Konferencija u Subotici: Govor mržnje na društvenim mrežama se odvija u kontinuitetu, a posledice su veoma opasne

Govor mržnje je sve prisutniji ne samo u Srbiji, nego u celom svetu, a pojavom interneta sve više se i širi putem društvenih mreža i raznih onlajn kanala za komunikaciju. Posebno je prisutan među mladima, a posledice govora mržnje su razni oblici nasilja u našem društvu, među kojima posebno zabrinjava vršnjačko nasilje.

Kako navode sagovornici stručne konferencije na temu govora mržnje, koju je organizovao u Subotici Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u saradnji sa Institutom za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda, on je sveprisutan, a prag tolerancije ljudi sve veći zato što se smanjuje mogućnost da se govor mržnje prepozna.

Kriminološkinja Vida Vilić kaže da se govor mržnje kao oblik vršnjačkog nasilja sve više javlja na društvenim mrežama, i da je ova vrsta nasilja veoma zastupljena, ne samo u Srbiji nego i svetu.

„Svi vidovi agresije i nasilja se reflektuju iz stvarnog sveta u onlajn, virtuelni svet, i ovo nasilje je još više opasno upravo po te najosetljivije grupe kao što su deca u osnovnim i srednjim školama“, navodi Vilić.

Ona upozorava da ovakva vrsta nasilja među mladima traje konstantno, a ne samo dok su vršnjaci zajedno.

„Ovo nasilje traje 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, jer se dešava i preko kompjutera, i preko mobilnih telefona. Takođe, veoma su bitne i posledice vršnjačkog nasilja koje se reflektuje kako na žrtve tako i na počinioce ovakvih dela“, ocenjuje Vilić.

Studijom je, dodaje ona, utvrđeno da je čak 1,9 odsto žrtava sklonije samoubistvu u odnosu na druge vršnjake.

S druge strane, napominje da ne postoji pravni okvir, pravno sankcionisanje onlajn, sajber bulinga na društvenim mrežama, što takođe predstavlja problem.

Kojić: Političari da vode računa o onome što izgovaraju

Ljudi koji su javno prepoznatljivi moraju da vode više računa o onome što izreknu, jer je njihova odgovornost veća s obzirom na to da njihove izjave dosežu do šireg auditorijuma, napominje saradnica-pravnica jedne od advokatskih kancelarija iz Beograda, Tijana Kojić.

„Ako ste prepoznatljivi u društvu, ne samo kao javna ličnost, ako obavljate neku drugu odgovornu funkciju ili delatnost, ako ste u medijima, radnik u kulturi, profesor ili učitelj, morate da vodite računa o onome što govorite, jer vaša reč nosi određenu težinu“, navodi Kojić.

Ona upozorava da o tome naročito političari treba da vode računa i da se suzdržavaju od govora mržnje, ali da se to odnosi i na medije, kao i na sve građane.

„I građani treba da se produhove kulturno, a mediji ne bi smeli da prikazuju neadekvatne sadržaje na televiziji koji podstiču govor mržnje, ne samo u medijima, nego posebno na internetu“, napominje Kojić, ocenjujući da je internet danas jedan poseban medij koji ne daje mogućnost da ga kontrolišemo na način na koji bi trebalo.

„Sama činjenica da jedna kultura mržnje počinje da bude sveprisutna, naš prag tolerancije prema tome postaje sve veći i samim tim smanjuje se mogućnost da se prepozna da li je nešto što ljudi izreknu prihvatljivo ili nije“, zaključuje Kojić.

Tatalović: Nacionalne manjine u Hrvatskoj imaju svoje zastupnike u saboru

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, u Hrvatskoj, Siniša Tatalović, kaže da je Hrvatska najveći napredak u ostvarivanju prava nacionalnih manjina ostvarila u periodu od 2002. do 2013. godine kada je postala članica EU, nakon čega je taj proces usporen.

Tatalović se već 30 godina bavi pravima nacionalnih manjina i govorom mržnje u Hrvatskoj, ali i implementacijom zakonskih propisa.

„To je jedan vrlo složen proces koji zavisi od tri aktera: od samih predstavnika nacionalnih manjina, od države koja donosi odgovarajuće zakonske propise i načina na koji ih tretira u praksi, ali i međunarodne zajednice, posebno Saveta Evrope i Evropske unije“, navodi Tatalović.

„Sadašnja vlada ima povoljne uslove za ostvarivanja prava nacionalnih manjina jer ima osam manjinskih zastupnika u hrvatskom saboru koji su deo parlamentarne većine. Ono što piše u zakonima o pravima nacionalnih manjina to se i u praksi ostvaruje“, ocenjuje Tatalović.

Međutim, kako napominje, postoje i određeni pritisci koji dolaze iz društva, iz određenih grupa koje nisu zainteresovane za ostvarivanje prava nacionalnih manjina ili ih smatraju nepotrebnim.

„Oni vrše određene pritiske na vladu, a posebno prema određenim manjinskim zajednicama prema kojima vode čak i određenu kampanju koja se odnosi na određene ratne okolnosti, i ratove iz 20. veka. Ovde je reč o srpskoj, bošnjačkoj i romskoj zajenici koje su dugo bile diskriminisane“, kaže Tatalović.

Pastor: Ozbiljni nacionalni incidenti u Subotici prošlost

Predsednik Skupštine grada Subotice, Balint Pastor, kaže da je situacija u pogledu položaja nacionalnih manjina u Subotici mnogo bolja u odnosu na period pre 10-15 godina.

„Ne treba zaboraviti kakvo je stanje bilo između 2003. i 2005. godine. Nekada su mediji svakodnevno izveštavali o incidentima na račun pripadnika nacionalnih manjina, ali to je davna prošlost, to je iza nas i govori o zrelosti našeg društva i što smo svi mi zajedno napravili atmosferu u kojoj toga nema“, ocenjuje Pastor.

Podseća da su u proteklih 10 godina u tom pravcu načinjeni određeni pravni koraci, pa je i Krivični zakonik postao strožiji, te se delo učinjeno iz mržnje smatra otežavajućom okolnošću.

Dodaje da je o ovim problemima potrebno razgovarati i da ovakve pojave treba iskoreniti u potpunosti.

Pavlović: Nulta tolerancija prema govoru mržnje

Pоkrајinski zаštitnik grаđаnа – оmbudsmаn, Zоrаn Pаvlоvić, kaže da je neophodna nulta toleranciju prema svakom govoru koji izaziva bilo kakvu diskriminaciju na osnovu roda, pola, godina, seksualne opredeljenosti.

„O ovoj temi treba stalno govoriti, i potrebno je krenuti od nas samih, preko posrednika javne reči, pa sve do nosilaca pravosudnih funkcija. Moramo se ponašati tolerantnije jedni prema drugima, da osuđujemo javno i lično svaki oblik diskriminatornog ponašanja“, poručuje Pavlović.

Prema njegovom mišljenju, nesporna je uloga nezavisnih institucija koje treba da preuzmu svoj deo odgovornosti i da na ovakve pojave reaguju odmah.

„Da reaguju promptno, bez oklevanja, na svaki govor mržnje, na svaki grafit, na svaku javno izgovorenu reč, bez obzira gde se ona nalazi, da li je na društvenim mrežama, i drugim mrežama za onlajn komunikaciju. Jer ona zaslužuje javnu osudu“, ocenjuje Pavlović.

Podseća i da Pokrajinski ombudsman reaguje na govore mržnje na osnovu pritužbi, ali da rade i preventivno.

„Ako je reč o grafitu mržnje, tada nije dovoljno da ga uklonimo, nego da vidimo zbog čega je on nastao, protiv koga, kada, u kojoj meri se on javlja, da li se to ponavlja, da li je reč o pojedinačnom incidentu, ili je reč o nekoj široj poruci koja je usmerena prema nekoj zajednici“, navodi Pavlović.

On takođe smatra i da je veoma važno raditi sa decom i učenicima jer preventivni rad i širenje tolerancije treba upravo da krene od njih.

„Nove forme života i funkcionisanja, društvene mreže i internet, uzrok su da govor mržnje bude vidljiviji, iako ne možemo govoriti o nekoj posebnoj ekspanziji“, kaže Pavlović.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pripremio je i zbornik radova u kome su učesnici konferencije tematizovali govor mržnje i kao lokalni problem, ali i kao problem koji, zahvaljujući moći i uticaju društvenih mreža, nadilazi uske nacionalne granice i sve više postaje globalan.

Na konferenciji su učestvovali predstavnici nezavisnih institucija, naučnih instituta i akademske zajednice, koji su govorili o ulozi nezavisnih institucija u suzbijanju govora mržnje, građansko-pravnoj zaštiti, krivičnoj odgovornosti, o prisustvu govora mržnje na internetu, javnoj komunikaciji, vršnjačkom nasilju, kao i o njegovom uticaju na ostvarivanje prava nacionalnih manjina.