaže, iznenađujuće, jer je broj studenata u Velikoj Britaniji u stalnom rastu.

„To je povezano i sa perspektivom zapošljavanja. Mnogi odlaze u finansijsku industriju, u London, rade u bankama, ali završavaju matematiku“, navodi Šili.

Kada su u pitanju brojevi, nezaobilazna tema jesu brojke kojima ceo svet barata i s pažnjom prati u poslednjih više od godinu dana – broj zaraženih, hospitalizovanih, umrlih, vakcinisanih…

„Znam da ima manipulacija sa statistikama jer se sa statistikama veoma lako može manipulisati. Jasno mi je šta se dešavalo u Srbiji pred izbore prošle godine, i da je bilo tu veoma čudnih statistika“, navodi Šili.

Kojim brojevima onda da verujemo?

„Sve to zavisi i od toga koje vesti slušamo, i na kakvim portalima ih pratimo, pa ćemo u skladu sa tim dobijati i određene odgovore“, zaključuje Šili.