Margareta Bašaragin: Zašto nema Lole Vol?

Ne tražim odgovor na pitanja kada i zašto je bista Lole Vol divljački otrgnuta i otuđena jer ih neću naći. Vandalsko skrnavljenje ovog spomenika je krajnje nepoštovanje prema liku i delu jedne od mnogih zaslužnih antifašista i antifašistkinja koje su nam u amanet ostavile da čuvamo mir, uživamo u slobodi, i sećamo se.

Grad Subotica obiluje bogatstvom javnih spomenika kulture i spomen-obeležjima. Među njima, svoje mesto su našle svega tri (imenovane) žene, i to antifašistkinje: Bosiljka Bosa Milićević (Ulcinj, Kraljevina Crna Gora, 1917 – Beograd, 1940), Sofija Sonja Marinković (Straževica, Pakrac, 1916 − Bagljaš, Zrenjanin, 1941) i Laura Lola Vol (Kalomeja, Poljska, 1914 − Subotica, 1941).

Bosa i Sonja imaju tu retku sreću da njihova imena krase dve škole u gradu – Ekonomsku srednju školu „Bosa Milićević“, u ulici Đure Đakovića 21, i Osnovu školu „Sonja Marinković“, u ulici Lajoša Joa 78. Pod okriljem obrazovanja, njihove biste su sigurne.

Svoj spomenik ima i Lola Vol. To je bronzana bista na postamentu na kom se nalazi reljefna ploča sa natpisom imena i godina rođenja i smrti, delo subotičke vajarke Vere Gabrić Počuča. Svečano je bila otkrivena 18. novembra 1984, u dvorištu tadašnje fabrke Parfimerija „Slavica“, u ulici Somborski put 58.

Danas izgleda ovako:

Ko je bila Lola Vol?

Antifašistkinja, centralna ličnost radničkog pokreta u Subotici između dva svetska rata, zatočenica Žute kuće. Rukovodila je štampanjem partijskog materijala – letaka, brošura, proglasa, novina, koordinisala je prenošenje poruka i ilegalnog materijala, za skojevke i simpatizerke pokreta organizovala je kurs prve pomoći, učestvovala je u prikupljanju narodne pomoći – odela, sanitetskog materijala i lekova, organizovala je i borbenu grupu za izviđanje neprijateljskih snaga i izvođenje akcija. Poreklom je bila Jevrejka iz Poljske.

Kada su okupatori uhapsili Otmara Majera 9. septembra 1941, Lola je o tome obavestila svoje partijske kolege i koleginice, i pobegla.

Nekoliko dana se skrivala po Subotici, da bi sklonište pronašla u Mađarskoj. Agenti su je, međutim, otkrili i uhapsili u Budimpešti 15. oktobra 1941. godine.

Mučili su je i zlostavljali u Žutoj kući. Nije odala svoje drugove i drugarice. Ostalo je zabeleženo da je hrabro i stoički podnosila dugotrajno batinjanje.

Preki sud je novembra 1941. osudio Lolu Vol na smrt.

Obesili su je 18. novembra zajedno sa još 14 drugova ispred zgrade današnjeg Osnovnog suda u Subotici, Senćanski put 1, gde se nalazi spomenik „Balada vešanih“ (Akasztottak balladája) vajara Nandora Glida.

O životu Lole Vol postoje sačuvana svedočanstva njenih saborkinja, među kojima su Draginja Lendvai i Magda Simin Bošan, zabeležena je u knjizi Bose Cvetić „Žene Srbije u NOB“ (Nolit, Beograd, 1974), rukopisu Lazara Merkovića „Učešće žena u radničkom pokretu Subotice, 1956/57“ koji čuva subotički Istorijski arhiv, te radovima nekadašnjeg direktora subotičkog arhiva Milana Dubajića.

Mlade generacije danas ne znaju za nju.

Ne tražim odgovor na pitanja kada i zašto je bista Lole Vol divljački otrgnuta i otuđena jer ih neću naći. Vandalsko skrnavljenje ovog spomenika je krajnje nepoštovanje prema liku i delu jedne od mnogih zaslužnih antifašista i antifašistkinja koje su nam u amanet ostavile da čuvamo mir, uživamo u slobodi, i sećamo se.

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica čuva svu dokumentaciju o spomen-bisti Lole Vol. Nakon našeg dopisa o njenom nestanku, spomenik je stavljen na listu prioriteta za nalaženje investitora, a u ateljeu vajarke Vere Gabrić Počuča postoji gipsani model na osnovu kog on može da se obnovi u roku od godinu dana.

Ostaje pitanje da li je mesto napuštene fabrike pravo okruženje za ovakvu bistu.

Živela Lola Vol!

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „One su osvajale našu slobodu“, koji se realizuje uz podršku Rekonstrukcije Ženskog fonda, u sklopu programa „Specijalni fokus“.