MLADI SUBOTIČANI I SUBOTIČANKE: DOBRA UPRAVA JE NEKORUMPIRANA, STRUČNA, I VODI RAČUNA O INTERESIMA SVIH SVOJIH GRAĐANA

“Dobra uprava jeste ona uprava koja se zalaže za dobrobit ljudi koji spadaju pod nadležnost te uprave. Ona ne sme da bude korumpirana, niti puna mita. U upravi moraju da se nalaze ljudi koji znaju da obavljaju svoj posao, jer u suprotnom uprava ne može da bude dobra. Uprava mora i da radi na unapređivanju institucija koje spadaju pod njenu nadležnost. Trebalo bi da se potrudi da svi započeti poslovi budu završeni na vreme. Uprava bi trebalo da bude uzor za sve članove jedne zajednice, a ne da svi ljudi budu ogorčeni na način na koji određena uprava funkcioniše.“

Izvor: Magločistač

Ovo je jedan od odgovora učenika i učenica Gimnazije “Svetozar Marković” i Ekonomske srednje škole “Bosa Milićević” dobijenih na pitanje Šta je za tebe dobra uprava?, a koji sublimira tri ključne karakteristike dobrog upravljanja, ako je suditi po mišljenju mladih Subotice: nekorumpiranost, stručnost, briga za interese svih građana.

Baš tim redosledom. Jer, najzastupljeniji odgovor na zadato pitanje bio je da dobra uprava ne sme biti “puna korupcije”, ne sme “krasti” od svojih građana, odnosno, više mora ulagati u grad a “manje u sopstvene džepove”, više se boriti protiv kriminala“ a ne učestvovati u njemu”.

Drugi po učestalosti odgovora odnosio se na (ne)stručnost i (ne)kompetentnost ljudi koji obavljaju poslove upravljanja. Oni moraju biti “(visoko) obrazovani”, “školovani”, zaposleni “na osnovu svojih kvaliteta, a ne veze”, ali i “obzirni, strpljivi, disciplinovani, kulturni, ljubazni” – to “ide uz obrazovanje”, zaključio je jedan učenik.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#efefef” bcolor=”#b71200″]

“U dobroj upravi svako treba da radi svoj posao, a ne da se neki koji nisu stručni u tom radu bave određenim poslom.”

“Dobra uprava je kada, recimo, u jednom preduzeću zaposleni i oni koji ih vode funkcionišu bez potplaćivanja, ne zapošljavaju ljude iz stranke i one koji su spremni da učine neke usluge. Dobra uprava je ona koja pravilno određuje plate i ostale naknade i daje zaposlenima sva potrebna prava. Dobra uprava je sačinjena od stručnih i kompetentnih ljudi.”

“Da bi se održala dobra uprava, glavnu reč treba da vodi direktor, a da mu se ne mešaju ostali, osim ako imaju neki dobar predlog.”

“Dobra uprava više ulaže u bolničke krevete i krovove, nego u verske objekte.”

[/quote]

Milana i Sara, izvor: Magločistač

Sledeća bitna karakteristika dobre uprave je ta da ona “gleda interese većine, a ne pojedinaca i čini sve što je u njenoj moći da ispuni te interese”, “uvažava mišljenje celine, sve ljude koji su deo neke zajednice”, konačno, “radi za dobrobit zajednice”.

Dobra uprava je i ona uprava koja “postupa po zakonu”, “radi na legalan način”, “ne zloupotrebljava svoja ovlašćenja”, “ne diskriminiše svoje građane” i “ne nanosi štetu građanima”, “odlučuje pravedno”, “štiti narod”, “neguje zdravu konkurenciju”, “snosi odgovornost za svoje postupke”. Samo takva uprava može da bude “uzor za sve”, “primer rada koji se poštuje”, a glavna pretpostavka njenog postojanja i opstanka je – “nezavisnost”, smatraju mladi Subotičani i Subotičanke.

Slično razmišljaju i Radoš Vasović, učenik četvrtog, i Sara Jovanović, učenica trećeg razreda Gimnazije, te Milana Ilić, lokalna koordinatorka Unije srednjoškolaca Srbije zadužena za ceo Severno-bački okrug i učenica trećeg razreda Srednje medicinske škole.

Izvor: Magločistač

Dobra uprava je za njih ona koja poštuje neke norme, koja je transparentna, koja zastupa interese svih, i koja ima određene planove za budućnost kojih se pridržava bez obzira na smenu vlasti. Poslednji zaključak ilustruju primerom “Summer3p” festivala, koji je po njihovoj oceni odličan, okuplja puno mladih, ali je izgubio podršku lokalne samouprave u meri koju je taj festival imao ranije, dok nije došlo do tzv. prekomponovanja na lokalnom nivou. S druge strane, najnovija vlast je imala više sluha za potrebu otvaranja lokalne Kancelarije za mlade, što se ne može reći za prethodnu, a obećala je i osnivanje Omladinskog centra u bivšem Domu JNA, čime bi se rešio problem manjka prostora u kom se trenutno mladi okupljaju, u zgradi Nove opštine.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#efefef” bcolor=”#b71200″]

I Sara i Radoš i Milana su veoma aktivni volonteri koje okuplja lokalna Kancelarija za mlade na čelu sa Dejanom i Srđanom. Zadovoljni su načinom na koji cela ta priča funkcioniše i rado izdvajaju svoje slobodno vreme za aktivnosti kojima se u okviru KZM-a bave.

“Sviđa nam se to što radimo. Mi, volonteri, bukvalno smo kao neka mala porodica. Tu smo uvek jedni za druge. Znam da sam prihvaćena jer mi svakog prihvatimo takav kakav jeste, svako ima pravo na svoje mišljenje. Ali, s kim god da sam ja pričala na temu volontiranja, većina je protiv jer smatra da nije u redu da u državi koja nije ekonomski stabilna, mi treba da radimo neki posao za koji nećemo biti plaćeni. Većina smatra tako. Ja to radim da bih pomogla nekome, a ujedno se i družimo i upoznajemo nove ljude, možemo da naučimo nešto novo, pogotovo kada dođu ljudi iz stranih država, pa možemo naučiti njihovu kulturu i jezik”, kaže Sara.

[/quote]

Ono čega generalno manjka kada se radi o planiranju i sprovođenju javnih politika za mlade na nivou Grada Subotice, smatra Radoš, jeste ulaganje u mlade talente: “Potrebno je ulagati u njih, organizovati određene programe i sekcije gde će oni moći da se iskažu, a ne da odu odavde”.

Izvor: Magločistač

Milana, pak, zamera to što se mladi još uvek ne pitaju za mišljenje prilikom donošenja nekih odluka koje se njih najneposrednije tiču: “Unija srednjoškolaca Srbije se borila mnogo za to da se u školskim odborima nađu po dva punoletna učenika, koji će imati ista prava kao i ostali članovi, i čiji glas će biti uvažavan prilikom glasanja o svim temama, sem o finansijama i izboru direktora. Sad Ministarstvo hoće to da ukine. E sad, kako je moja drugarica Teodora Pavković to dobro rekla – ako ja sa 18 godina mogu da držim pušku, zašto ne mogu da budem u školskom odboru i prisustvujem odabiru onog koji će da vodi moju školu?!”.

Takođe, smatra ona, mlade još uvek niko ne shvata ozbiljno. Takav utisak stiče kada treba da razgovara sa nekim, na primer u Gradskoj kući, po pitanju nečega što želi da uradi. Van lokalne Kancelarije za mlade, druga vrata za njih i dalje nisu otvorena.

“Ali, većina mladih i ne želi da učestvuje u tim odlukama! Većina razmišlja da treba da završi fakultet, nađe posao, osnuje porodicu. A ako neko i ima svoje mišljenje i smatra da nešto treba da se promeni, onda obično stariji kažu ‘Ti si još mlad, nemaš dovoljno iskustva, treba još da živiš, da vidiš šta je život’, što nije u redu jer svako mišljenje treba, ako se već raspravlja o nekom problem, da se uvaži”, nadovezuje se Sara.

“Ako vidite da nailazite na otpor, ako vidite da ne možete ništa, ako su oni odlučili da je to tako, zašto bi se neko bavio svim tim? Pametnije je osnivanje porodice, školovanje. I to je razlog zbog čega mladi i odlaze odavde. Ako neko završi škole, a vidi da ovde ne može da se uklopi, vidi da nema mesta za njega, a možda je bio mnogo bolji učenik i mnogo više znanja stekao tokom školovanja nego neki…”, kaže Radoš, i nastavlja: “Odmah da vam kažem, ja ne vidim sebe u ovoj državi. Tu smo da učimo jezike, upisali smo školu koja može da nam pruži najbolje znanje, ne zato da bi ostali ovde. Vidite i sami kako prolaze mnogi školovani ljudi. Neki drugi pritisci se vrše na njih kojima oni jednostavno ne mogu da se odupru”.

Radoš Vasović, izvor: Magločistač

Radoš bi voleo da završi Saobraćajni fakultet, kao i njegov tata, a potom da ode u Nemačku jer “tamo s onim što ste naučili imate pristojnu zaradu”. Sara bi volela da završi nešto u vezi dizajna ili građevine, kao njena mama, nakon čega bi se odselila u Austriju, jer misli da tamo može da nađe neki pristojan posao, ne čak nužno u struci. Jedino Milana vidi sebe u zemlji. Planira da nastavi dalje da se školuje, ovde da radi i neprekidno da se bori da napravi neku promenu kako bi ostalim generacijama bilo obezbeđeno nešto što njoj nije, naročito u sferi priznanja i afirmacije neformalnog obrazovanja.

Pa ipak, i u svom okruženju takvom kakvo jeste, prepoznaju primere dobre prakse i ljudi koji dobro rade svoj posao bez obzira na okolnosti, naročito kada je reč o radu sa mladima. Sve troje se slažu da treba izdvojiti Dejanu Baltes i Srđana Sobina koji vode lokalnu Kancelariju za mlade. Što se tiče nevladinih organizacija, Milana skreće pažnju na udruženja “Stav +” i “Zajedno”, dok je za Saru i Radoša uzor gimnazijski profesor filozofije Dragan Krstić, koji je veoma aktivan u svom poslu: “Njegova sekcija je veoma posećena, uvek nam organizuje neka događanja, dovodi filozofe sa kojima raspravljamo o estetici. Svakom se pruža prilika da napiše neki esej na određenu temu, a skoro smo učestvovali i u snimanju drugog dela njegovog filma ‘Jelena u svetu muzike i filozofije’”.

Mladima, dakle, ne treba mnogo i ne traže mnogo. Dovoljno bi bilo, ako je suditi po njihovim odgovorima, da se saslušaju i uvažavaju. Za uzvrat, puno se od njih može naučiti, naročito kada je reč o dobroj upravi i tome kakva bi dobra uprava trebalo da bude. A nije.

Razgovarala: Mirana Dmitrović (Magločistač)

[clear]
Tekst “Mladi Subotičani i Subotičanke: dobra uprava je nekorumpirana, stručna, i vodi računa o interesima svih svojih građana” nastao je u okviru projekta “Dobra uprava i javne politike u Subotici”, koji je realizovan uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Misije OEBS-a u Srbiji.

[clear]