U Tavankutu održan razgovor na temu aktivizma žena na selu: Uslovi teški, okruženje nema razumevanja za njihove potrebe

Uslovi za žene u seoskim sredinama su mnogo teži, a okruženje, porodica, muževi i prijatelji nemaju dovoljno razumevanja za njihovu želju da se udružuju sa drugim ženama i da rade na promeni sredine u kojoj žive.

Učesnice razgovora su se složile da se žene sistemski sputavaju da se angažuju u radu lokalnih zajednica, a pomoć političara da se poboljša položaj žena na selu nije iskrena i služi za ubiranje političkih poena.

Predstavnica Zelene mreže Vojvodine Olivera Radovanović rekla je da je „žena kičma sela” i da se žene instintktivno bore za opstanak i da podržavaju svoju decu i mlade da ne odu iz sela.

“Hrane ih i bodre, i rade sve nemoguće stvari da ostanu da žive na selu. Žene na selu žive pod ogromnim pritiskom. Sada neću govoriti o fizičkom zlostavljanju, nego o političkom zlostavljanju. Žene su zaista osuđene da ne utiču na lokalnu politiku, sputavaju ih na svakom koraku, samo zato što nisu deo vladajuće partije“, smatra Radovanović.

Ksenija Grujić iz Udruženje žena “Vredne ruke” iz Botoša je na ličnom primeru osetila pritiske okruženja, javne i privatne, zbog svoje kandidature za mesto u savetu mesne zajednice.

“U selu se ženi ne prašta pokušaj uključivanja u javne poslove. Došlo je do ukrupnjavanja kapitala, žena više ne može da ide u nadnicu, nema gde da radi i zato tu nastaje dobro tlo za ucenjivanje. Veoma je teško“, smatra Grujičić.

“Svaki dan se borimo da objasnimo ukućanima zašto i gde idemo”, kaže predstavnica Udruženja “Udahni život” iz Stanišića Ljiljana Gusić i dodaje da to uopšte nije lako.

“Moramo da spremimo ručak, kuću, garderobu, baštu, svekra i svekrvu, decu, muževe, pa tek onda možemo da se bavimo aktivizmom“, navodi Gusić.

Dodaje da je sputavajući faktor nerazumevanje od strane aktuelnih političara.

“Svaka pomoć ženama je licemerna jer se pruža samo radi ispunjavanja forme. Pomoć nam uskraćuju čim saznaju da nemamo partijske knjižice“, kaže Gusić.

Govornice su se složile da su za opstanak ženskih organizacija neophodne finansije koje su uvek male, nedovoljne, nisu pravovremene i nisu adekvatno usmerene.

“Niko nikada nije uradio analizu o tome, kome je koliko novca potrebno za obavljanje aktivnosti,  tako da se stalno dešava da novac ide u ruke novoosnovanim ženskim udruženjima čija je jedina funkcija da skrenu tokove novca u satelitska udruženja vladajuće stranke”, smatraju sagovornice.

Profesorka sociologije i aktivistkinja Novog optimizma Senka Jankov kaže da su najveći izazovi i prepreke za razvoj preduzatništva kod žena na selu i njihovog udruživanja zapravo nemanje dovoljno informacija o pravima koje imaju.

„Veliki problem je što su žene vaspitanjem usvojile da su pomažući faktor u porodici – poljoprivredni i svi drugi poslovi, majčinsvo, posvećenost gazdinstvu, neophodnost da budu svuda uz muža i decu, ali su u javnoj komunikaciji potpuno nevidljive i nemaju mogućnost da svoj rad naplate. Imaju problem što ceo život rade na selu a ne ostvaruju pravo na penziju i socijalno jer su neprijavljene a nemaju pristup institucijama koje bi im pomogle da svoj problem reše“, upozorava Jankov.

Aktivistkinja i borkinja za ljudska prava, Aida Ćorović kaže da siromaštvo nije nedostatak novca nego nedostatak ljudskih prava.

“Kada nemamo pristup novcu, kretanju, obrazovanju i kulturi, šta se dešava sa tom zemljom? Zašto je Avganistan siromašna a Švedska bogata zemlja? Razlika je u ženskim pravima. Svet će biti bolje mesto za život svima ako žene imaju pristup svojim pravima“, smatra Ćorović.

Ona upozorava da patrijarhat na svakom koraku gazi i muškarce.

“Zato je ovo zajednička borba sa muškarcima, poput naših drugara koji su sada tu. Patrijarhat zajedno sa podivljalim neoliberalnim sistemom pravi monstrume od nekih muškaraca koji misle da novac može sve“, kaže Ćorović.

Novinarka Newsmax Adria Jelena Obućina je rekla da je početak rešavanja nagomilanih problema obrazovanje.

“Treba da krenemo od dece i da ih učimo da su deca jednako važna, muška i ženska“, rekla je Obućina i dodala da ono što obeshrabruje jeste da postoje i lažna ženska udruženja, i što je ova vlast uspela da uđe i u ženske organizacije na selu.

„Mislim da žene moraju da se politički osveste i angažuju. Pored borbe da se žene na selu osnaže, treba raditi na tome da se žene politički opredele u smislu glasanja, i da budu politički aktivne“, ocenjuje Obućina.

Prema rečima predsednika HKPD “Matija Gubec” Ladislava Suknovića, činjenica je da jako važno da se ponovo otvore pitanja – „kako je biti žena, majka, baka u Srbiji, pa onda kako je to isto biti u Vojvodini, pa onda kako to isto biti u seoskoj sredini, pored svih ograničenja, a ima ih na stotine, a onda kako je biti Hrvatica, Bunjevka, Mađarica, Slovakinja ili žena neke druge nacionalne manjiine u malim sredinama”.

Suknović podseća da su žene naša najkreativnija populacija i da one u ovakvim teškim okolnostima rađaju, odgajaju, stvaraju, i da su često sposobne da iz ničega stvaraju mnogo toga.

Razgovor aktivistkinja na temu Aktivizam žena na selu, na Etno-salašu “Balažević” u Tavankutu organizovali su Pokret Novi Optimizam, Zelena mreža Vojvodine, Građanske inicijative i Hrvatsko kulturno-prosvjetno društvo „Matija Gubec“ iz Tavankuta.

Nakon razgovora, novinarki Jeleni Obućini dodeljena je nagrada Dobar primer Novog Optimizma, koja se tradicionalno uručuje na Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembra.