Koliko su sami građani i građanke zainteresovani da se informišu o radu svoje lokalne samouprave? Da li svoje pravo na informacije ostvaruju u praksi?
[divide icon=”circle” width=”medium”]
Uporede li se veb-sajtovi Subotice, Rume, Bačke Topole, Kanjiže i Sombora, kao pet lokalnih samouprava u kojima se u sklopu projekta “Lokalni građanski monitor” vrši monitoring primene prava na pristup informacijama od javnog značaja, onda Sombor zaslužuje da bude u samom vrhu liste u pogledu zadovoljavanja zakonodavnog i institucionalnog okvira.
Svi neophodni elementi dobre onlajn prezentacije su tu: sajt je odlično strukturisan, samim tim je olakšana i navigacija između njegovih različitih segmenata, a do traženih informacija i usluga se dolazi pomoću dva ili tri klika; kroz zasebne banere na naslovnoj strani dostupni su Informator o radu organa Grada Sombora (poslednji put ažuriran 5. januara tekuće godine), javne nabavke, budžet, odeljak “Pitajte gradonačelnicu”, a u padajućem meniju “Dokumenti” – svi akti, strategije, lokalni akcioni planovi, urbanistički projekti, planska dokumenta, čak i evidencija poklona.
Grad Sombor ide za korak ispred svih u još jednom pogledu: ima otvorene zvanične profile na društvenim mrežama Facebook i Twitter. Međutim, ovi nalozi nepotpuno i neredovno se ažuriraju.
https://t.co/joHYoOUggC
ОД ПРВОГ МАРТА ПОСЛОВИ ОВЕРЕ ПОТПИСА, РУКОПИСА И ПРЕПИСА У ИСКЉУЧИВОЈ НАДЛЕЖНОСТИ ЈАВНИХ БЕЛЕЖНИКА pic.twitter.com/GTNtmdlljT— Grad Sombor (@Grad_Sombor) March 1, 2017
Pa ipak, predstavnici lokalnih nevladinih organizacija iz Sombora, koji su uzeli učešće u poslednjoj u nizu organizovanoj fokus grupi u okviru realizacije projekta “Lokalni građanski monitor”, konstatuju da se uočava nedostatak konkretnih i valjanih informacija iako informisanje o radu lokalne samouprave ispunjava propisanu formu.
Takođe, po njima, nedostaje upotreba direktnijeg pristupa u komunikaciji sa građanima, kao što je, na primer, alat “Pitajte gradonačelnika” koji se ne primenjuje dosledno.
S druge strane, oni su istakli kao poseban problem nezainteresovanosti, odnosno, nedovoljne osveštenosti građana da prate rad lokalne samouprave čak i kroz postojeće dostupne mehanizme kao što su opštinski veb-sajt i opštinski informator, dok zahtevanje adekvatnih infomacija predstavlja pravo koje se slabo koristi u praksi.
[quote]
Najčešće tražene informacije od javnog značaja u Somboru
[/quote]
Zaključci predstavnika nevladinih organizacija iz Sombora u tom su pogledu slični onima iz drugih lokalnih samouprava obuhvaćenih projektom, a kao takvi biće prezentovani u sklopu publikacije o lokalnoj praksi unapređenja principa odgovornosti u oblasti ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja, čija promocija je najavljena za kraj februara.
Projekat “Lokalni građanski monitor”, koji uključuje tri glavna aktera kao “prirodne” partnere – lokalnu samoupravu, lokalna udruženja građana i lokalne medije, realizuje Centar lokalne demokratije (LDA) iz Subotice, a u njegovom središtu je unapređenje principa odgovornosti u okviru reforme javne uprave kao jedne od najznačajnijih oblasti u procesu evropskih integracija Srbije na putu ka EU.
Povezani članci:
LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: SAJTOVI LOKALNIH SAMOUPRAVA KASKAJU ZA DIGITALNOM AGENDOM
LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: PREVIŠE INFORMACIJA, A PREMALO INFORMISANOSTI
LOKALNI GRAĐANSKI MONITOR: ODGOVORNOST JAVNE VLASTI POD LUPOM
[clear]
Članak “Lokalni građanski monitor: Dvosmerna komunikacija kao imperativ u teoriji i najslabija karika u praksi“ proizveden je kao deo projekta “Lokalni građanski monitor“, koji realizuje Centar lokalne demokratije (LDA) iz Subotice u saradnji sa Centrom za evropske politike iz Beograda, a koji finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija u okviru WeBER projekta. Za sadržaj članka odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Centar građanskih vrednosti“ i redakcija portala “Magločistač”.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.