Klinički farmakolog dr Radan Stojanović za Magločistač: Građani potpuno zbunjeni da li treba da prime treću dozu i koja to vakcina da bude

Klinički farmakolog sa Medicinskog fakutleta u Beogradu dr Radan Stojanović kaže u razgovoru za portal Magločistač da su građani u Srbiji potpuno zbunjeni, a da se njihove glavne nedoumice uglavnom odnose na pitanja „da li da primim treću dozu“ i „koju vakcinu da primim“, dok Evropska agencija za lekove još nije dala preporuke da li će biti potrebna treća doza i ukoliko da, ko treba da primi buster dozu.

„Mislim da je to za građane preteško pitanje. Odgovor ne mogu dati. Oni na osnovu dostupnih informacija jednostavno pokušavaju da dobiju na razne načine informacije od lekara, putem medija, međutim, ovo pitanje nije jasno ni u celom svetu“, ističe dr Stojanović.

Prema njegovom mišljenju, osnovno pitanje, koje se nameće kada pokušavamo dati odgovor na pitanje da li treba primiti treću dozu, jeste – koji su to kriterijumi za treću dozu vakcine.

„Moramo prvo da vidimo kakva je efikasnost prethodne dve doze, a za sada vidimo da je efikasnost i dalje visoka kada je u pitanju zaštita od teške kliničke slike i zaštita od potrebe za bolničkim lečenjem“, navodi Stojanović.

Postoje i drugi parametri koji mogu delimično oslikati efikasnost, kaže on dalje, a to je merenje nivoa neutrališućih antitela, pa s tim u vezi postoje podaci da se pad nivoa antitela dešava tokom vremena.

„Međutim, ono što mi ne znamo, a jako je važno – koju to zaštitnu vrednost možemo proglasiti: e, ova vrednost antitela nas štiti, a sve ispod toga nije zaštita“, naglašava Stojanović.

Ko bi trebalo da primi treću dozu vakcine?

Prema mišljenju dr Stojanovića, kandidati za treću dozu za sada mogu biti samo osobe koje su imunokompromitovane, koje imaju određena oboljenja ili primaju lekove iz grupe imunosupresiva, kao i hronični bolesnici koji zajedno dovode do stanja organizma da se on teško može izboriti sa infekcijom.

„I kod njih treba imati određene rezerve dok jasne naučne činjenice ne pokažu da je davanje treće doze neophodno. A za opštu populaciju, mislim da je to prerano, a pogotovo postaviti pitanje opštoj populaciji – uzmite koju želite. Mislim da to nije dobar pristup“, upozorava Stojanović.

“Bez jasno definisanog korelatora protekcije mi ne možemo doneti zaključak da li je potrebna buster doza”, kaže Stojanović i dodaje da se preporuke daju sa obe strane okeana, i od strane Američke agencije za lekove (FDA) i od strane Evropske agencije za lekove (EMA).

„FDA je pre nedelju dana odobrila davanje treće doze (oni tamo primaju Fajzer i Modernu), samo imunokompromitovanim osobama, to jest, osobama za koje se smatra da im je odbrambena moć smanjena kada je borba protiv korona virusa u pitanju. I oni kažu da ta buster, treća doza treba da bude ista ona koja je data u prve dve doze. Ostale osobe se za sada smatraju zaštićenim i ne treba da prime treću dozu“, objašnjava dr Stojanović.

Dodaje da je Fajzer od FDA praktično zatražio i odobrenje za primenu treće doze opštoj populaciji, ne samo kada su u pitanju imunokompromitovane osobe.

„Moguće je da će se to dogoditi, ali verovatno ne u narednih mesec dana. Sa druge strane, Evropska agencija za lekove kaže da nisu utvrdili da li je potrebna i da li će biti potrebna treća doza. Tako da, u svetu ima dosta nedoumica. Neke zemlje su krenule sa primenom treće doze kao što je Izrael, neke zemlje planiraju davanje treće doze, ali još se nisu odlučile, dok neke zemlje čekaju odluku Evropske agencije za lekove“, navodi Stojanović.

Prema njegovoj oceni, Srbija ne treba da žuri sa primenom treće doze i treba da prati regulatorna tela u Americi i u Evropi.

„Mi sad trenutno ne znamo koliki je taj period zaštite, ne znamo da li će to biti godinu dana ili dve, ono što znamo je da nivo antitela vremenom opada, ali ne znamo koji je taj nivo koji je zaštitni i nemamo tačan uvid u funkcionisanje našeg celokupnog imunog sistema jer merenjem antitela ne saznajemo mnogo“, kaže Stojanović.

Sve navedene preporuke se odnose na Ameriku i Evropsku uniju, na Astra Zeneku, Modernu, Džonson i Džonson i Fajezer, dok je najveći broj građana Srbije primio kinesku vakcinu Sinofarm.

„Kad je Sinofarm u pitanju, postoje publikovani rezultati kliničkog ispitivanja koji ukazuju na dobru efikasnost i bezbednost, ali prema prethodnim sojevima. Neke novije studije pokazuju dobru zaštitu i protiv delta soja. Studija iz Mađarske je pokazala da je kod oko 50 odsto starijih od 80 godina Sinofarm doveo do neadekvatnog imunog odgovora“, navodi Stojanović.

Posebno značajno je i pitanje imunološke memorije jer ona upravo predstavlja ćelije našeg imunološkog sistema koje pamte kontakt sa uljezom, to jest, korona virusom i spremne su negde u zasedi.

„Kad dođu u kontakt sa virusom, te ćelije imunološke memorije T i B limfociti počinju da stvaraju antitela i da ubijaju ćelije zaražene virusom. Mi ne znamo koliko traje ova imunološka memorija. Posle velikih boginja trajala je i 60 godina nakon vakcinacije“, objašnjava dr Stojanović.

Zbog takvih nedoumica, po njegovom mišljenju, mnogo je svrsishodnije i racionalnije davati ljudima koji nisu vakcinisani prvu i drugu dozu, nego vakcinisanima treću dozu.

Ne može treća doza da zameni odgovorno ponašanje

„Ne možemo da idemo na koncerte od 10.000 do 50.000 ljudi i neodgovorno se ponašati, a onda tu neodgovornost da pokrijemo davanjem treće doze. Potpuno je besmislen princip, ako je takav, mada ne znam koji je to princip, ne vidim ga, iskreno. Ne može treća doza biti nešto što će zameniti odgovorno ponašanje“, naglašava Stojanović.

Iz istog razloga, zvaničnici u Srbiji ne treba da izlaze u javnost i da zbunjuju građane bez jasno definisanih stavova.

„Bolje da ćutimo dok ne smislimo šta ćemo da kažemo jer bez jasno definisanih protokola koji moraju da budu doneseni kada je u pitanju davanje treće doze, ovo sve postaje jedno potpuno konfuzno stanje u kom građani ne znaju da li treba da prime treću dozu i koja to vakcina da bude“, kaže Stojanović.

Vakcinacija dece – da ili ne?

Naš sagovornik podseća da je Fajzerova vakcina registrovana za primenu kod dece od 12 do 15 godina, ali da bi on rutinsku primenu vakcinacije dece izbegao za sada.

„Znamo kako žive i kako se ponašaju deca u Srbiji, da se druže, da treniraju, da idu na pripreme, igraju utakmice, da se posećuju. Mislim da je u takvoj epidemiološkoj situaciji veliki broj dece prokužen. Kod dece tog uzrasta se na sreću javlja jako blaga klinička slika, nemamo teške forme bolesti, osim izuzetno retko“, kaže dr Stojanović.

Imajući u vidu te dve činjenice, on smatra da deca tog uzrasta treba da budu vakcinisana samo ukoliko imaju druga oboljenja koja bi doprinela da, ako se razbole od kovida, prođu sa teškom kliničkom slikom.