Mladen Nikolić, izvor: privatna arhiva
Primećujem da se pandemija i mere oko nje odražavaju na pacijente ponajviše na mentalnom planu. Brine životna neizvesnost i nesigurnost, a često i strah od zaraze. Poruke nemira i nesigurnosti ponajviše i ovde unose političari. Tako je, na primer, pre svega dva dana stigla poruka sa najvišeg mesta – neki su je, na žalost, shvatili i kao uputstvo – da se virus može ubiti ubrizgavanjem ili unosom preko usta dezinfekcionih rastvora (za ozon još nisu čuli, dodao bih – srećom).
[divide icon=”circle” width=”medium”]
Zamoljen sam od urednika ovog portala da napišem svoje utiske vezano za pandemiju COVID-19 i da uporedim mere koje sprovode američke vlasti sa onima koje sprovode vlasti u Srbiji.
Na samom početku moram reći da se naši “karantinski” dani ne razlikuju po mnogo čemu od onih u drugim saveznim državama i da su i ovde, kao uostalom i u celom svetu, na snazi mere socijalnog distanciranja i primene svih drugih restriktivnih mera – osim policijskog sata/dana – neophodnih u suzbijanju pandemije.
Moj je utisak da Amerikance najviše pogađa dramatičan pad ekonomije, porast nezaposlenosti (oko 25 miliona ljudi je ostalo bez posla u samo mesec dana) i ulazak u recesiju sa svim egzistencijalnim neizvesnostima koje takvo stanje nosi.
Ekonomisti se nadaju da zastoj na tržištu nekretnina neće biti nalik onom iz 2007/08. godine, mada stanje podseća na isto.
Mladen Nikolić, izvor: privatna arhiva
Federalna država je do sada odobrila samo jedan veliki paket mera (drugi paket se iščekuje sledeće nedelje) za ublažavanje posledica pandemija po kome svaki građanin – sa primanjima <$75,000 odnosno <135,000 ako je u pitanju bračni par – može računati na jednokratnu pomoć u iznosu od $1,200 po osobi, odnosno. dodatnih $500 po detetu.
Dalje, federalna država se obavezala da će uplaćivati svima koji su ostali bez posla dodatnih $600 nedeljno na sumu koje savezne države svakako garantuju u slučaju nezaposlenosti. Država Floridi, na primer, daje maksimalnu pomoć nezaposlenima u iznoso od $275 nedeljno, što znači da nezaposleni može očekivati maksimalnih $875 nedeljno u narednih 6 meseci ili dok se ne zaposli.
Dato je uputstvo da se krediti za školarine stave na stand-by do 30.09.2020, a krediti za nekretnine da miruju 3 meseca, nakon čega će se pojedinačno razmatrati mogućnosti modifikacije, pri čemu se mnogi plaše da neće više biti u mogućnosti da servisiraju zajmove i da će ostati bez svojih domova.
Najviše nezadovoljstva se diglo oko pomoći za privredu, gde se država obavezala na pomoć od 350 biliona dolara malim privrednicima u pretežno nepovratnim zajmovima ili zajmovima sa malom kamatom. Ovi zajmovi su bili namenjeni za isplatu zarada zaposlenima kako ne bi izgubili posao i za pokrivanje ekonomske štete.
Posle početne rezistencije banaka da isplate iste, zajmovi su planuli u roku od 2 nedelje. Neočekivano (ili očekivano), pomoć je otišla onima kojima je verovatno najmanje trebalo da ode – većim korporacijama i biznisima čija se vrednost na tržištu i kapital mere stotinama miliona dolara, a ne malim preduzećima i individualnim preduzetnicima kojima bi ova pomoć došla kao slamka spasa da sačuvaju svoj biznis.
Pored pomoći od savezne države, zaposleni i poslodavci mogu računati i na pomoć od svojih država, okruga i gradova, ali po mom utisku ta sredstva nisu velika jer ove institucije trpe velike gubitke sprovođenjem mera suzbijanja pandemije.
Florida trpi ogromne gubitke jer turističke sezone (ovde je to januar – jun) prosto nije ni bilo. I druge države, pre svega New York, praktično su pred bankrotom, a na zatraženu pomoć iz Washingtona izgleda neće moći da računaju.
Ne treba zaboraviti da je ova godina izborna u SAD – bira se novi predsednik i članovi gornjeg kongresa, pa se pandemija često koristi za politička prepucavanja između rivalskih strana.
Što se tiče života – on se drastično promenio i više nije onaj koji pamtimo od pre samo mesec-dva. Veliki broj zaposlenih radi od kuće, zapravo, svi koji to mogu. Tržni centri i prodavnice neesencijalne robe su zatvoreni, nema javnih skupova, zatvoreni su parkovi, škole i fakulteti. Obdaništa rade smanjenim kapacitetom. Oni koji obavljaju esencijalne delatnosti imaju dozvole da odlaze na posao, mada ja lično nisam video kontrole istih i nema kontrolnih policijskih punktova po gradu.
Čini se da “sve funkcioniše”, ali opet nekako drugačije.
To se najbolje vidi na primeru saobraćaja koji je na minimumu. Ako se najprometniji most u Tampa Bay zalivu u špicu prelazio za više od 1 sat, sada se prelazi za 15 minuta i bez gužve. Restorani isporučuju hranu ili je kupci preuzimaju na ulazu. Prodavnice hrane i apoteke rade nesmetano. Rafovi sa toalet-papirima i ubrusima, te sredstvima za dezinfekciju su prazni od početka krize i prosto čudi da ih skoro uopšte nije ni bilo sve ovo vreme krize.
Ljudima je dozvoljeno da izlaze napolje, da se kreću i rekreiraju i da obavljaju sve neophodne obaveze – dozvoljene su posete lekarima, bolnicama, apotekama, pumpama… Mi na Floridi očekujemo otvaranje plaža i bazena jer temperature već dostiđu 30 stepeni Celzija. Spominje se i mogućnost otvaranja nekih biznisa naredne nedelje, ali kao i svuda vlasti su veoma oprezne.
Ja proživljavam pandemiju na dva načina.
Prvi je vezan za moj posao u zdravstvu gde se primetio drastičan pad lekarskih pregleda i usluga na dnevnom nivou. Zaživeli su pregledi tzv. telemedicine gde kod lekara “idete” preko interneta. Umesto uobičajenih 15 do 20 pacijenata dnevno, sada pregledam često manje od polovine od tog broja. U bolnicama se radi punom parom, zbrinjavaju se najteži pacijenti, dok se lakši leče kod kuće, i rade se samo urgentni zahvati.
Subotičanin od rođenja 1969, povratnik u SRB 2007-2011 koji se otisnuo u USA u potrazi za boljim, sigurnijim i kvalitetnijim životom i nadom da obezbedi lakšu budućnost potomstvu. Izvor: privatna arhiva.
Primećujem da se pandemija i mere oko nje odražavaju na pacijente ponajviše na mentalnom planu. Brine životna neizvesnost i nesigurnost, a često i strah od zaraze. Poruke nemira i nesigurnosti ponajviše i ovde unose političari. Tako je, na primer, pre svega dva dana stigla poruka sa najvišeg mesta – neki su je, na žalost, shvatili i kao uputstvo – da se virus može ubiti ubrizgavanjem ili unosom preko usta dezinfekcionih rastvora (za ozon još nisu čuli, dodao bih – srećom).
I ovde, kao i svuda u svetu, vlada nestašica zaštitne opreme, a manjka i testova. Još se ne radi klasičan skrining, već se testiraju samo oni kod kojih postoje klinički znaci bolesti. Profesionalno, trudim se da ispratim relevatne naučne studije i da edukujem svoje pacijente u skladu sa istima.
Drugi način je ovaj životni – porodični. Sticajem ovih ne(srećnih) okolnosti, provodim više vremena kod kuće i sa porodicom. Supruga i ja, baš kao i baka, trudimo se da posvetimo svojoj dvogodišnjoj kćeri svu moguću pažnju i da je animiramo maksimalno, što ponekad i nije lako s obzirom na to da su neki sadržaji – igrališta, parkovi, bazeni i plaže – na koje smo se oslanjali trenutno nedostupni. Gledam filmove, čitam ponešto iz struke, pratim našu televiziju, a bogami provodim više vremena i na društvenim mrežama.
Na kraju, moj opšti utisak je da je pandemija promenila svet koji poznajemo, da je upozorila na greške koje činimo kao vrsta, da smo svi jednaki pred njom i da je ovom svetu više nego ikada potrebno zdravog razuma, verovanja u nauku, poštenja i solidarnosti.
Meni se čini da su ljudi na svim meridijanima ovog sveta generalno pokazali zrelost i spremnost da se sa izazovima koje je pandemija donela uspešno izbore, što ne bih mogao reći za one čiji je posao bio (i za koje ih plaćamo) da krize ovog tipa preduprede i obezbede njihovo uspešno savladavanje na dobrobit svih.
Svim čitaocima portala Magločistač želim dobro zdravlje, proveravajte izvore informacija, pratite savete lekare, čuvajte sebe i svoje najdraže!
Srdačno,
Mladen Nikolić s.r.
Autor je lekar opšte medicine sa 20 godina iskustva u zdravstvu, trenutno APRN u USA (to mu dođe isto samo bez titule).
Povezani članci:
ALEN MARKOVIĆ: PROĆI ĆE I ONI! A MI…? (VIDEO)
FOTO-DNEVNIK JELENE DUKARIĆ: NIKAKO S PROLJEĆA
NOVI NEBOJŠA MILENKOVIĆ: SRB(I JA) U DOBA KORONE
DNEVNIK IZ KARANTINA VLADIMIRA GRBIĆA: KAD ZAGRLJAJ POSTANE DOGAĐAJ
J.S.JÁNE: BELEŠKA IZ KARANTINA
DNEVNIK IZ KARANTINA NELE TONKOVIĆ: BELEŠKE O UNUTRAŠNJEM ŽIVOTU
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.