Margareta Bašaragin, foto: NJ/Magločistač (arhiva)
Ove godine obeležavamo 25 godina od kada je UNESKO (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, osnovana 1945. godine) proglasio 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika.
Postoje razne definicije maternjeg jezika u zavisnosti od teorijskih polazišta ili kriterijuma: prema poreklu – to je prvi jezik koji dete uči u svojoj okolini (nekada nazvan roditeljski, majčinski, zavičajni…); prema kompetenciji – to je jezik kojim se osoba najbolje služi; prema znanju – jezik koji osoba najbolje zna; prema identitetu – jezik sa kojim se osoba identifikuje (ili sa kojim se zajednica identifikuje).
Subotičani i Subotičanke imaju tu privilegiju da žive na prostoru koji viševekovno karakteriše višejezičnost i višekonfesionalnost različitih nacionalnih zajednica (srpske, mađarske, hrvatske, bunjevačke, jevrejske, nemačke, albanske, rusinske, slovenačke, ruske, ukrajinske, crnogorske…) a koje zajedno stvaraju kulturu suživota.
Pogreška bi bila da (inter)kulturnu razmenu razumemo samo na relaciji nacionalnih zajednica jer se ona ostvaruje i između ostalih društvenih grupa i kulturnih i kulturoloških zajednica, kakav je međugeneracijski dijalog ili pak interakcija osoba različitog obrazovanja, profesija, porekla, zdravstvenog stanja, materijalnog stanja, identiteta i slično.
Jedna od često prenebregavanih komponenti našeg identiteta, a toliko očigledna, jeste i koncept ženskosti/muškosti.
Šta on tačno podrazumeva, razlikuje se od prostora i vremena u kom živimo, o čemu su poslednjih decenija pisale brojne naučnice, istraživačice željne odgovora na pitanje šta neku osobu čini muškarcem ili ženom.
Tradicionalno se povezuju sa ženama osobine i izrazi kao što su nežnost, saosećajnost, emocionalna izražajnost, ali i briga za zajednicu, a za muškarce snaga, samopouzdanje, racionalnost, hrabrost, ali i odgovornost i zaštitništvo.
S tim u vezi ističemo tzv. teoriju različitosti ili teoriju dve kulture (Maltz, Borker 1982): odrastajući i socijalizujući se u istopolnim grupama, žene i muškarci razvijaju različite razgovorne stilove koji dovode do nerazumevanja i pogrešnih tumačenja u odrasloj dobi. Ove razlike se opisuju kao kulturne pojave.
Sposobnost govora naš čini ljudskim bićima, a nivo jezičke kompetencije je preduslov za uspešnu razmenu informacija, ideja, vrednosti, stavova, uz nezaobilazno poštovanje tzv. načela kooperacije tj. saradnje kao opštevažećeg principa među sagovornicima/sagovornicama: „neka vaš doprinos razgovoru bude onakav kakav se traži, u momentu kada se traži prema očekivanoj svrsi i pravcu razgovora u kojem učestvujete“.
Imajući u vidu dobru nameru naših sugrađana i sugrađanki da putem govorenog i pisanog jezika, ali i drugih nejezičkih sredstava komunikacije (muzičke i likovne umetnosti, arhitekture, i sičnol) izgrađuju i ostvaruju, nekada i sad, bogatstvo i lepotu višekulturne zajednice grada, dužni smo da prihvatimo kao svoju obavezu napor da je sačuvamo.
Netrpeljivost i netolerantnost prema drugima, ma ko oni ili one da su (neka „druga“ nacija, vera, politička opredeljenost, žene ili muškarci…) dokazano proizilazi iz dva osnovna razloga, a to su: neznanje i strah.
Nažalost, danas svedočimo kako se u javnom prostoru čuju i reči koje podsećaju na neka mračna doba, koje ne doprinose uspešnoj razmeni ideja i stavova, već vređaju, unižavaju, diskredituju i poentiraju većinom lične interese. Narušavaju (inter)kulturni identitet grada.
Neka Međunarodni dan maternjeg jezika bude povod svima nama da zastanemo, osvrnemo se oko sebe, oslušnemo i zapitamo se – kakav grad ostavljamo u amanet budućim generacijama.
Autorka teksta, dr Margareta Bašaragin, koordinatorka je Udruženja građana “Ženske studije i istraživanja” iz Subotice.
Jedan Komentar na
“Kultura (ne)govora – u susret Međunarodnom danu maternjeg jezika”
Bravo za napisano. Lepo sažeto, objektivno i korektno izbalansirano. Dodao bih jedan uznemirujući fragment i fenomen koji je aktuelan u jednom soju društva. Opisao bih ga kao dominaciju monologa, koji se izražava, tj. ispoljava u potpunoj samouverenosti – da se sa sagovornikom dešava, tj. vodi dijalog. Postoji granica do koje je takva vrsta komunikacije prihvatljiva, čak što više može biti i poučna i interesantna.
Moj akcenat je na onoj koja prelazi prihvatljivo i ispoljava, najlepše rečeno(!) – budalasto! Verujem da ste svi imali priliku da čujete ili da se nađete u društvu osobe koja Vas, bitno je naglasiti ne poznaje ili jako malo poznaje, priča nešto onako u “cik-cak”, čas povezano, čas nepovezano, neretko praćeno nelogičnim cerekanjem, pa čak i učestalim i naglim promenama u ponašanju i boji glasa tokom dijaloga, tj. monologa. Ceo taj proces ostavlja kod mnogih slušalaca neizostavan i apsolutno opravdan strah kao rezultat.
Ulaženje u dijalog sa osobom koja se ispoljava kroz takvu – jezivu, vrstu monologa, je neretko – nužno zlo, koje se može svrstati tj. opisati kao posledica samog trenutka, u kojem osećamo strah i sasvim opravdanu i logičnu potrebu (u većini slučajeva), da se uključimo u dijalog. Neretko im je potrebna razumna podrška u takvim situacijama. Izostanak te podrške u trenutku, može kao posledicu imati da se do tad normalan um, – nađe u situaciji da joj je potreban savet i razgovor, kako bi se vratila u stanje prirodne, tj. društveno prihvatljive svesti. Verujem u prirodan dar i instinkt mladih da prepoznaju i blagotvorno deluju u ovakvim situacijama, i da pomognu jedno drugima na način, da ne završe u nekoj od strašnih spirala beznađa, straha ili autodestrukcije. Verujem da osete tu tanku nit, koja razdvaja ta dva dijametralno suprotna stanja svesti.
Sve ovo je neka vrsta pritajenog i maltene nevidljivog i neobjašnjivog zla koja vreba oko nas. Odakle, i kako, i zbog čega je to zlo nastalo, možda trenutno i nije tema od najvećeg interesa i mišljenja sam (možda grešim!!), da toj temi ne bi trebalo pridavati previše značaja i tražiti krivca za njegovo poreklo, već se skoncetrisati na blagovremeno i pravovremeno delovanje, u cilju sprečavanja njegovog drastičnog širenja.
Problem i posledice budalaste filozofije nisam mogao objasniti drugačije, sem na ovakav iscrpni, takođe filozofski način.
<3
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.