Održan okrugli sto na temu seče subotičkih šuma: Seča se nastavlja, građani traže veći stepen zaštite šuma

Seča šume na Tresetu, u okolini Palića, nastavlja se, rekao je za Magločistač izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP “Vojvodinašume” Marko Marinković i dodao da trenutno imaju „nezadovoljne građane, određene interesne grupe koje su takođe nezadovoljne i da su imali provere što se tiče samog poslovanja i rada JP ‘Vojvodinašume’ od strane inspekcija“.

„Mi smo unutar preduzeća proverili sve navode jer nekada u centrali ne vidite šta se dešava na terenu i sve što se tiče principa šumarske struke je u skladu sa zakonom i sa pravilima struke. Dakle, nismo zaustavili seču, nemamo elemenata za to. Zakon o šumama nas i obavezuje da, ukoliko na kraju godine nismo ispunili svoje planove – mi smo u prekršaju“, navodi Marinković.

Prema njegovim rečima, poslovna politika “Vojvodinašuma” je da uvaže sve interesne grupe, da razgovaraju sa njima, da idu zajedno na teren i da ljudima približe šta je ono što šumarstvo radi na tim spornim lokacijama ili područjima, zbog čega je ovo preduzeće usporilo svoje radove na seči, da bi ljudima odgovorili na sva pitanja.

Marinković: Seče su samo početak obnove šuma

„Ne seče se mimo plana, osim kada se radi o požaru, odnosno kada je reč o sanitarnoj seči. Apsolutno ne postoji ugroženost ekosistema, mi na ovakav način čuvamo šumsko stanište. Radi se o jednom održivom procesu rada i posla. Ako uđete na jedan odsto od ukupne površine šuma svake godine, vi ne ugrožavate ništa i to je po pravilima šumarske struke jasno definisano, kad se seče, kako se seče i na kojim površinama se seče“, objašnjava Marinković.

On podseća da šumari ne krče šume i da su seče samo početak obnove šuma.

„Nove površine i pošumljenost Vojvodine nema nikakve veze sa trenutnim stanjem šumskog fonda. Ove seče se dešavaju unutar samog šumskog fonda i bitno je da šumsko zemljište i te parcele ostaju i da se one obnove, i to je onaj trajni resurs šumskog zemljišta. Mi kada sečemo sada na Tresetištu, mi ne smanjujemo površinu pod šumama, prema pravilima šumarske struke, mi samo obnavljamo jedan deo površine, to i dalje ostaje unutar šumskog fonda, to je prosta reprodukcija“, kaže Marinković.

Kada je reč o pošumljenosti Vojvodine, navodi da su im potrebne nove površine, gde sada nisu šume, a treba da se podignu.

„Nama je potrebno, da bi dostigli onih 14 odsto, 170.000 hektara. To znači da bi moralo da se na uštrb poljoprivrede pošumljava. Da li su pojedinci, organizacije, kompanije spremni da daju poljoprivredno zemljište za šumsko – to i mi postavljamo kao pitanje“, kaže Marinković.

On ocenjuje da Srbija nije ugrožena što se tiče površina pod šumama.

„Čak je situacija mnogo bolja nego što je to u nekim prosecima u Evropskoj uniji. Danska, koja je pošumljena 11 odsto, nije ekološki ugrožena zemlja, Holandija sa devet odsto – nije ekološki ugrožena“, navodi.

Srbija je danas pošumljena sa 29,1 odsto, a Vojvodina 7 odsto, podseća Marinković i dodaje da, kada se završi obrada novih podataka, Srbija će imati oko 38 odsto pošumljenosti, što je veoma pozitivno.

Đereg: Pošumiti još oko 10.000 hektara

Inženjerka šumarstva za zaštitu od erozije i direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg kaže da je potrebno preispitivanje funkcije subotičkih šuma, kao i sadašnjih planova gazdovanja šumom, da se kreira stručni tim, i da se uključi lokalno stanovništvo, kao i da Grad Subotica, na čijoj teritoriji se sve ovo odigrava, treba da bude aktivni učesnik u celom ovom slučaju.

„Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Grada Subotice predviđa da bi teritoriju grada, koja ima pošumljenost ispod 5 odsto, trebalo pošumiti sa još oko 10.000 hektara. Na Gugl mapi se vidi veliko smanjenje zelenila na području šuma u odnosu na period od pre 20 godina“, navodi Đereg.

Podseća da je Zakonom o zaštiti zemljišta iz 2015. godine predviđena izrada karte erozije na nivou cele Srbije, ali da ona do danas nije urađena.

„Na području Vojvodine ne postoje odgovarajuća istraživanja intenziteta eolske erozije, a ona nas u ovom delu veoma ugrožava. Da se na subotičko-horgoškoj peščari ta funkcija postojećih šumskih zasada intenzivira u zaštitno regulatorno, da se podignu vetrozaštitni pojasevi u užem i širem delu peščare i da se izvrši primena protiverozionih agrotehnika“, smatra Đereg.

U periodu 2008-2012. godine uloženo je gotovo milion evra u izgradnju i održavanje vetrozaštitnih pojaseva i pošumljavanje okoline Subotice, podseća Đereg i dodaje da su epilog bile krivične prijave i da građani nemaju informacije o tome šta se dogodilo i zašto vetrozaštitni pojas nije zadovoljio svoju funkciju.

Ona je podsetila i na slučaj koji se nedavno dogodio, kada je uništen jedan vetrozaštitni pojas, oko 200 metara, policija je podnela krivičnu prijavu, a nedelju dana posle toga je izgoreo automobil člana Gradskog veća za poljoprivredu, koji je ukazao na seču vetrozaštitnog pojasa.

Ekološki aktivista iz Cekor-a Zvezdan Kalmar kaže da je neophodno uvođenje moratorijuma na bilo kakvo gazdovanje šumama dok se ne razmotre osnove za seču šuma i prilagode trenutnim potrebama na terenu.

„Šumari ne posmatraju šumu iz ugla njihove višedimenzionalnosti. Smatram da je tu učinjen ekocid i da to područje zbog pojedinih retkih vrsta ptica mora da se stavi pod zaštitu. Pošumljavanje Vojvodine mora da bude prioritet“, ocenjuje Kalmar.

On je pozvao građane da budu aktivni i poručio da je njihova obaveza da zaštite subotičke šume.

Gajić: IT sektor može da se uključi u zaštitu šuma

Subotičanin Branislav Gajić, jedan od osnivača Infostud grupe, kaže da je interes IT zajednice – čisto i zdravo okruženje.

„Manja mesta će biti atraktivnija za život, pa i stranim državljanima koji će dolaziti ovde da žive. To podrazumeva i rešavanje mnogih ekološka pitanja kao što su Palić i subotičke šume kojih nema mnogo u Vojvodini pa ih moramo sačuvati“, smatra Gajić.

Prema njegovim rečima, IT zajednica će nastojati da obezbedi resurse da se stanje subotičkih šuma dokumentuje kroz vreme.

„Da na taj način vidimo da li dolazi do pada kvaliteta tih šuma u kontekstu života građana, kvaliteta šume, u kontekstu zaštite privrede i da li stvarno dolazi do pošumljavanja“, kaže Gajić.

Građani koji su prisustvovali okruglom stolu zatražili su da se prestane sa sečom subotičkih šuma, jer Vojvodina, pa tako i Subotica, spada u najmanje pošumljene delove u Evropi. Takođe, izrazili su i spremnost da učestvuju u sadnji šume na jesen u saradnji sa “Vojvodinašumama”, a postignut je i dogovor vezano za posetu građana svim parcelama na kojima se trenutno seče šuma.

Okrugli sto na temu seče subotičkih šuma, koji je održan u prostoru Infostud Hub-a, organizovala je redakcija portala Subotičke.rs. Razgovor je zamišljen da uspostavi dijalog između građana koji se protive seči stabala i predstavnika JP “Vojvodinašume”.