LJUBAV JE LJUDSKO, A NE LGBT PRAVO

…sve dok je to u granicama moralnih okvira

Ona je rekla da je u srednjoj školi na pitanje nastavnice šta je brak odgovorila da je brak drušetveno i državno priznata zajednica između muškarca i žene, žene i žene i muškarca i muškarca. Na takav odgovor zahtev nastavnice bio je da ponovi još jednom. Jelena je uporno ponavljala još jednom i još jednom… nakon čega joj je nastavnica rekla da dok ona radi u ovoj školi, brak će biti društveno i državno priznata zajednica između muškarca i žene

***

Na kojem se nivou trenutno nalaze LGBT prava, koja je spona između liberalizma i LGBT populacije, kakav je kvalitet života ovih osoba i šta država preduzima po pitanju zaštite njihovih prava i povećanju njihove vidljivosti u društvu, bila su samo neka od pitanja o kojima su razgovarali učesnici Međunarodne LGBT konferencije ljudskih prava koje je održano prošlog vikenda u Nemačkoj.

Međunarodna LGBT konferencija ljudskih prava (“Worldwide LGBT rights”) održana je proteklog vikenda u Theodor – Heuss akademiji u Gumersbahu (Gummersbachm) u Nemačkoj. Skup je organizovala liberalna fondacija „Friedrich Naumann” iz Nemačke i nemačka liberalna partija FDP.

Na skupu su učestvovali predstavnici liberalnih političkih partija i liberalnih organizacija, kao i LGBT aktivisti koji se bave zaštitom gej i ljudskih prava iz Nemačke, Holandije, Švedske, Italije, Rusije, Belorusije, Gruzije, Crne Gore i Srbije.

Skup je održan sa ciljem kreiranja zajedničke platforme koja će kroz razmenu iskustava identifikovati probleme ove populacije od države do države i izgraditi mehanizme za njihovo adekvatno rešavanje i podupiranje.
Iz Srbije su prisustvovali predstavnici Saveta za ljudska prava (HRC) Jelena Dubovi iz Subotice i Marko Zečević iz Beograda, dok je Crnu Goru predstavljao i savetnik predsednika Vlade Crne Gore Jovan Kojičić.

***

Borba za jednog plus roditelja

“Razvijene zemlje poput Švedske, Nemačke i Holandije gotovo u potpunosti prihvataju i poštuju prava LGBT osoba”, ističe predstavnica HRC-a Jelena Dubovi.

Međutim, ona kaže da bez obzira što se u pojedinim državama poštuju gej prava, to ne znači da ukoliko na vlast dođe neka druga politička opcija, da će nova vlada da zadrži nivo stečenih prava LGBT osoba. Zbog toga je neophodna konstantna borba i razvoj kako bi se podizala svest građana o važnosti prava gej populacije.

“U najrazvijenijim državama danas se, recimo, gej aktivisti bore za takozvanu porodicu duginih boja, ‘rainbow families’”, objašnjava Dubovi.

To podrazumeva da ako dve lezbejke žele dete i ako, na primer, imaju gej prijatelja i on dobrovoljno donira svoju spermu, razmišlja se o tome, ne kako naknadno isključiti oca, nego kako zakonski regulisati da to dete ima jednog plus roditelja. Dakle, to podrazumeva da dete ima i majke i očeve koji se bave time kako spojiti porodice, kako širiti ljubav, jedinstvo i život, bez isključivanja osoba koje žele da budu deo života deteta, jedne zajedničke porodice koju čini više roditelja.

Ona dodaje da se u razvijenim državama gej aktivisti bore i za prihvatanje transseksulanosti i transrodnosti. Kod nas je transseksualnost još uvek nedovoljno jasan termin. Transseksualne osobe se svesno samoidentifikuju kao pripadnici suprotnog pola. Jednostavnije rečeno, to su osobe zarobljene u telu suprotnog pola.

Veliki broj transseksualnih osoba se odlučuje za različite vrste medicinskih zahvata na sopstvenom telu. To podrazumeva promenu pola nakon čega se često koriste i hormoni i plastične operacije.

“ Ceo proces tih značajnih i zahtevnih promena najčešće traje i nekoliko godina”, kaže Jelena.

Uganda “o tome” ne govori, Gruzija i Rusija homofobne

U Ugrandi je pre četiri godine ubijen David Kato, gej aktivista, koga su često nazivali i “ocem gej pokreta” u toj državi. Kato je ubijen neposredno nakon što je dobio sudski proces protiv dnevnih novina koje su redovno objavljivale fotografije tamošnjih homoseksualaca i na taj način raspirivale homofobiju i inicirale brutalno nasilje nad LGBT zajednicom.

“Katov slučaj nas podseća na moć koju imaju mediji u kreiranju nasilja prema manjinskim grupama, posebno onim za koje većina smatra da se kose sa tradicijom određene kulture”, podseća Dubovi.

Povećano nasilje nad ovom populacijom najprisutnije je u Rusiji, kao i u Gruziji. U Gruziji je pre dve godine oko 200 ekstremnih desničara, huligana, fizički napalo 20 gej aktivista koji su se sakrili u jedan kombi gde su oni napali kombi, prevrtali ga i razbijali stakla na vozilu kako bi ih ubili. Protest se dogodio, jer su poslanici spremali usvajanje zakona o zabrani homoseksualne propagande.

“Važno je napomenuti i da gruzijski patrijarh predstavlja veliki autoritet građanima koji mu bezuslovno veruju, a on se svim silama i metodama bori protiv LGBT ljudi”, objašnjava Jelena.

Ona kaže da se, na primer, u Nemačkoj na savremen i liberalan način tumači religija i da postoje pojedine crkve koje su gej parovima davale blagoslov.

“Ne mogu da te venčaju, ali ti dođeš i imaš ceremoniju i pop vas blagoslovi”, dodaje ona.

Prema njenim rečima, što više država prihvati istopolne brakove, to će lakše i druge države krenutim istim putem.
“Moderno tumačenje homoseksualnosti i crkve podrazumeva da su u pojedinim državama sveštenici muslimanske veroispovesti javno priznali da su gej i oni danas normalno obavljaju svoj posao”, kaže sagovornica.

Ona podseća i da je u Nemačkoj u toku izmena zakona o usvajanju dece. Dve lezbejke ne mogu da usvoje dete, međutim, one posebno mogu da usvoje dete ali ne zajedno kao gej par, kao porodica, što znači da će dete da odrasta sa njima, ali će na papiru da bude dete jedne žene, a ne zajedničko dete.

“Nemačka takođe radi i na razvoju političkog LGBT azila. Najviše ljudi je izbeglo iz Rusije, jer tamo mogu da dobiju zaštitu”, kaže ona, dodajući da su žene i ovako diskriminisane od strane društva, dok su lezbejke izložene duploj diskiminaciji.

Dubovi je rekla i da se na konferenciji o gej i ljudskim pravima u Nemačkoj razgovaralo o tome da bi sve kompanije trebale da imaju zaposlenu gej osobu.

Međutim, ona smatra da uopšte nije bitno da li poslodavac zapošljava LGBT osobu u svojoj firmi, nego da li ta osoba ispunjava sve poslovne i stručne kriterijume bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju.

Koliko košta homofobija u Srbiji?

“Polupani izlozi, gradovi, polupane imovine, zdravstveno osiguranje, nezaposlenost gej osoba pokazuju da je homofobija u Srbiji veoma skupa”, upozorava Dubovi.

Kako navodi, u Srbiji je prošle godine delimično bilo uspešno održavanje “Parade ponosa”, što dovodi do zaključka da je za njeno održavanje bila neophodna samo politička volja vlasti u Beogradu, ali i ispunjavanje forme prema Evropskoj uniji.

U Srbiji i dalje ne postoji svest o važnosti održavanja “Prajda”, kao ni svest o pravima LGBT osoba.

Prema njenim rečima, mladi i dalje uče iz zastarelih, komunističkih školskih udženika koji nisu u skladu sa obrazovnom praksom 21. veka.

“Sve dok u udžbeniku sociologije piše da je brak društveno i državno priznata zajednica između muškarca i žene, mi govorimo o kršenju osnovnih ljudskih prava u Srbiji, kao i ozbiljnoj diskriminaciji LGBT osoba”, upozorava Dubovi.

Ona kaže da je u srednjoj školi na pitanje nastavnice šta je brak odgovorila da je brak društveno i državno priznata zajednica između muškarca i žene, žene i žene i muškarca i muškarca. Na takav odgovor zahtev nastavnice bio je da ponovi još jednom. Jelena je uporno ponavljala još jednom i još jednom… nakon čega joj je nastavnica rekla da dok ona radi u ovoj školi, brak će biti društveno i državno priznata zajednica između muškarca i žene.

Gej kao deo ličnosti

Dubovi kaže da je LGBT populacija u Srbiji nevidljiva, a situacija je tužnija ukoliko se ide južnije.

Jedna strana gej osoba nije vidljiva zbog njihovog straha, druga strana zbog određenih nemogućnosti kao što su okruženje, porodica, posao, strah… a ona strana koja je vidiljiva, samo pojačava stereotipe i predrasude o tome da gej nije okej i da je biti gej bolest.

Jelena kaže da, na žalost, i unutar gej populacije, koja se i sama zalaže i bori za zaštitu i unapređenje ljudskih prava, zapravo postoji diskriminacija.

”Svuda u svetu postoje gej mesta. Ali su ženska gej mesta odvojena od muških. Tako postoje gej barovi za žene u kojem nisu poželjni gej muškarci i obratno, što predstavlja jasnu diskriminaciju unutar LGBT populacije”, objašnjava Dubovi.

Ona kaže da je potrebno mnogo raditi na podizanju svesti o LGBT pravima prisustvom ove populacije u javnosti, kroz medijske sadržaje, akcije i druge oblike vidljivosti i osnaživanja jer samo na taj način mogu da se razbiju predrasude, stereotipi i konzervativan način razmišljanja kod velike većine građana u Srbiji.

“Najefikasniji način borbe za ostvarivanje prava LGBT osoba je preko obrazovanja, u školama. Praksa je pokazala da je prvenstveno neophodno obrazovati učitelje, a ne decu”, kaže Dubovi.

Razgovarala: Natalija Jakovljević

Englesku verziju teksta možete pročitati ovde.

[clear]