NATALIJA JAKOVLJEVIĆ: SPREM’TE SE SPREM’TE, DRVOSEČE

S obzirom da se pravoslavno Badnje veče u Subotici godinama “proslavlja” na isti način, sa manje ili više srpskih zastava, sekira i zarakijanih vozača koji uz policijsku pratnju demonstriraju svoju moć, uredništvo portala “Magločistač” odlučilo je da objavi već objavljen tekst naše novinarke koji je, uz određene korekcije, i danas jednako aktuelan kao i pre sedam godina:
[clear]

Već nekoliko dana sam u ozbiljnoj dilemi! Kako prepoznati i razlikovati srbijanske običaje?! Čini mi se kao da ne postoji nikakva bitna razlika u načinu proslavljanja slave, dočeka Nove Godine, Božića, svadbe iliti recimo prvomajskog uranka. U svakoj vrsti proslave obitavaju ista ratna obeležja, pa je teško proceniti da li je nekakav praznik u pitanju, svetac ili su izbori u punom jeku!

Badnje jutro nakon sečenja badnjaka, 6. januar 2016. (foto: Magločistač)

Kad se badnjak seče, dobro je da se ukrade, kažu ovi što znaju. Niko to ne brani, taj uzajamni lopovluk, jer se veruje da krađa u ovom slučaju označava nekakav napredak (osećaj koji svaki dan doživljavamo na svojoj koži i novčaniku). Dakle, suština je da se badnjak ukrade.

Propratni rekviziti svakog prosečnog srpskog drvoseče su neizostavne šajkače, šubare, kokarde, rakija, srpska kafa i srpske zastave. Svojevremeno, nezaboravnih devedesetih godina, popularno je bilo i propratno pucanje iz vatrenog oružja.

Na putu do posla, gledam veselog vozača na patriotskom zadatku uoči Badnjeg dana, a već izjutra spremnog i za Badnje veče. Vidno pijan, sa flašom rakije u ruci, okićen badnjakom i raširenom srpskom zastavom, uz bogougodan zvuk narodnjaka, nestrpljiivo dočekuje Hristovo rođenje.

Мир Божији – Христос се роди!

Paljenje badnjaka na gradskom trgu, 6. januar 2016. (izvor: youtube.com, subotica.info, print screen)

U svetu se veruje da je Božić praznik koji se proslavlja u krugu porodice, u miru, ljubavi i blagostanju. Shodno tome, na subotičkom gradskom trgu već u kasnim popodnevnim časovima uz prigodan kulturno umetničko zabavni program okupljeni oko logorske vatre mogli su da se prepuste čarima trubača začinjenih petardama, uz propratne borbene pesme, dečije priredbe i pesmice u duhu Svetog Save, krunisano šlagom na kolce i srpskom himnom “Bože Pravde“.

Ваистину се роди!

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, u svom političkom obraćanju, pozvao je srpsku naciju da nikad ne gubi nadu da će Bog prosvetliti razum onih kojima je danas predao u ruke moć i vlast nad državama i narodima, da u duhu pravde božije i ljudske preispitaju svoje nepravedne odluke o Kosovu i Metohiji.

Tradicionalno, SPC je podsetila i na stavove prema abortusu, istakavši da život smatra svetim od začeća. Ukratko – posle jebanja, nema kajanja.

Paljenje badnjaka na gradskom trgu, 6. januar 2016. (foto: Magločistač)

I u drugim mestima širom Srbije kasni večernji časovi bili su rezervisani za okupljanje u crkvi, ispred koje se tradicionalno loži badnjak, sviraju trubači, a poslednjih godina se priređuje i vatromet uz petarde. Postavlja se pitanje da li se u ponoć ponovo čestita Nova Godina ili se igra valcer ili se dočekuje Božić Bata u životinjskom krznu sa poklonima ili…

Na našim prostorima ovakav način proslavljanja Božića još uvek predstavlja demonstraciju sile, primitivizma i promociju srpstva, kao i negovanje i neodricanje onih vrednosti koje su za vreme devedesetih godina uništile hiljade i hiljade ljudskih života. Ovo je sjajan povod za zloupotrebu jednog verskog praznika u političke svrhe, kao i potpuno obesmišljavanje i nezainteresovanost za njen istinski značaj i vrednost.

No, kad se otreznimo od svih ovih slavlja i veselja koja traju, evo, već danima, možda nam bude jasnija činjenica da nas čeka još jedna duga i teška gladna godina.
[clear]

*Tekst je objavljen 8. januara 2010. na portalu “E-novine”.

[clear]