Meteorolog Vladimir Đurđević za Magločistač: Ljudi su glavni krivci zašto danas imamo ekstremne toplotne talase

Meteorolog prof. Vladimir Đurđević izjavio je danas za Magločistač da su ljudi glavni krivci zašto danas imamo ekstremne i sve češće toplotne talase praćene visokim temperaturama.

On je rekao da je u pitanju nepovratni proces, ali da se on može zaustaviti ukoliko se počne globalno primenjivati Pariski sporazum koji podrazumeva da ljudi do 2050. godine prestanu da dodaju ugljen dioksid u atmosferu i prestanu da koriste naftu, ugalj i gas.

„Ljudi su glavni krivci zašto danas imamo više tih ekstremnih, jakih i intenzivnih toplotnih talasa koji dugo traju i javljaju se značajno češće nego što su se javljali ranijih godina“, naveo je Đurđević.

On je podsetio da su klimatske promene razlog zašto imamo ovako neuobičajeno visoke temperature u dugom vremenskom periodu, te da su ljudi promenili klimu na zemlji i da se ona danas značajno razlikuje od klime koju smo imali pre 50-60 godina.

„I pre je bilo perioda visokih temperatura ali je u prošlosti broj toplotnih talasa bio manji od jedan, imali smo nekoliko godina bez toplotnih talasa ili jednim u nekoliko godina, dok je sada slučaj da poslednjih godina imamo tokom leta i do četiri toplotna talasa koji traju duže“, ocenio je Đurđević.

On smatra da na prijatna leta koja smo imali 1970-tih i 1980-tih godina možemo da zaboravimo i da se takva leta više nikada neće ponoviti.

Vladimir Đurđević je rekao da su ljudi promenili klimu tako što su poslednjih 150 godina konstantno dodavali ugljen dioksid u atmosferu koji tu ostaje zauvek.

„Mi i dalje kao globalno društvo radimo suprotno, svake godine dodajemo sve više i više, i zbog toga znamo da ovo nije najjači toplotni talas sa kojim ćemo se susretati, jer ćemo u narednih 30 godina biti izloženi još jačim talasima i ovaj fenomen će biti još izraženiji“, upozorio je naš sagovornik.

Do 2050. godine je neophodno da se ispuni Pariski sporazum čiji je cilj da se globalno zagrevanje zaustavi na granici od 2 stepena, rekao je Đurđević, smatrajući tu granicu kao sigurnom, jer je trenutno planeta toplija za jedan stepen.

„Postoji kapacitet da se na toj granici ispod 2 stepena prilagodimo i promenimo naše živote tako da trpimo manje posledica zbog ovakvih situacija. Ako to ne ispoštujemo, prilagođavanje će biti jako zahtevno i skupo za našu državu, što će uticati na život ljudi, poljoprivredu, ekonomiju, i na sve drugo“, kazao je.

Napominje da bi budžet Srbije trebao da predviđa određena sredstava koja su namenjena za prilagođavanje na klimatske promene.

„Vlada Srbije je u decembru 2023. godine usvojila Program prilagođavanja na klimatske promene gde su date smernice šta bi trebalo da se radi, ali se postavlja pitanje implementacije tih planova“, zaključio je Đurđević.