Jedan od najpoznatijih i najcenjenijih kuvara u svetu, Gašpar Stantić, rođen je u Subotici, a proteklih 50 godina je proveo putujući i radeći u nekim od najpoznatijih hotela u svetu. Prve kontakte s kulinarstvom imao je još kao dečak, uz svoju mamu, dok je prve veštine stekao u ulici Matije Gupca 59, gde je u porodičnoj kući svojih tetaka gledao kako se priprema hrana i upijao zanat. Već nakon završene osnovne škole, sa 14 godina, odselio se kod svoje majke u Beč, u Austriju, gde je nastavio sa školovanjem. Tako je počela njegova ljubav prema kuvanju, kaže u razgovoru za Magločistač, a njegov rad su pratili brojni uspesi, nagrade i medalje.
Međutim, nije zaboravio ni svoj rodni grad, pa je nakon 66 godina sada ponovo posetio Suboticu i podsetio se svog ranog detinjstva, mnogih uspomena, ali i svojih prvih koraka koji su ga tokom života vodili stepenicama na kojima se suočavao sa mnogim izazova koji ovaj poziv nosi sa sobom.
Gašpar danas ima 80 godina, živi u Dalasu, u Americi. Izuzetno je aktivan i pedantan, voli red, čak i u kuhinji dok kuva. Ima četiri ćerke. Tokom godina je bio vlasnik sedam restorana koje je u međuvremenu prodao, a izdao je i sedam kuvarskih knjiga. Govori engleski, srpsko-hrvatski, mađarski i nemački jezik. Trenutno je vlasnik jednog luksuznog hotela u Americi (The Copper Beach Inn) i još uvek nije u penziji. Povremeno predaje mladim kuvarima u školi, okupiran je putovanjima i svojom ljubavlju – kuvanjem i hranom.
U razgovoru za Magločistač, Gašpar kaže da je uvek voleo da bude u blizini svoje tetke koja je vodila kuhinju, pa se na taj način upoznavao sa procesima kuvanja različitih jela. Nakon preseljenja, u Beču je završio kuvarsku školu, a kasnije se kvalifikovao kako bi mogao raditi kao šef kuhinje.
„Kada sam otišao u Austriju da se školujem, već tada sam znao neke stvari skuvati. Učitelj nas je pitao da li neko zna kako se vade kosti iz telećeg buta, pa sam se javio da ja znam. Šta god da nas je pitao, ja sam se javljao da znam. Kasnije smo razgovarali o tome, kako ja to sve znam, pa sam mu rekao da sam naučio kući od tetki i majke. I tako je počela moja ljubav prema kuvanju“, priseća se Gašpar.
Gašpar Stantić je radio na mnogim mestima kao šef kuhinje, što mu je omogućilo da putuje po celom svetu. Prvo je radio u Evropi, u Amsterdamu, zatim u Agadiru, u Africi, u Hong Kongu gde je kao šef kuhinje radio u četvrtom najboljem hotelu na svetu, zatim u Tokiju, Bankoku, Majamiju, i u mnogim drugim metropolama.
Dobio je brojna priznanja i nagrade, bio je član Kulinarskog olimpijskog tima SAD, u Frankfurtu, u Nemačkoj 1988. godine, a u članstvo Društva za gurmane Chained des Rotisserie primljen je 1986. Dobitnik je 26 prvih nagrada i velikih nagrada na raznim izložbama hrane širom sveta, zlatne medalje je dobio na kulinarskim takmičenjima 1968, 1972. i 1984. u Nemačkoj. Gašparovi restorani su bili među najboljima u Americi, a na osnovu anketa, 1992. godine, našli su se na 28. mestu najboljih restorana u SAD-u.
Na poziv prijatelja dolazi u Milvoki, najveći grad u američkoj saveznoj državi Viskonsin, gde je upoznao i svoju ženu.
„Oženio sam se tamo, a zatim sam iz Milvokija otišao u Njujork gde sam radio za jednu od najbogatijih porodica u Americi. Posle sam radio i za Donalda Trampa četiri godine, u njegovom hotelu u Atlantik Sitiju, u Nju Džerziju, kao šef kuhinje. Svake godine sam dobio dobar bonus nakon čega sam uspeo da otvorim svoj prvi restoran, a posle još šest restorana takođe u Dalasu, u Teksasu, koji su se nalazili među najboljim restoranima u Americi“, objašnjava Gašpar.
Među poznatim ličnostima za koje je kuvao izdvaja se i engleska kraljica. Za kraljicu Elizabetu II prvi put je kuvao u Peninsula hotelu u Hong Kongu, i još dva puta u Kuvajtu, na njen poziv.
On smatra da kuvanje nije umetnost, već jedna struka – zanat. Kako kaže, hrana ne gleda na nacionalnost, jezik i veru, „ona jednostavno spaja ljude“.
„Hrana je beskrajna ljubav. Volim da kuvam, volim da budem uvek sa hranom i volim kuvati sa vatrom. Vatra, hrana i voda – to je milina, i gledati u jezero ili u more… Kauboji kuvaju sve na grilu, na vatri. Oni jedu tako što u jednoj ruci drže hleb a drugom skidaju komadić mesa sa grila i jedu zalogaje tokom same pripreme, dok mi kuvamo hranu i serviramo, i dok dođe na sto, jelo je već hladno“, objašnjava Gašpar.
Svaka hrana je dobra ako se pripremi na dobar način, kaže Gašpar i dodaje da „sve to može biti lepo na tanjiru ako imate inspiraciju“.
Prema njegovom mišljenju, ne ide se u školu da bismo odmah posle školovanja postali najbolji kuvari na svetu, već je škola uvek polazna tačka gde gradite temelje koji se neće urušiti.
„Volim da držim časove ljudima koji vole hranu i uživaju u hrani koja ih okuplja za jednim stolom. Bio sam kuvar ceo život, ali još uvek učim da budem dobar kuvar, a da bi bio odličan kuvar – moraš biti odličan učitelj“, smatra Gašpar.
Kao problem navodi to što se mladim kuvarima ne skreće pažnja da je put do uspeha borba, kao i u svakom drugom poslu.
„Kada pitam mlade zašto su odlučili da budu kuvari, oni odgovaraju, ’zato što sam čuo da se dobro zarađuje’. Međutim, postoji niz stepenica do takvog uspeha, a istina je da oni neće odmah zarađivati 150.000 dolara, i to bi mladima u školi trebalo iskreno da kažu, da je to borba kao i u svakom poslu. Niko to ne dobija na tacni“, poručuje Gašpar.
On podseća da je u životu uvek važno imati izazove i savladavati ih, ići ka njima kako bismo nešto stvorili.
„Ako se ne plašite izazova koji se javljaju u raznim situacijama u životu, možete biti šef kuhinje u najboljem hotelu na svetu. To je za mene izazov. Kada sam došao u jedan takav hotel, imao sam 30 godina, i kada sam video šta se tamo kuva, kako se radi, uplašio sam se i pomislio, da li ja to mogu da radim. Tada sam imao mišljenje da neću moći da stignem do svog cilja, a posle mesec dana su mi rekli da sam jedan od najboljih kuvara koje su imali. E, to su ti izazovi u životu, kada mislimo da nešto ne možemo postići, iako možemo. Imate ljude koji kažu da mogu to napraviti, pa dođu tamo i ne naprave ništa. Treba razmišljati i mora se proći taj put da bi bilo rezultata“, kaže Gašpar.
Odličnog je zdravlja, a tajna njegovog uspeha je u sreći – jer uvek vidi dobro u ljudima.
„Prvo morate imati stav o životu, da je to sreća, da gledate sve pozitivno i da imate pozitivan duh i pozitivne misli. Ja uvek mislim pozitivno o ljudima, nikada ne gledam na nekog u smislu, vidi kakav je on čovek. I on je čovek, i on ima nešto da ponudi u životu. Voleti jedni druge, pomagati jedini druge, toga ima sve manje i treba to ponovo pronaći“, smatra Gašpar.
A ljudi su često okupirani samo svojim problemima i uopšte ne primećuju druge osobe, dodaje.
„Ljudi neće da slušaju vašu tužnu priču, jer zašto bih ja moju tugu prenosio vama. I meni je teško da to nosim u sebi, pa će onda i vama biti teško. Nije sve ni u novcu. Novac je potreba da živimo, da plaćamo, da idemo na godišnji odmor. Ljudskost i odnos prema ljudima su jako važni“, veruje Gašpar.
„Da li je sve u redu, pitaju me kada odem negde da jedem, a ja uvek odgovaram, jeste, sve je jako lepo i ukusno“.
Gašpar je par kulinarskih saveta podelio sa našom novinarkom Natalijom, a kako je to izgledalo, pogledajte u ovom videu:
2 Komentara na
“Od Subotice do svetskih kulinarskih visina – vrhunski kuvar iz Amerike Gašpar Stantić ponovo u rodnom gradu: Hrana je beskrajna ljubav koja spaja ljude”
Svaka cast gospodinu. Postao je cenjen i uspesan covek sa svojih deset prstiju. Nije lako uspeti u bilo cemu sta radis.
Zivot je igra.Kod nas je sve devalviralo komunjare su ljudima ubili pravo na istinu.Da bi bio vrhunski u nekom poslu moras imati prave majstore oko sebe da bi mogao krasti znanje.Dok ne vratimo pravnu drzavu nece biti majstora zanata.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.