Lokalni omladinski forum Beogradske otvorene škole: Koliko su mladi u Subotici bezbedni, i šta misle o EU?

Beogradska otvorena škola (BOŠ) je organizovala u Subotici Lokalni omladinski forum posvećen bezbednosti mladih u ovom gradu. Na debati su učestvovali srednjoškolci koji su razgovarali o tome koliko su mladi u Subotici bezbedni, šta utiče na stvaranje osećaja bezbednosti ili nebezbednosti, kome se mladi obraćaju onda kada su ugroženi.

Istraživanje koje je sprovela Beogradska otvorena škola o stavovima srednjoškolaca i srednjoškolki o Evropskoj uniji, pokazalo je da je bezbednost jedna od važnih tema za mlade u kontekstu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Takođe, na forumu je bilo reči i o iskustvima i primerima dobre prakse iz zemalja članica Evropske unije u vezi sa aktivizmom za bezbednu lokalnu zajednicu.

Jovanović: Mladi prepoznaju oblasti koje bi se mogle unaprediti u Srbiji

Projektna koordinatorka u Beogradskoj otvorenoj školi Miljana Jovanović rekla je za Magločistač da Lokalni omladinski forum predstavlja set aktivnosti koje ova organizacija sprovodi kako bi saznala šta mladi misle o Evropskoj uniji, šta im je potrebno, na koji način oni doživljavaju ceo taj proces, gde vide benefite, šta smatraju prednostima, a šta manama.

„Nama je bilo jasno da kod mladih postoji otklon, konkretno kod srednjoškolaca. Međutim, hteli smo da saznamo šta je ono što utiče na formiranje ovakvog mišljenja, način na koji se oni informišu, kome oni veruju, odakle prikupljaju informacije, i da li o tome razgovaraju sa svojim vršnjacima“, navela je.

Ističe da je BOŠ niz ovakvih razgovora sproveo u šest gradova u Srbiji i došao do podatka da srednjoškolci zapravo imaju jedno veliko nerazumevanje ka celom tom procesu.

„Kada razgovarate sa mladima, vidite taj otklon, ali onda vidite i da oni vrlo jasno prepoznaju oblasti koje bi se mogle unaprediti kada bismo mi pristupili Evropskoj uniji, kao što su: bezbednost (od pasa lutalica do toga da mogu uveče sami da se vraćaju kući mračnom ulicom, bezbednost i blizina Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija koja utiče na dinamiku društvenih odnosa), obrazovanje, zapošljavanje, životna sredina – ali da ipak ka samom političkom procesu imaju otklon“, objasnila je Jovanović.

Ona podseća da su sve to društveni problemi koji su u Srbiji prisutni „a mladi vide da bi u nekom uređenom pravnom sistemu to moglo da bude i znatno bolje“.

Srednjoškolci o srednjoškolcima: Većina njih je pasivna

Srđan Matković (17) pohađa Srednju medicinsku školu u Subotici, član je Upravnog odbora Unije srednjoškolaca Srbije koji je zahvaljujući aktivnostima i obukama u BOŠ-u tokom prethodnih meseci postao i vršnjački edukator. On je za Magločistač istakao da su srednjoškolci jako pasivni.

Razlog za to je, kako je rekao, „digitalni način života koji mladi vode“.

„Nekako je svima lakše kada dođu kući iz škole da uzmu telefone u ruku i da listaju društvene mreže ili da igraju igrice“, ocenio je Srđan.

On smatra da mladi danas ne otvaraju sebi prostor za neke inovacije.

„Ne shvataju koliko oni vrede, nego se zarobljavaju u taj sistem koji će nas danas-sutra sve upropastiti. Oni imaju dovoljno prostora da umesto što dva sata skroluju na Instagramu da sednu dva sata sa prijateljima uživo, da popiju kafu, razgovaraju o životnim stavovima, o nekim problemima, i onda bi neko nešto uspeo da pokrene ili promeni“, rekao je Srđan.

Ističe i da mlade treba motivisati da dođu na ovakve forume i da to često funkcioniše tako da oni treba da dobiju nešto za uzvrat, na primer – slobodan dan i opravdanje od škole.

„Njima je to motivacija. Ali ako oni dođu ovde i zainteresuju se za ovu temu, onda će se neki od njih kasnije priključiti u raspravu i postaviti neka dodatna pitanja, i onda ćemo zajedno uspeti nešto da izgradimo, da se aktiviramo i da probudimo mlade“, veruje Srđan.

Jurić: Subotica nije bezbedno okruženje za mlade

Predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić rekao za Magločistač da ukoliko gledamo statistiku prestupa i presuda u Srbiji, onda ovaj grad ne zaostaje za drugim većim gradovima u Srbiji, što znači da „Subotica nije bezbedno okruženje za mlade i za decu“.

„Radili smo istraživanje sa 3.000 srednjoškolaca na temu da li se mladi obraćaju svojim roditeljima kada imaju problem, kada ih neko uznemirava, i u kojoj meri prepoznaju da je reč o uznemiravanju i da je njihova bezbednost možda ugrožena – roditelji su tek na petom mestu“, naveo je.

Ako mladi imaju problem, na prvom mestu će pokušati sami da ga reše i neću nikome reći. Na drugom mestu, reći će prijatelju kome zaista veruju, nastavniku, pa i policiji, pa tek onda roditelju, istakao je Jurić navodeći da je to „jedan jako poražavajući podatak“.

„Ako su nas deca stavila na peto mesto, to znači da smo mi mnogo toga pogrešno radili u prethodnom periodu. Prava pomoć nije dovoljno vidljiva, a oni su izgubili poverenje u sistem“, ocenio je.

Upozorio je da je nasilje a posebno vršnjačko nasilje eskaliralo i da je potrebno da svi na neki način doprinesu, da se više govori o tome, ali da se pre svega aktivno radi na ovom problemu.

„Želim da kritikujem i nas iz civilnog sektora, jer zaista često imamo samo neki narativ o tome da nije dobro, a malo konkretnih poteza povučemo da se nešto i promeni“, kazao je Jurić.

Podseća da se danas vršnjačko nasilje prebacilo na internet, da je prisutno to virtuelno nasilje koje često kasnije može da dovede i do fizičkog nasilja.

Lokalni omladinski forum predstavlja aktivnost koja se sprovodi u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP“ koji realizuje Beogradska otvorena škola uz podršku Kraljevine Švedske.