Korist ili šteta za grad: Da li Subotici trebaju kante za odlaganje psećeg otpada?

U Subotici, veliki broj građana svoje kućne ljubimce svakodnevno izvodi u šetnju tokom koje oni obavljaju svoje fiziološke potrebe. Postavlja se pitanje: gde propisno odlagati takav otpad? A psećeg izmeta sve je više i više na subotičkim ulicama, srazmerno povećanju broja kućnih ljubimaca koji se drže po stanovima.

Da li za takve namene postoje specijalizovane kante, koje su danas uobičajeni deo urbanog mobilijara u evropskim gradovima (!), ili se sakupljeni pseći izmet jednostavno baca u najbližu kantu za smeće ili kontejner? Ako ga vlasnici uopšte i kupe za svojim ljubimcima.

Sagovornici Magločistača smatraju da Subotici definitivno nedostaje veći broj ovakvih kanti koje bi trebalo da budu postavljene ne samo u psećim parkovima, nego i na glavnim gradskim šetalištima, a pogotovo u strogom centru grada.

Po čemu se “pseće kante” razlikuju od drugih? One imaju poseban otvor kroz koji se odlažu plastične kese sa izmetom, pa tako taj otpad ne završava na trotoaru, zemlji, u travi, ili u običnim kantama za smeće – gde mu nije mesto.

U Subotici sve ukupno potoje četiri kante za ovu posebnu namenu, koje se nalaze u psećim parkovima u dva subotička naselja – u parku na Prozivci i u Dudovoj šumi na Radijalcu.

Kako za naš medij navode iz Javnog komunalnog preduzeća “Čistoća i zelenilo”, oni su otvoreni za nabavku i postavljanje većeg broja ovakvih kanti, ali i napominju da još uvek nije adekvatno regulisan način odnošenja ovog otpada.

S druge strane, u resornom gradskom sekretarijatu ističu da je upravo ovo preduzeće – na osnovu molbe – prihvatilo da prazni kante za pseći otpad, te da treba imati u vidu da je njegova osnovna delatnost sakupljanje komunalnog otpada u koji ne spada pseći izmet.

Subotica po ovom pitanju nije izuzetak u odnosnu na druge gradove u Srbiji.

Grad Niš ima svega jednu kantu više od Subotice, ukupno pet koje se nalaze takođe u psećim parkovima. Međutim, u ovom gradu je, za razliku od Subotice, u toku nabavka još 10 kanti za pseći otpad koje će biti postavljene i u drugim rekonstruisanim parkovima.

JKP „Mediana“: Ali u praksi nije baš tako ružičasto…

Iako je ovakva inicijativa naišla na odobravanje Nišlija, ona, međutim, još uvek nije zaživela na način na koji ta praksa funkcioniše u inostranstvu zato što kese za odlaganje psećeg otpada iz ovih kanti nestaju brzinom svetlosti, kažu u Javnom komunalnom preduzeću „Mediana“.

Direktor ovog niškog preduzeća, Ivan Mihajlović, kaže za Magločistač da kante, čija je pojedinačna cena 54.162 dinara, kupuju iz svojih izvora, nakon čega im Grad Niš refundira potrošena sredstva.

„Ima efekta, ali ne prevelikog. Odjek je bio stvarno lep, ali u praksi to nije baš tako ružičasto. Jer sve to zavisi od svesti građana, a Komunalna inspekcija to ne kontroliše i ne kažnjava nesavesne građane koji ne pokupe pseći otpad za svojim ljubimcima“, kaže Mihajlović, te dodaje:

„Na osnovu našeg iskustva, najveći problem je da kese nestaju preko noći. Ima savesnih građana, a ima i onih koji su i pre toga nosili kese sa sobom, a ovo im je olakšavajuća stvar gde to da odlože, a da nije u kanti za druge otpatke“.

Poražavajuće je to da ljudi koji nemaju pse, dodaje direktor JKP „Mediana“, prođu pored kante i pokupe kese za pseći otpad.

Šta o tome misle Nišlije?

Zoran Lekić iz Niša je profesionalni dreser pasa, koji se tim poslom bavi punih 30 godina. On svakodnevno šeta pse po parkovima, a za Magločistač ističe da se i sam trudi da utiče na podizanje svesti vlasnika pasa o odgovornosti da pokupe otpad za svojim kućnim ljubimcima i tako brinu i o svojoj životnoj sredini.

„Takve kante su potrebne ne samo u parkovima, nego i na šetalištima u centru grada, da se malo osveste ljudi i da ih to ujedno podseti i na obavezu da skupljaju otpad za svojim psima“, kaže Lekić.

Kao problem, on, međutim, ističe da se i ono malo kanti za pseći izmet koliko ih u Nišu ima neredovno prazni, te da se građani sami, s vremena na vreme, organizuju da ih isprazne.

A kakva je situacija u Subotici?

„Ljudi koji u pseći parkić dovode svoje ljubimce imaju naviku da sakupe otpad iza svog psa. Na žalost, dešavalo se da te parkiće noću koriste i ’huligani’, pa se ujutro tu moglo naći svašta: staklo, špricevi, prevrnute kante i kesice su bile ukradene. Ali generalno, odgovorni vlasnici nose sa sobom kesice“, iznosi svoja zapažanja za Magločistač aktivistkinja za zaštitu životinja Beti Horvat.

Ona smatra da postoji preka potreba za takvim kantama prvenstveno u centru grada, na Korzou, i na ulicama gde se često šetaju psi – konkretno u naselju Radijalac, i duž Ulice braće Radić, odnosno po naselju Prozivka.

„Tačno je da građani, i kad pokupe izmet u kesicu, ubace isti u prvu kantu na koju naiđu jer, logično, neće ga nositi do kuće. I da ne zaboravimo šetaliste na Paliću, duž obale, gde se ulažu ogromna sredstva u infrastrukturu, a niko se ne seti da ovde postavi kante“, napominje Horvat.

Ona podržava ideju postavljanja ovakvih tipskih kanti sa tablama upozorenja, kao što ih ima u nekim drugim gradovima u Srbiji.

„Takva odluka bi uticala i na svest građana da se više pridržavaju pravila“, zaključuje Horvat.

Kako to rade u inostranstvu: Kante za pseći otpad postavljene u centru Alea u Francuskoj

Subotičanka Gvinel De Bizmont (Gwenaelle De Bizemont), rodom iz Francuske, pre par godina je sa svojim mužem, Holanđaninom Martenom, kupila kuću u Suboticu i doselila se u ovaj grad. Njena porodica je veliki ljubitelj životinja, pa tako u dvorištu imaju haskija Miška koji je usvojen iz subotičkog azila i akitu Moksi.

Gvinel za Magločistač prenosi svoje iskustvo iz Alea, grada u južnoj Francuskoj, u kom je nedavno boravila: tokom šetnje sa psima, desilo joj se to da je potrošila kese za sakupljanje psećeg otpada, ali su se u blizini, u samom centru grada, nalazile namenske kante u kojima su bile i besplatne kese za sakupljanje izmeta.

„Mislim da je važno da i Subotica ima kante za odlaganje psećeg otpada. Bila bi to odlična ideja, pogotovo u centru grada kod Gradske kuće i kod plave fontane“, kaže Gvinel, dodajući da nije dovoljno imati takve kante samo u parkovima za pse.

Takođe, ona naglašava i da je po ovom pitanju neophodna i edukacija građana, ali i kažnjavanje nesavesnih vlasnika pasa koji ne kupe smeće iza svojih ljubimaca.

„Na taj način bi i grad pokazao brigu. To bi bila i potvrda da su psi deo naše svakodnevice, deo načina života u gradu“, smatra Gvinel.

JKP „Čistoća i zelenilo“: Nemamo dozvolu za sakupljanje psećeg otpada

Rukovodilac Radne jedinice „Planiranje i razvoj“ u Javnom komunalnom preduzeću „Čistoća i zelenilo“ Nikola Jovičić kaže za Magločistač da u ovom preduzeću podržavaju inicijativu da se u Subotici postave posebne kante za pseći izmet, te da bi one trebalo da budu u parkovima i na šetalištima, gde i inače ima veliki broj šetača pasa, ali da o tome odlučuje Grad.

Mada je po gradskoj odluci ovo preduzeće zaduženo za pražnjenje psećeg otpada iz kanti koje su postavljene u parkovima za pse na Prozivci i u Dudovoj šumi, u JKP „Čistoća i zelenilo“ ističu da ova nadležnost još uvek nije regulisana na adekvatan način.

„Na osnovu gradske odluke o odnošenju, sakupljanju i deponovanju smeća, dok se ne sanira Gradska deponija ’Aleksandrovačka bara’ i dok Regionalna deponija ne počne da radi u punom kapacitetu, mi u suštini nemamo dozvolu za sakupljanje takvog otpada“, ističe za Magločistač izvršni direktor tehničkog sektora u JKP „Čistoća i zelenilo“ Dejan Petrić.

On ocenjuje da bi ovakav otpad trebalo da se sakuplja posebno i odvojeno od ostalog otpada, te da bi grad imao benefite od postavljanja namenskih kanti kada je u pitanju održavanje životne sredine i čistoće samog urbanog naselja.

„Takav otpad završi u drugim kantama i kontejnerima i mi to i odnesemo, ali kada bi išli u jednu ovakvu ciljanu akciju i kada bi Grad odlučio da investira u kante za odlaganje psećeg otpada, onda bi i postojeća odluka trebalo da se izmeni i da se odobri obavljanje ove delatnosti“, objašnjava Petrić, dodajući da se pseći izmet sada tretira kao – mešani otpad.

Subotica ne planira veći broj kanti za pseći otpad

Iz gradskog Sekretarijata za komunalne poslove, energetiku i saobraćaj, međutim, odgovaraju da “postavljanje ovih kanti na drugim javnim površinama, van parkova za pse – nije predviđeno i planirano“.

Ističe se i da je izuzetno važno da se kante ovog tipa nalaze u parkovima za pse, s obzirom da se tu vlasnici pasa duže zadržavaju sa svojim ljubimcima u rekreaciji i treningu.

„Postavljanje ovakvih kanti na drugim javnim površinama moglo bi narušiti higijenu grada i ugroziti zdravlje stanovništva. Iz tog razloga planskim aktima grada, kao ni drugim gradskim odlukama nije uređeno postavljanje kanti ovog tipa na drugim javnim površinama“, navodi se u odgovoru resornog sekretarijata.

Obaveze vlasnika čiji pas ili mačka na bilo koji način zaprlja javnu površinu ili zajedničke prostorije u objektima kolektivnog stanovanja propisane su Odlukom o uslovima za držanje i zaštitu domaćih i egzotičnih životinja na teritoriji grada Subotice.

„Kažnjavanje nesavesnih vlasnika pasa koji ne kupe pseći otpad za svojim ljubimcima je predviđeno i propisano važećom gradskom odlukom.“

Efikasnije čuvanje čistoće na javnim i zelenim površinama, ali i zdravlje stanovništva, dodaje se, najefikasnije se čuva primenom navedene gradske odluke i poštovanjem propisa.

„Ono na šta treba obratiti pažnju jeste uticaj nepokupljenog psećeg izmeta u smislu zaštite zdravlja stanovništva, odnosno najmlađeg dela populacije, koje može da dođe u neposredni kontakt sa njim“, ocenjuju u Sekretarijatu.

Iz tog razloga smatraju da masovno postavljanje kanti za izmet kućnih ljubimaca na javnim površinama, izuzev u parkovima za pse, koji su njima i namenjeni, može izazvati veću štetu nego korist građanima.

Građani koji uoče da vlasnici pasa ne kupe izmet za svojim ljubimcima, ili ih puštaju da se slobodno istrčavaju van prostora predviđenih za tu namenu kao što su parkovi za pse, imaju pravo da takvo ponašanje prijave Komunalnoj miliciji, navodi se.

„U suprotnom, ovakvo ponašanje neodgovornih vlasnika kućnih ljubimaca, ali i njegovo ignorisanje, u krajnjem ishodu može dovesti do bakterijske infekcije u neposrednom kontaktu sa izmetom životinje, ili do ugriza i druge vrste povrede u slučaju kada se pas slobodno istrčava na javnoj površini koja za to nije predviđena“, napominju.

Iz subotičke Komunalne milicije kažu za Magločistač da kazna za nesavesne vlasnike pasa koji ne pokupe pseći otpad za svojim ljubimcem iznosi 5.000 dinara, ali da su ovakve prijave od strane građana veoma retke, navodeći da u 2024. godini nije napisana nijedna kazna za ovakav prekršaj.

This publication was produced with the support of #SustainMedia Programme, co-funded by the European Union and the German Federal Ministry of Economic Coop-eration and Development. Its contents are the sole responsibility of Magločistač and do not necessarily reflect the views of the EU or the Federal Ministry of Economic Cooperation and Development.