Nataša Aleksić, članica Gradskog veća zadužena sa sport i mlade, za Magločistač: U planu osnivanje novog omladinskog centra u Subotici

Grad intenzivno radi na tome da se formira jedan omladinski centar pod čijim krovom bi bile sve gradske institucije koje se bave mladima, a koji bi bio i mesto okupljanja mladih, rekla je u intervjuu za Magločistač Nataša Aleksić, članica Gradskog veća zadužena za sport i mlade, koja se na ovoj funkciji nalazi od avgusta 2020. godine.

„Mislim da će naši omladinci biti zaista zadovoljni s tim, jer će bukvalno sve biti na jednom mestu – i Kancelarija za mlade, i prostor koji se sada nalazi na Autobuskoj stanici a koji apsolutno nije adekvatan jer ima dosta migranata, pa i Fondacija ’Danilo Kiš’ zato što će se u nekom narednom periodu renovirati i Sokolski dom“, najavila je.

Što se tiče izrade novog Lokalnog akcionog plana za mlade, budući da je stario istekao još 2018. godine, istakla je da u prethodnim budžetima sredstva za tu namenu nisu bila opredeljena, ali i da se radi na tome da već u narednom budu.

To su samo neke od tema kojih smo se dotakli u razgovoru sa njom, vezano za resor koji vodi, a u kom mladi i omladinska politika – složili smo se – nekako padaju u drugi plan u odnosu na sport.

Takva pozicija delimično je, rekla je Nataša Aleksić, uslovljena i činjenicom da joj se, za razliku od sportisa koji su mnogo agilniji, mladi i organizacije koje rade s mladima, ipak, ređe obraćaju, uz poziv da to u buduće češće čine, jer:

„… zaista sam dostupna svima, otvorena sam, do mene se uvek može doći. I ako nemaju prostor, hajde da vidimo kako taj problem zajedno da rešimo“, poručila je na kraju članica Gradskog veća zadužena sa sport i mlade.

Sa kakvim izazovima ste se na poziciji članice Gradskog veća zadužene za oblast sporta i omladine u protekle dve godine najviše suočavali tokom Vašeg rada?

Na mesto ovog resora sam došla u avgustu 2020. godine, i tada je najveći izazov bio to što je budžet već bio potrošen jer je bio kraj godine, pa su tako sva sredstva bila opredeljena. Neke stvari smo odradili, ali nismo uspeli sve jer se to odrazilo na nas, a budžet za sport u prošloj godini je morao da pretrpi određena smanjenja, ali je 2020. godina bila vrlo specifična, pa i 2021. zbog korone. Tako je budžet za sport u 2021. od planiranih 80 miliona dinara na kraju bio 75 miliona dinara jer 5 miliona nismo uspeli da ispoštujemo. To su klubovi zaista osetili, ali zajedničkim snagama smo uspeli da izguramo prošlu godinu. U 2022. godinu smo već ušli sa mnogo ozbiljnijim budžetom, a ovaj budžet je trenutno samo za sport, iako do sada nije bio.

Što se tiče problema i izazova, najčešće se radi o nedostatku dovoljno termina za treniranje, nedostatku određenih rekvizita koje sportisti koriste, ali smo se stvarno trudili u protekle dve godine da sve to, zajedničkim snagama sa Sportskim savezom Grada Subotice, obezbedimo.

Sa kakvim problemima, zahtevima, molbama vam se najčešče obraćaju građani i građanke Subotice, predstavnici različitih organizacija, a vezano za sport i mlade?

Obično se radi o molbama za pomaganje oko finansijskih sredstava – da li za odlazak na neka takmičenja, za kupovinu opreme. Mnogo puta smo sa roditeljima nalazili kompromis tako da pola troškova pokrije Sportski savez, a da pomognu i roditelji. Mogu i da budem zadovoljna kako to sve sada, posle dve godine, funkcioniše. Dešava se da me zaustave ljudi na ulici, ili me u vrtiću prepoznaju roditelji, pa pitaju da li može da se obezbedi pomoć za neki klub, a meni je drago da ostavljam takav utisak na ljude da mogu da mi se obrate prosto i na ulici, i da mi možemo i da im pomognemo.

Nisu to bili veliki problemi, jer Grad zaista izdvaja određena sredstva, iako to nikad nisu dovoljna sredstva, ali se trudimo, pogotovo po pitanju sportske infrastrukture, da to sve funkcioniše u najboljem redu.

Kada su u pitanju sportisti i mladi, predstavnici sportskih krugova su mnogo ažurniji i mnogo više dolaze, pitaju, traže, interesuju se. Zaista je mali broj omladinskih organizacija dolazio kod mene, a možda to kažem negde i kao kritiku, jer mi se dešavalo da odem na neka predavanja i tamo čujem da su imali neki problem, a nisu ni znali da meni mogu da se obrate.

Slažem se da je sport mnogo veća oblast, u kojoj ima i više dešavanja i događaja na kojima se pojavljujem, ali su ljudi vezani za resor sporta, a omladini ostaje nedovoljno posvećena pažnja, ali, evo, ja se nadam da će to do kraja mandata da bude na dobrom putu.

U poslednjem budžetu Grada Subotice ukupno se za Program 14. Razvoj sporta i omladine izdvaja 278.918.000 dinara, što je 3,68 odsto budžeta. Međutim, i većina tih opredeljenih sredstava odlazi na sportske organizacije i sportsku infrastrukturu, dok se za sprovođenje omladinske politike izdvaja samo 0,02 odsto. Da li je to dovoljno da se zadovolje potrebe mladih u Subotici?

Ova sredstva nisu dovoljna ni za sport, ni za mlade – da budemo realni.

Što se tiče sporta, otprilike polovina odlazi na finansiranje klubova putem godišnjih programa, tu imamo i tri saveza koja se isto tako finansiraju, a druga polovina odlazi na infrastrukturu, odnosno na JKP „Stadion“ koji upravlja svim tim objektima.

Što se tiče omladine, kažem, nije dovoljno – uvek može više. Postoji konkurs za mlade koji će se raspisati za mesec dana, a Grad će za to da opredeli milion dinara. Najveći iznos koji mogu dobiti za svoje programe je 100.000 dinara. Prošle godine smo imali 19 udruženja koja su konkurisala i gledali smo da ravnomerno rasporedimo sredstva, da svi dobiju barem nešto kako bi se i sledeće godine svi javili i imali volje da se prijavljuju na konkurs.

Gledamo da organizujemo i predavanja za mlade i sport na temu učešća na konkursima, raznim projektima, jer mi kao grad koji je blizu granice, mislim, još uvek nismo dovoljno naučili da koristimo projekte i da ih uzimamo za sebe.

Treba uskoro da se obrazuje i tribina vezano za Erasmus koji je prepoznat u raznim sferama, pa tako i u sportu, i radi se na obuci. Na nama je da ih ubedimo da ne treba da odustanu, tu smo mi, tu je Sekretarijat za lokalni ekonomski razvoj, koji je voljan da pomogne.

Naravno, nikad ne može biti dovoljno novca u budžetu koliko mi možemo da potrošimo. Nastojimo da nam veći deo novca i za sport bude iz projekata, ne iz sopstvenih sredstava.

Kako biste u kratim crtama nekome ko nije iz Subotice predstavili omladinsku politiku koja se vodi na nivou Grada Subotice? Ko su njeni ključni nosioci, i koji su njeni ciljevi?

Kada bi sada neko zvanično pitao, svakako bi se oslonili na Kancelariju za mlade Grada Subotice koja mora da bude nosilac, ali unazad nekoliko godina ona jeste u nekom malom stagniranju. Ja se nadam da će i ona od septembra da se malo više aktivira.

Moji neki lični predlozi su bili da se krene sa srednjim školama, da se nađu ciljne grupe, da se privuku volonteri i da se zajedno sa njima upravo osmisli taj cilj i sve ono što njih zanima, da se oslušnu njihova očekivanja od Kancelarije, ali i da upravo Kancelarija za mlade radi na tome da bude jedno mesto okupljanja mladih ljudi.

Meni su se nedavno obratili izviđači da nemaju adekvatan prostor za sastanke, da održavaju sastanke na livadi, pa smo im dolaskom zime dali Kancelariju za mlade da je koriste za svoje sastanke. Tamo imamo opremljene table, lejzi begove, računare, to je jedan zaista jako lep prostor za rad.

Subotica nema Lokalni akcioni plan za mlade od 2018, budući da je on tada istekao. Utisak je da je i aktivnost Kancelarije za mlade, koja je bila veoma aktivna dok je na njenom čelu bila Dejana Baltes, a koja bi trebalo da bude jedna od glavnih aktera u sprovođenju omladinske politike i pokretanju inicijativa – nekako utihnula. Postoji i Omladinski klub „Skladište“ pri Fondaciji „Danilo Kiš“, ali je nivo aktivnosti i kvantitativno i kvalitativno u odnosu na prvobitne godine rada ove ustanove takođe opao. Kako to komentarišete?

Lokalni akcioni plan je istekao 2018. godine. Za njegovu izradu su potrebna određena sredstva koja u prethodnim budžetima nisu bila opredeljena, ali se radi na tome da već u narednom budu, da Subotica ima svoj Lokalni akcioni plan za mlade.

Verovatno je došlo do stagnacije i sa jedne i sa druge strane, sa strane mladih i sa strane organizacija, upravo onih koji vode ove omladinske klubove, odnosno, Fondaciju „Danilo Kiš“, to je nešto na čemu treba raditi.

Sve se nakon korone vraća na svoje, vidimo po klubovima, po sportskim manifestacijama, na koje se vraća publika… Kod omladine brzo dolazi i do smene generacije jer, ko je u koroni bio drugi-treće srednje – ili je počeo da radi ili je otišao na fakultet.

Zato je važno da obiđemo srednje škole, da ih pokrenemo, da napravimo programe koji su njima zanimljivi, jer samo time možemo da ih privučemo. Ali, moramo to i da reklamiramo. Za neke stvari mi bude žao kada ni ja ne saznam na vreme da se dešavaju, pa ne odem na događaje, jer se informacije o njima podele u nekim krugovima.

Moramo više raditi na povezanosti, pogotovo sada kada imamo dostupne društvene mreže na kojima su naši mladi. OK, nisu više na Fejsbuku, sada su na Instagramu, hajde onda i mi da se preselimo na Instagram i da delimo tamo sve te materijale koji njima mogu da budu zanimljivi, i pozivamo ih da se, naravno, priključe u naš rad.

KZM je smeštena na Autobuskoj stanici, što je od starta bilo diskutabilno koliko je dobro rešenje. Nedostatak prostora za mlade u gradu, koji je prilagođen njihovim potrebama, pored manjka atraktivnih programskih aktivnosti, nešto je što se iskristalisalo kao problem koji su identifikovali mladi u sklopu realizacije projekta „Polet 21/22“ koji je realizovalo Udruženje građana „Klara i Rosa“. Sa prostorom problem imaju i druge civilne organizacije u gradu, što sve upućuje na to da Subotici zapravo fali jedan društveni centar. Da li se o rešavanju ovog problema u nekoj perspektivi razmišlja? 

Kancelarija za mlade na Autobuskoj stranici je u tom momentu bilo jedino rešenje. Unazad nekih šest meseci vodimo razgovore sa nekoliko omladinskih radnika, i na republičkom nivou. Grad intenzivno radi na tome da se formira jedan omladinski centar gde bi upravo sve ove fondacije bile, gde bi bilo mesto okupljanja mladih, i gde bi oni imali svoj prostor prilagođen, naravno, njima, i gde bi bili sigurni da u svakom momentu mogu da dođu i da se osećaju tamo kao kod svoje kuće.

Predviđeno je da se jedan prostor od oko 400 kvadrata koji je u gradskom vlasništvu renovira. On nije daleko od centra grada, već smo ga obilazili sa omladincima. Potrebna je rekonstrukcija, za šta pokušavamo preko jednog projekta da dobijemo sredstva. Ako se to ostvari, onda možemo i javno saopštiti. Mislim da će naši omladinci biti zaista zadovoljni s tim, jer će bukvalno sve biti na jednom mestu – i Kancelarija za mlade, i prostor koji se sada nalazi na Autobuskoj stanici a koji apsolutno nije adekvatan jer ima dosta migranata, pa i Fondacija „Danilo Kiš“ zato što će se u nekom narednom periodu renovirati i Sokolski dom.

Ja pozivam mlade da mi se više obraćaju, zaista sam dostupna svima, otvorena sam, do mene se uvek može doći. I ako nemaju prostor, hajde da vidimo kako taj problem zajedno da rešimo.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.