LJILJANA ELEK: PUTNICI — ŽRTVE TAKSISTIČKIH PRAVILA

Neka ne telefoniraju dok voze, a kada voze, da ne jure, a kada jure, da budu i kažnjeni

Stiže vozilo. Dobro je, nisam dugo čekala. “Dobro veče”, reče taksista i pita kuda idemo. Odgovorih, i dok sam pokušavala da pronađem sigurnosni pojas, čujem prvu neverovatno glupu konstataciju mog vozača kako i nije loše da se vežem jer na putu MOŽDA IMA POLICIJE. Tako ispada kako moja bezbednost nije važna, već samo to da li će me policajac kazniti. Taj glupavi propis je ionako izmišljen samo da bi nas neko eventualno kaznio! U tom momentu nešto me zalepi za sedište kao da sam na poletanju u „boingu“. U isto vreme čuo se i zvuk mobilnog telefona. Vozač ga traži po džepu, gleda ispred komandne table, proverava da nije u kaseti pored menjača, jednom rukom drži volan, drugom, onom koja je sa suprotne strane od potrebne, uključuje žmigavac. Sada bi se trebalo i javiti na taj telefon koji ne prestaje da zvoni, a motor već teško zavija moleći vlasnika da već prebaci u „treću“. I gle! Dovitljivi Vozač Taxija, koji levom rukom drži telefon blizu uha i ljubazno razgovara sa sledećom mušterijom, pušta volan iz ruku, i veoma spretno „ubacuje u treću“. Za to vreme moja malenkost koju inercija još drži leđima zalepljenu na sedište suvozača, baca pogled na brzinomer koji sada već pokazuje fantastičnih 80 kilometara na čas, na putu na kome je dozvoljena brzina kretanja upola manja. Jedva sam dočekala da Vozač Taxija završi narudžbu za novu turu, da ga priupitam zašto toliko jurimo? Iznenađen pogled i neverovatna konstatacija da sam mu ionako rekla kako kasnim pa samo želi da mi IZAĐE U SUSRET. A šta ćemo gospodine sa ograničenjem brzine? Mrtav ’ladan, odgovara da u brzinomer ne gleda, i da sam sasvim bezbedna sa njim u vozilu jer njega još NIKO NIKADA NIJE KAZNIO zbog prekoračenja brzine. Nevoljno pristaje da smanji brzinu i počne priču o tome kako nas (mušterija) ima svakakvih, a to što voze brzo je ništa drugo nego želja da se udovolji klijentima. A bezbednost, nastavljam ja uporno svoju priču. Tu smo zapali u ćorsokak. Bezbednost se podrazumeva JER NIKO JOŠ NIJE KAŽNJEN, tvrdi Vozač Taxija, iako je to informacija koju ničim ne može da dokaže. Koliko je još takvih neproverenih „informacija“ koje se podrazumevaju samo u glavama pojedinaca?

Ovih dana taksi udruženja, kojih u Subotici ima 15, sa 200 vozila i dvostruko više vozača traže od Grada više prava za sebe, počevši od stajališta, borbe protiv onih koji rade „na crno“, činjenice da svako može da osnuje udruženje pa ih je sada besmisleno više od previše, smanjenje ili otpis dugova za razne dažbine… Imaju na to pravo. Ali kakva su prava korisnika njihovih usluga? Zašto mi, njihovi putnici, moramo da budemo žrtve potpuno neuređenog sistema i potpunog odsustva kodeksa ponašanja onih koji nas voze. Zašto za svoj novac moramo da trpimo prebrzu vožnju, opasno ponašanje vozača od kojih većina uopšte nema „handsfree“ slušalice (zar Zakon uopšte dozvoljava telefoniranje u toku vožnje), zašto voze bez sigurnosnog pojasa,zbog čega većina ne izdaje fiskalne račine, zašto na posao dolaze neobrijani, neokupani (ko ih kontroliše)?

Taksisti predstavljaju zaštitni znak jednog grada. Šire ugled i poštovanje, tamo gde je to uređeno. U Subotici gradska uprava, u želji da smanji broj nezaposlenih, izdaje dozvole „šakom i kapom“ svakom ko dođe sa željom da osnuje taksi udruženje. Posledice vidimo u prekobrojnosti, nelojalnoj konkurenciji, haosu na ulicama. I umesto da toliki broj taksistima donese pozitivnu konkurenciju, pretvorili su se u društvo u kome se bahato i besomučno vodi rat za svaku mušteriju kojoj pažnju posvećuju samo dok u telefonskom razgovoru naručujete vozilo. Od momenta ulaska u taksi vi više niste bitni kao klijent. Jedina želja vozača je da vas munjevito doveze do odredišta i mazne pare, jer u međuvremenu neka nova mušterija već nestrpljivo čeka. Gradsko veće uskoro treba da usvoji Odluku o taksi prevozu, u čijoj izradi su učestvovala i taksi udruženja, a koja podrazumeva izradu taksi legitimacija, kako za vozače, tako i za vozila. Treba da se usvoji i program koji definiše taksi službu u narednih pet godina. Sve to prati obimni dokument Zavoda za urbanizam koji jasno definiše taksi stajališta u gradu. Zatečeni broj taksista biće polazna osnova za sprovođenje ove odluke, a njihov broj neće biti povećavan, ali ni smanjivan.

I sve iz početka – pojas ne morate da vezujete, ako na vidiku nema policije, jurnjava, telefoniranje. Sećam se jednog taksiste kome je žena, dok me je vozio, diktirala spisak za pijacu, pa sam do centra grada saznala i gde treba kupovati rezance, a kod koga se kupuje najbolji sir kroz uputstva gospođe s druge strane žice.

Volela bih da vidim pozitivne efekte novih odluka. Za početak, da ne telefoniraju dok voze. Kada voze, da ne jure. Kada jure, da budu i kažnjeni. Kada budu kažnjeni, da to javno bude objavljeno pa da znamo ko je kakav.

[clear]