Najveći deo oduzete imovine vraćen vlasnicima, NVO traže izmene zakona

Prema dostupnim podacima, Agencija za restituciju je do sada u Srbiji, u procesu restitucije vlasnicima i njihovim naslednicima, donela 78,5 odsto odluka o svim predmetima, dok je na teritoriji Grada Subotice vraćeno tek oko polovine oduzete imovine vlasnicima. Sagovornici našeg portala kažu da najviše problema ima u vezi sa vraćanjem poljoprivrednog zemljišta, dok NVO traže izmene i dopune Zakona i navode da se u poslednje vreme stalo sa povraćajem imovine.

Iz Udruženja za povraćaj oduzete imovine u Subotici podsećaju da zakon važi do kraja ove godine i da su nezadovoljni jer će po sadašnjem zakonu, kako navode, obveznice vredeti svega 15 odsto od stvarne vrednosti one zemlje koja je oduzeta i koja je trebala biti vraćena.

NVO smatraju da je jedino rešenje da se donese izmena i dopuna Zakona o restituciji i da se onamo gde se ne može vratiti parcela koja je oduzeta, vrati neka druga, na sličnom području.

Postupak vraćanja imovine složen, komplikovan i dugotrajan

Da podsetimo, restitucija je povraćaj vlasništva ili prava koja su u prošlosti neopravdano oduzeta određenom licu, grupi građana ili čitavoj klasi ili etničkoj grupi. To je proces vraćanja privatnim vlasnicima imovine (u naturalnom obliku ili u vidu novčanog obeštećenja) koja im je oduzeta na osnovu propisa o agrarnoj reformi i kolonizaciji i konfiskaciji i eksproprijaciji bez adekvatne nadoknade ili na neki drugi sličan način. U procesu restitucije može se isključiti povraćaj imovine stečene kao posledica vršenja krivičnog dela, stvaranja ratnog profita, učešća u okupacionim snagama i sl. Prema zakonima mnogih zemalja, restitucija je obavezna ali se u nekim zemljama veoma teško ostvaruje. Ovim procesom se ostvaruje jedno od osnovnih ljudskih prava građana opisanih u Opštoj deklaraciji o ljudskim pravima UN – prava na slobodno uživanje privatne svojine.

Slavko Tomasović, izvor: privatna arhiva

Subotički pravnik u penziji Slavko Tomasović rekao je za naš portal da su Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, od 28. septembra 2011. godine, propisani uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja za istu koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena na opštu, narodnu, državnu ili društvenu svojinu.

“Tim zakonom je, takođe, propisano vraćanje imovine čije je oduzimanje posledica Holokausta na teritoriji koju danas čini teritorija Srbije. Zakonom je propisano da se imovina, u principu, vraća u naturalnom obliku ili da se, ako to nije moguće, daje obeštećenje u vidu obveznica i u novcu“, kazao je Tomasović.

On podseća da se zahtevi za restituciju ili obeštećenje dostavljaju Agenciji za restituciju nakon što je Agencija objavila javni poziv za podnošenje zahteva i da su se oni mogli podnositi do dve godine, od dana objavljivanja poziva, od 1. marta 2012. godine do 1. marta 2014. godine.

“Ovim zakonom se u suštini pokušava ispraviti ogromna nepravda učinjena građanima kojima je oduzeta imovina. Naravno, postupak vraćanja imovine je složen, komplikovan i dugotrajan. Naime, vraćanje imovine u naturalnom obliku, zbog protoka vremena, pri tom, čestih promena vlasništva, ili uništenja imovine ili iz bilo kojih drugih razloga je često nemoguće, pa se finansijskim obeštećenjem, u suštini, samo delimično ispravlja nepravda prema građanima od kojih je imovina oduzeta“, objašnjava Tomasović.

On je naveo da je proces dokazivanja da je neko vlasnik imovine složen, jer je u pitanju druga ili treća generacija, što zavisi i od toga da li su vlasnici sačuvali sva rešenja o oduzimanju.

“Neko nije ni sproveo postupak nasleđivanja. To je sve oduzeto do 1950. godine, a najteže je dokazivanje oko oduzetog zemljišta. Tu je život mnoge stvari promenio jer su se promenili mnogi vlasnici. Neke nepokretnosti, kuće, zgrade, fabrike su ili uništene ili nestale i da bi se sprovela restitucija, mora se tačno znati ko su naslednici, jer živih naravno nema, a nije dovoljno da neko ode i da se predstavi kao vlasnik, to se mora dokazati i mora se dokazati i da je imovina oduzeta od predaka”, kaže Tomasović.

On napominje i da postoje situacije u kojima je nemoguće vraćanje zemlje.

“Ta zemlja koja je nekad bila poljoprivredna, postala je građevinsko zemljište, a na njoj su izgrađene kuće ili gradovi. To ne može da se vrati, mora da se isplati”, rekao je Tomasović.

Prema njegovim rečima, kod Jevreja je to najviše odmaklo jer su oni pretežno sačuvali sva dokumenta, dok je more tih dokumenata tokom godina nestalo, zagubljeno je – nema ih.

Dodao je da su ljudi koji su živeli u Vojvodini uspeli najviše dokumenata da sačuvaju tokom proteklih godina.

NVO za izmene Zakona o restituciji

Milan Uzelac, foto: privatna arhiva

Udruženje za povraćaj oduzete imovine u Subotici Milan Uzelac rekao je za naš portal da je na teritoriji Grada Subotice do sada vraćeno oko polovine oduzete imovine vlasnicima, posebno poljoprivrednog zemljišta, ali da se u poslednje vreme stalo sa tim i da se trenutno gotovo ništa ne dešava.

“Mi smo u Subotici najviše zainteresovani za vraćanje poljoprivrednog zemljišta jer toga ima najviše oduzetog. Nešto se stalo u zadnje vreme, ne znamo šta čekamo, jer znamo da zakon važi do kraja ove godine i da će se od sledeće godine potražiocima isplaćivati potraživanja u obveznicama. Međutim, mi smo jako nezadovoljni jer po sadašnjem zakonu obveznice će vredeti svega 15 odsto od stvarne vrednosti one zemlje koja je oduzeta i koja je trebala biti vraćena”, upozorava Uzelac.

Po njegovim rečima, po zakonu je predviđeno da će samo dve milijarde evra biti isplaćeno putem obveznica, a da Agencija za restituciju ima neku računicu da sva ta imovina koja nije vraćena, a zatražena je, vredi oko 14 milijardi evra.

“Oni nameravaju da preračunaju sve na dve milijarde evra što bi činilo svega 15 odsto vrednosti za svakog pojedinca. A plus toga, obveznice treba da se isplaćuje 12 godina, a za starije od 70 godina bi taj rok bio kraći, do pet godina”, navodi Uzelac.

Kako je rekao, u Subotici je oko 3,5 hiljada hektara zemljišta oduzeto, a do sada je vraćeno oko 1600, dok je oko objekata i stanova nešto bolja situacija.

“Najgora situacija je bila kod vraćanja poslovnih prostora jer je to ostalo u državnom vlasništvu, a državni stanovi su 90-tih godina prodavani za malo para i sada imaju novog, zakonskog vlasnika i to se više ne može vraćati. Nekoliko zgrada od vrednosti je vraćeno, poznatih palata, ali to sve nije kompletno jer je i unutar njih ostalo privatnih stanova. Što se tiče fabika, to je sve uglavnom porušeno i namera je da se plaća obveznicama”, kazao je Uzelac.

“Po nama je jedino pravo rešenje da se donese izmena i dopuna Zakona o restituciji i da se onamo gde se ne može vratiti parcela koja je oduzeta, vrati neka druga, slična, na sličnom području”, rekao je Uzelac i dodao da, ukoliko ne može da se vrati u datoj katastarskoj opštini, da se omogući vraćanje u nekoj drugoj katastarskoj opštini.

On podseća da je Subotica višenacionalna sredina i da je baš ovde najmanje nekretnina putem restitucije vraćeno bivšim vlasnicima.

“U Subotici je jako puno zemljišta ostalo u državnom vlasništvu, a to nije dobro. Bolje je da se vrati bivšim vlasnicima, jer onda država ima više koristi od toga, jer se plaća porez koji nije mali. Država od toga ima više koristi. Državnu zemlju nekad ne znamo ni ko, ni kako obrađuje. Nema uopšte neke kontrole i uvida šta je tačno državno zemljište i ko to obrađuje. Na kraju krajeva, šta će državi zemlja? Treba da ide u privatne ruke i preko toga, putem poreza, država da prihoduje”, smatra Uzelac.

On takođe navodi da se katastarski podaci u Vojvodini vode po austrougarskom metodu, pa su Vojvođani ažurniji kada je u pitanju dokazivanje imovine i prikupljanje dokumentacije, međutim, u drugim delovima Srbije se evidencije vode po turskom metodu.

Uzelac ocenjuje i da je Srbija u lošijem položaju, kada je reč o vraćanju imovine, u odnosu na druge države.

“Uglavnom su sve države u okruženju najpre izvršile restituciju, pa posle privatizaciju. Nije ni jedan sistem bio baš idealan, ali je najgora situacija u Srbiji zbog toga što je izvršena privatizacija i kroz privatizaciju je progurano mnogo toga da se proda, ono što je trebalo da se radi kroz restituciju. Jako je loša situacija što se kasnilo, trebalo je da se ide redom, najpre da se izvrši restitucija i zatim da se privatizuje ono što je ostalo u državnom vlasništvu”, kazao je on.

Agencija za restituciju aktivnija u vraćanju imovine

Robert Sabadoš, foto: Natalija Jakovljević

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Robert Sabadoš rekao je za naš portal da ono što jevrejska zajednica obrađuje jeste imovina koja se vraća jevrejskim opštinama na osnovu Zakona o vraćanju imovine žrtvama Holokausta koji su ostali bez nasledstva.

Prema njegovim rečima, u poslednjih pola godine primetno je da je Agencija za restituciju aktivnija u vraćanju imovine ostalim jevrejskim opštinama, pa je tako Jevrejskoj opštini Zrenjanin vraćeno tri zgrade i zemljište, i uglavnom, na teritoriji Bečej.

“Međutim, ono što je bilo karakteristično da je oko dve godine uglavnom vraćano nazad na teritoriji Beograda, stanovi, garaže, poslovni prostori za Jevrejsku opštinu Beograd, dok ostalim jevrejskim opštinama na teritoriji Srbije praktično ništa nije vraćeno”, podseća Sabadoš.

Podsetio je da je na osnovu Zakona o vraćanju imovine žrtava Holokausta, Subotica dobila nazad poljoprivredno zemljište na teritoriji Subotice i Bačke Topole.

“Dok Novi Sad takođe ima nešto poljoprivrednog zemljišta i imaju dve ili tri nekretnine. Pančevo je dobilo nešto simbolično, a Kikinda dobila nazad poljoprivredno zemljište od oko 100 hektara, dok Sombor i Niš nisu ništa dobili”, kaže Sabadoš.

Dodao je da je to samo jedan segment i da jevrejska zajednica ne uzima učešće u privatnoj restituciji, zato što je reč o privatnim fizičkim licima koja su podnela zahteve i prema kojima se postupa po pravilima Agencije za restituciju.

Nastaviti restituciju imovine Jevreja ubijenih u Holokaustu 

Prema pisanju medija, početkom juna je Stejt department objavio godišnji Izveštaj o verskim slobodama u Srbiji, u kojem se osvrće i na značaj vraćanja imovine Jevreja iz vremena Holokausta.

Kako se navodi u izveštaju, zvaničnici američke ambasade pozivali su tokom 2019. godine Vladu Srbije da nastavi restituciju imovine Jevreja ubijenih u Holokaustu koji nemaju naslednike.

Vraćeno više od 20 miliona 600 hiljada evra

U skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih naslednika, prema podacima Agencije za restituciju, Jevrejskim opštinama je vraćeno, i to: Jevrejskoj opštini Beograd 109 objekata u Beogradu, i to: 78 poslovni prostor, 22 stanova, 7 garaža i 2 zgrade, Jevrejskoj opštini Subotica 7 poslovnih prostora, Jevrejskoj opštini Zrenjanin 7 stanova, 2 poslovna prostora i 2 zgrade, Jevrejskoj opštini Zemun 1 stan i 1 poslovni prostor, Jevrejskoj opštini Novi Sad 1 poslovni prostor i 1 zgrada, što sve zajedno čini 131 objekat ukupne površine oko 9133.86 m², dok je i Jevrejskoj opštini Kikinda vraćeno 66 ha 79 a 67 m²,  Jevrejskoj opštini Subotica  650 ha 34 a 20 m² polјoprivrednog zemlјišta, Jevrejskoj opštini Zrenjanin 194 ha 70 a 38 m², Jevrejskoj opštini Pančevo 10 ha 30 a 42 m² i Jevrejskoj opštini Novi Sad 236 ha 49 a 42 m². Ukupno je vraćeno 1158 ha 64 a 09 m² polјoprivrednog zemlјišta. Takođe, Jevrejskoj opštini Zrenjanin vraćeno je 442 m² gradskog građevinskog neizgrađenog zemlјišta u Zrenjaninu.

Prema do sada urađenoj proceni vrednost vraćene imovine iznosi više od 20 miliona 600 hiljada evra.

Agencija za restituciju donela 78,5 odsto odluka o svim predmetima

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić rekao je medijima krajem juna da je vraćanje imovine u naturi pri kraju.

“U Beogradu ima još nekoliko većih predmeta za vraćanje u naturi, dok je u Novom Sadu dominantno vraćanje poljoprivrednog zemljište i 68 odsto tog zemljišta je vraćeno, a očekuje se da će taj ceo posao biti završen u naredne dve do dve i po godine”, rekao je direktor.

Naturalna restitucija u Nišu i Kragujevcu je, dodaje, uglavnom pri kraju.

Prema njegovim rečima, Agencija za restituciju je donela 78,5 odsto odluka o svim predmetima, a do sada je doneto 2.800 rešenja o obeštećenju i Agencija nastavlja taj rad.

“Očekujemo da ćemo sva rešenja doneti ne duže od četiri godine od danas, s tim što posle ide jedan period žalbi, vanrednih pravnih lekova i eventualnih sudskih sporova”, rekao je Sekulić i naveo da će obeštećenje početi od kraja iduće godine.

Prema najnovijim podacima Agencije, do sada je vraćeno 4.831 poslovnih prostora, 1.048 stanova, 1.152 zgrada, što je ukupno 7.031 objekata ukupne površine 522.000 metara kvadratnih. Vraćeno je i oko 473 hektara građevinskog zemljišta, oko 5.852 hektara šume I šumskog zemljišta, kao I oko 67.127 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Dodao je da je do sada crkvama i verskim zajednicama vraćeno oko 60.668 hektara poljoprivrednog zemljišta, šuma i šumskog zemljišta, i građevinskog zemljišta.

Bez odgovora iz Agencije za restituciju

Agencija za restituciju nije odgovorila na naša pitanja koja se odnose na to: kakva su se rešenja do sada preduzimala u slučaju restitucije u delu gde se oduzeta imovina ne može vratiti u naturi; da li ima pomeranja rokova u procesu isplata u obveznicama; da li je tačno da je dve milijarde evra planirano da se isplati putem obveznica; kako tumače da pojedine NVO smatraju da će obveznice vredeti svega 15 odsto od stvarne vrednosti zemlje koja bi trebala biti vraćena; kao i da li je moguća eventualna izmena zakona kako bi se omogućilo da tamo gde se ne može potražiocima vratiti tražena parcela, da im se omogući vraćanje neke druge, slične parcele u istoj ili nekoj drugoj katastarskoj opštini.

Natalija Jakovljević

Tekst na mađarskom jeziku pročitajte na portalu Szabad Magyar Szo (Slobodni Mađar So)

[clear]