KATINA NEDILJA: VEĆMA SE RUŠI NEG ŠTO SE SVRŠI

Baćo mi kaže, taki ti je politički marketing u današnja vrimena. Većma se ruši neg što se gradi, većma se planira neg što se radi. A i ono što se isplanira, uvik zbog nerada zastari, pa triba ponovo sve iz početka planirat. Kad bi se naša politička drmala slikovala samo kraj kakog svršenog posla, ne bi i zdravo često gledali na televizoru.

Prošle nedilje, dico moja, bio je zdravo važan god u istoriji naše varoši. Oma da kažem, ja vam samo prinosim tako niko opće raspoloženje koje se ositilo svudak u radijusu od 150 meteri oko Gracke kuće. Okupio se silan niki svit, i ko triba i ko ne triba, jeto da svojom nazočnošću priuveličaje skidanje virange sa stubova našeg pozorišta.

Ne, ne, dico, nije Narodno pozorište ni svršeno ni otvoreno. Samo je dotirana i umazana fasada jednog, i to pridnjeg dila. Al pak, našim varoškim a borame ni pokrajinskim i republičkim pokondirenim tikvama to nije bolo oči. Još manje njim je, bit će, vriđalo razum, jel da jeste, cigurno bi i bilo bar malo sramota.

Poređali se svi, obukli odila, metnili poše, pa ajd na slikovanje. Tako važno gledaje, smatraje i razmatraje, odmiravaje svaki stub uzduž i popriko, ko da tako štogod, te lipote i divote nikad vidili nisu! Od tog silnog svita, a stvarno je bilo, dico moja, svakojaki livi smetala, nije se moglo ni primetit da međ nazočnima nema jedino čeljadi iz – Narodnog pozorišta.

Baćo mi kaže, taki ti je politički marketing u današnja vrimena. Većma se ruši neg što se gradi, većma se planira neg što se radi. A i ono što se isplanira, uvik zbog nerada zastari, pa triba ponovo sve iz početka planirat. Kad bi se naša politička drmala slikovala samo kraj kakog svršenog posla, ne bi i zdravo često gledali na televizoru.

Dobro, ja ću baći, a kako je kadgod sve bilo puno brže? Baš sam, dico, prija koji dan našla niku knjigu o istoriji naše varoši. Tamo piše da je Subatica taj niki zamajac razvoja dobila u doba kad je gradonačelnik bio naš Lazo Mamužić. On je postavio u svega nikoliko godina temelje razvoja varoši, a na njeg se samo nadovezo Biro Karolj. I sve što danas vidimo, i čem se divimo, nastalo je za vrime vladavine ta dva čovika.

Volila bi da ovi naši današnji gradonačelnici malo više čitaje tu istoriju, možda štogod i nauče. Ni onim što su bili prija nji nije bilo lako, da se na to ne vade. Al su zato imali tu niku viziju di Subaticu tribaju smistit u širim zemljopisnim koordinatama i na dulja vrimena. Jeto, to nama, čeljadi, fali! Niki dalekovidni polgarmešter, koji će danas gradit varoš onakom kakom triba da bude ne za pet, deset godina, već za po vika.

Dalje ne smim, dico, puno na ovu zdravo važnu temu razglabat. Baćo me opominje da su u kalendaru ona tri dana kad i zakon kaže da moram o politiki ćutit, taman koliko njemu triba da odmori uši od moji divana.

Jevo mu ga na. Proće i ova nedilja.

Budite pozdravljeni,

Vaša Kata

[clear]