Mere za podsticanje vakcinacije: Nagrađivanje dugoročno može biti korisnije od kažnjavanja

Masovna vakcinacija u Srbiji započela je 19. januara, a od njenog početka čitamo mnogo o tome da kampanja vakcinacije u zemlji ide posebno dobro: proces funkcioniše organizovano, volja za vakcinacijom raste. Međutim, sve više ljudi se pita šta se dešava ako svi koji se registruju za vakcinu i prime vakcinu, a ona ne dostigne potreban efekat. S druge strane, sve se više odluka donosi i na nivou države kojima se građani pokušavaju podstaći da se vakcinišu – o tome su za Családi Kör govorili i stručnjaci.

Na nacionalnom nivou je do 15. maja imunizovano oko 42 odsto odrasle populacije, ali postoje velike razlike u stopama vakcinacije u pojedinim opštinama i gradovima. Pogledajmo kakva je situacija u nekim od njih:

• Kanjiža, podaci od 10. maja: prvu dozu vakcine je dobilo 5.409 ljudi, a od njih 3.945 i drugu dozu – približno 32 odsto odrasle populacije;
• Ada, podaci od 10. maja: prvu vakcinu je primilo 3.561 osoba, a 2.683 i drugu dozu, što čini 35 odsto odrasle populacije;
• Senta, podaci od 10. maja: Do sada je prvu vakcinu primilo oko 5.500 građana, a drugu 3.800, što je oko 40 odsto odrasle populacije.
• Subotica, podaci od 19. maja: Od početka imunizacije podeljeno je blizu 70 hiljada doza svih vrsta vakcina; obe doze je do sada primilo blizu 33 hiljade građana tj. oko 25 odsto odraslog stanovništva;
• Beograd, podaci od 13. maja: Prvu dozu je primilo 639.179 građana, drugu 510.301, pri čemu je najmanje 45,9 odsto odrasle populacije dobilo bar jednu dozu vakcine.

Podaci pokazuju da smo postigli veliki napredak od 19. januara – postoje opštine u kojima se očekuje da će, do objavljivanja ovog članka, vakcinacija dostići 50 odsto.

Međutim, da bi se postigao kolektivni imunitet, stručnjaci kažu da bi najmanje 70 odsto, odnosno više od 90 odsto ukupne populacije trebalo da se vakciniše, ali da ni to ne bi garantovalo da će se kolektivni imunitet razviti.

Širom sveta postoje razne ideje za povećanje broja vakcinisanih protiv korona virusa: na primer, u Zapadnoj Virdžiniji vakcinisani mladi dobijaju štednu knjižicu sa 100 dolara; u Mađarskoj na mnoga mesta može da se uđe samo sa dokazom o vakcinaciji; kompanije širom sveta nagrađuju radnike koji se sami vakcinišu. Uostalnom, ne moramo da idemo daleko – i u Srbiji možemo da nađemo slične mere koje su izazvale burne reakcije u javnosti.

Svaka mera pojedinačno mora da se ispita u smislu diskriminacije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je naglasio da vlada neće donositi odluke koje bi rezultirale negativnom diskriminacijom onih koji se nisu vakcinisali. Uz ovo je, međutim, uvek dodavao i da će „odgovorni građani biti nagrađivani“. Ispostavilo je – u bukvalnom smislu te reči.

Tako je početkom maja najavio da svaki građanin koji se vakciniše može dobiti 3.000 dinara. Oni koji se nisu vakcinisali, a zarazili su se korona virusom, nemaju, pak, pravo 100 odsto plaćeno bolovanje, što je druga strana priče o nagrađivanju.

Dodao je da bi o poslednjem trebalo da odluči vlada, iako su stručnjaci naveli da bi takva odluka zahtevala izmenu Zakona o radu.

Subotički advokat Laslo Joža ocenjuje da podsticaji poput nagrade od 3.000 dinara sa pravnog stanovišta nisu problematični, a posebno su korisni sa epidemiološkog stanovišta.

“Takve mere same po sebi nisu diskriminatorne. Kada bi se nagrada odnosila samo na one koji se vakcinišu nakon predsednikove najave, a da su izostavljeni oni koji su prethodno već primili vakcinu, situacija bi bila drugačija – onda bismo mogli da govorimo o protivustavnoj diskriminaciji. Isto tako, svaka odluka kojom se onima koji se nisu vakcinisali uskraćuje neko osnovno pravo bila bi neustavna. Ni pod kojim okolnostima ne bi bilo zakonito, na primer, naplaćivati troškove lečenja od pacijenata koji već plaćaju doprinose za zdravstvo, jer je lečenje osnovno pravo svih građana”, objašnjava stručnjak.

Što se tiče diskriminacije, Joža naglašava da se svaka mera mora ispitati pojedinačno.

“U svakoj situaciji moraju se razmotriti i uspostaviti prioriteti. Kontrola epidemije je ključni javni interes. Mislim da, na primer, ima smisla to ograničenje da samo vakcinisani mogu ida idu na određena mesta. Međutim, veoma je važno ispitati svaku meru pojedinačno, jer svaka odluka može biti legitimna samo ako ne nameće nesrazmerno ograničenje cilja koji treba postići”, objašnjava on.

Prema mišljenju psihologa, nagrada dugoročno može biti korisnija od kazne

Epidemiološke mere i razne metode koje podstiču upotrebu vakcina mogu, naravno, na čoveka uticati potpuno drugačije. Da bi se postigao zajednički društveni cilj, uvek je važno sagledati i „ljudski aspekt“, odnosno šta može biti iza odluke građana.

Prema mišljenju psihološkinje iz bolnice u Senti Julijane Vijatov Hađmaš, glavni razlog zbog kog se mnogi ljudi nerado vakcinišu je povećan strah i nesigurnost.

“U ljudima postoji ogroman osećaj nesigurnosti. Mnogi od njih ne znaju kome da veruju, a kome ne, i to izaziva stalnu anksioznost. Sama pandemija je velika anksioznost, ali mnoge često suprotstavljene informacije samo pogoršavaju to.”

Jedan od najvećih problema, smatra Julijana Vijatov Hađmaš, jeste što se većina ljudi informiše prvenstveno putem društvenih mreža, a ne iz zvaničnih izvora.

“Što više puta nešto vidimo, to bolje ostaje u nama. Društvene mreže mogu zbog toga biti posebno opasne, jer su često glasnije, a daju delimične informacije ili čak pogrešne informacije. Bilo bi važno da ljudi imaju pristup istinitim informacijama, ali funkcionisanje društvenih mreža nije nužno pogodno za to”, objašnjava ona.

Prema rečima psihološkinje, nepoverenje u stručnjake i strah od vakcina mogu biti uzrok kombinacije više stvari.

“Osim što na internetu postoji veliki broj dezinformacija, postoje i različiti takozvani kognitivni poremećaji kao što su negativni test, devalvacija pozitivnih rezultata ili preuranjeni zaključci. Svako ko im je sklon, izvući će određene delove iz konteksta i usredsrediti se samo na njih, ignorišući kontraargumente”, kaže ona.

Prema njenom mišljenju, ovo je zapravo i vrsta odbrambenog mehanizma, jer se čovek oseća sigurnije ako misli da u nešto može biti apsolutno siguran. Osećaj straha sam po sebi je, međutim, razumljiv, jer naša generacija još uvek nije doživela ovakvu situaciju i nekako pokušava da se izbori sa ovom novinom.

U vezi sa nagradama koje podstiču vakcinaciju, stručnjakinja ističe da, iako to zavisi od pojedinca, kod koga šta prolazi, nagrađivanje se obično dugoročno gledajući više isplati od kažnjavanja:

“Kazna izaziva strepnju, a nivo anksioznosti kod ljudi se u velikoj meri povećao zbog pandemije. Osim toga, naravno, to takođe zavisi i od mentaliteta, kulture i ekonomske situacije, iz kog ugla određena država gleda na ovu situaciju. Srbija je u lošoj ekonomskoj situaciji i stanovništvo je tvrdoglavije, pa umesto kazni, veći uspeh može da se postigne nagrađivanjem.”

U vezi sa skepticizmom prema nauci, Julijana Vijatov Hađmaš kaže:

“Moramo verovati u medicinu i nauku jer iza postignutih rezultata ima mnogo istraživanja i razvoja. Nedavno je patolog u senćanskoj bolnici Atila Fenjveši održao predavanje gde je napravio odgovarajuće poređenje. Naime, rekao je da, iako je ova verzija korona virusa nova, stručnjaci su se susreli sa sličnom verzijom. Ako neko već duže vreme zna da ispeče pitu od jabuka, neće mu trebati mnogo vremena da nauči kako da napravi i verziju od ananasa.”

Tekst na slovačkom jeziku možete pročitati na portalu Storyteller ovde, a na mađarskom jeziku na portalu Szabad Magyar Szó ovde.

Projekat “Život na lokalu sa Kovid-19”, koji realizuje Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, dobio je podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.