Nutricionistkinja Suzana Kenjereš Fero: Obično ljudi dolaze kada je već nastao problem

Većina nas se tokom života bar jednom zapita šta je zapravo pravilna i izbalansirana ishrana, da li konzumiramo ispravne namirnice, šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo da jedemo, da li postoji ishrana kojom možemo da se rešimo nagomilanih kilograma i masnih naslaga? Mnogo je pitanja, a koji su tačni odgovori? O tome za Magločistač govori nutricionistkinja i dijetetičarka Suzana Kenjereš Fero.

Suzana se bavi planiranjem ishrane za sportiste i fizički neaktivne ljude, ali i za sve one kojima je važno šta unose u svoj organizam, žele da budu zdraviji, i da uz pomoć korisnih saveta dodatno koriguju svoj režim ishrane i telo. Naša sagovornica svakom svom pacijentu i problemu pristupa individualno i veoma posvećeno.

Dakle, šta je tajna pravilne ishrane, šta se nalazi na dozvoljenoj, a šta na zabranjenoj listi namirnica, kako da se uspešno rešimo kilograma i poboljšamo svoje zdravlje?

Pravilna ishrana je kratko i jasno nutritivno kvalitetna hrana u pravo vreme u odgovarajućoj količini. A to znači 4 do 5 obroka na dan (doručak, ručak, večera + jedna do dve užine), uvek u isto vreme, u adekvatnoj količini, bez industrijski prerađene hrane, korišćenjem pravilnog načina pripreme namirnica – bez pohovanja, zaprški, prženja u dubokim masnoćama, dozvoljeni su povrće, voće, integralne žitarice, pileće-ćureće meso, riba, jaja, voda, zdrave masnoće (semenke i koštunjavo voće), bez preterivanja u stimulansima (kafa, alkohol).

Izbalansirana ishrana bi bila režim ishrane koji vašem organizmu pruža sve bitne hranljive sastojke (ugljene hidrate, proteine, masti, vitamine , minerale) koji su mu potrebni kako bi pravilno funkcionisao.

Ako imate problem sa viškom kilograma, ne morate se mučiti sa raznoraznim dijetama i izgladnjivati se, već korigovati ishranu u skladu sa potrebama organizma, da unos energije (kalorija) bude malo manji od potrošene. Najbolja ishrana za mršavljenje je disciplinovan odnos prema obrocima.

U kojoj meri ova ishrana ima smisla ukoliko se uporedo i ne potroši ono što unesemo svaki dan u naš organizam, i koje su to aktivnosti koje mogu da se kombinuju sa pravilnom ishranom?

Unošenjem optimalne količine kvalitetne hrane unećete i mnogo manje kalorija, a da pritom zadržite osećaj sitosti. Ukoliko uspete u organizaciji obroka, sledeći korak je fizička aktivnost.

Ukoliko ste svakodnevno, dozirano fizički aktivni imaćete dobru psihofizičku kondiciju, zatim, doći će do gubitka depoa masti što će dovesti do regulisanja telesne mase. Možda bi bilo  lakše da se pokrenete ako izaberete aktivnost koja vam najviše prija i onda postepeno prelaziti i na druge. Najvažnije je što pre početi. Idealno bi bilo da kombinujete kardio trening (trčanje, plivanje, brzo hodanje) sa vežbama snage (dizanje tegova, pilates).

S obzirom na to da većina ljudi danas živi brzo, mnogo radi, nema vremena za sebe, da li se i njima može pomoći da uspostave neke zdrave navike, i na koji način je to izvodljivo u praksi?

Zbog brzog načina života ljudi često jedu nezdravu, tzv. džank hranu, punu soli, šećera i zasićenih masti. Jedu na brzinu i s nogu ili za radnim stolom u kancelariji. Ove nezdrave navike treba da promenimo na zdrave, zato što posledice mogu biti vrlo ozbiljne. Posledica ovih loših navika je sve veći broj gojaznih ljudi, dijabetičara i ljudi sa srčanim problemima.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija ili skraćeno FAO (Food and Agriculture Organisation of the United Nations) definisala je pet navika u ishrani koje su dobre za nas: jesti više voća i povrća (400g dnevno); pratiti unos masti (pretežno treba da budu nezasićene masti); izbegavati beli šećer; smanjiti unos soli (5g dnevno); povećati unos vode.

Spasa ima za svakog. Samo treba razviti pažnju na to šta jedete i kako jedete, ne jesti na brzinu i uživati u svakom zalogaju, i bitno je dobro žvakanje hrane.

Koja grupa ljudi Vam se najčešće obraća za pomoć i sa kakvim problemima se oni suočavaju?

Obično dolaze kada je već nastao problem, kada se već bore sa prekomernom težinom. Nažalost, stopa prekomerne težine je u stalnom porastu. Uvek moram da naglasim: gojazni ljudi imaju povećan rizik obolevanja od mnogih bolesti, kao što su insulinska rezistencija,  insulin nezavisni dijabetes (tip 2), kardiovaskularne bolesti, povišen krvni pritisak, neke vrste karcinoma, a imaju i psihosocijalne probleme.

Na koje uspehe ste tokom Vaše karijere najponosniji?

Ponosna sam na svakog mog klijenta koji uspe svojom disciplinom da promeni loše prehrambene navike u dobre, unapredi ishranu, a takođe i stil života.

Da li se i lično pridržavate saveta i načina ishrane koji dajete ljudima koji zatraže pomoć od Vas?

Naravno. Inače ne bi bila „autentična“. Moja ljubav prema nutricionizmu mi je pomogla da shvatim da je moja misija da pomognem ljudima da dugoročno promene stil života, samim tim da promene ne samo loše navike, nego i način razmišljanja o hrani, i vrlo je važno da razviju brigu o sebi, da budu zdravi i da ne podređuju život ishrani.

Koliko je zapravo dozvoljeno ponekad zgrešiti ako već imamo neki režim ishrane propisan od strane nutricioniste?

Dobar režim je onaj koji ne zabranjuje ništa, pa samim tim nećete imati potrebu da zgrešite. Uvek nam se najviše jede ono što nam je zabranjeno, psiha nam je takva i to treba uzeti u obzir i kada je u pitanju ishrana. Ne zaboravite činjenicu da 80 odsto vaše ishrane treba da budu nutritivno kvalitetne namirnice. Ali, umesto da danima sebi zabranjujete sve, izdvojite jedan obrok kada možete jesti šta god želite.