Kancelarija za mlade – usko grlo omladinske politike Grada Subotice

Subotica nema formiran savet za mlade; nema usvojen važeći Lokalni akcioni plan za mlade; od 2013. ima formiranu Kancelariju za mlade, za koju je od 2017. sistematizovano i jedno radno mesto na poziciji koordinatora, u okviru Sekretarijata za društvene delatnosti Gradske uprave; ima i omladinski klub; konačno, iz gradskog budžeta izdvajaju se finansijska sredstva za lokalnu omladinsku politiku, kao i za finansiranje udruženja mladih i udruženja za mlade koja učestvuju u njenoj realizaciji. 

Od šest instrumenata za sprovođenje lokalne omladinske politike koje predviđa Zakon o mladima, Grad Subotica tako primenjuje četiri što, formalno gledano, tzv. semafor omladinske politike čini više zelenim nego crvenim. Kada se, međutim, ispod forme zagrebe u suštinu, spektar boja je drugačiji.

Šta to znači, dobro ilustruje priča o savetima za mlade, koje kao posebno telo ima formirano 79 od 145 gradova i opština u Srbiji, a od tog broja je zapravo u samo 7 lokalnih samouprava savet za mlade i inkluzivan i funkcionalan, u smislu da zaista i utiče na kreiranje lokalne omladinske politike. To je slučaj u Somboru, Senti, Apatinu, Kovinu, Rumi, Loznici i Kragujevcu, pokazala je analiza Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). U svim ostalim jedinicama lokalne samouprave, saveti za mlade su osnovani samo da bi se zadovoljila forma, uz manje ili veće varijacije u pogledu njihove inkluzivnosti tj. funkcionalnosti.

Ista je situacija i sa kancelarijama za mlade i omladinskim klubovima. Prvih ima u 75 gradova i opština, a nema u 70, dok drugih ima u samo 26 jedinica lokalne samouprave, među kojima je i Subotica, ali se opet postavlja pitanje njihove funkcionalnosti, ili bar iskorišćenosti potencijala.   

Dva koraka napred, tri nazad

Kancelarija za mlade Grada Subotice osnovana je 21. marta 2013, nakon što je za prvu koordinatorku bila izabrana Dejana Baltes, omladinska radnica sa dugogodišnjim iskustvom rada u omladinskom sektoru, koja je tu funkciju obavljala do 2017.

„Tome su prethodili višegodišnji razgovori sa lokalnom samoupravom da se ta priča pokrene“, kaže Dejana, budući da je u to vreme Subotica zaostajala za drugim gradovima i opštinama, u kojima su kancelarije za mlade već bile formirane.

Ceo proces je zapravo zavisio od senzibilisanosti donosilaca odluka na lokalnom nivou, jer postojanje takvih tela nije bila zakonska obaveza, već je Ministarstvo omladine i sporta prepuštalo lokalnim samoupravama odluku o njihovom osnivanju i stvaranju uslova za uspešan rad.

„Nama koji smo radili kao omladinski radnici to nekako nije bilo prihvatljivo, a i dobar deo ljudi iz civilnog sektora je zastupao ideju da treba da se osnuje kancelarija koja će služiti za spajanje mladih i lokalne samouprave, kao i drugih institucija koje se bave mladima. Hteli smo da ona bude deo lokalne samouprave, ali da ima i neku nezavisnost u smislu prostora, pa smo tako bili smešteni u zgradi Nove opštine, gde smo mogli da imamo aktivnosti i posle podne i da se okupljamo i vikendom. Bilo je lepo, a bio je i veliki broj civilnih organizacija u to vreme u Subotici, pa kancelarija nije uvek bila ta koja je trebalo sve da radi“, priča Dejana.

I zaista, Kancelarija za mlade Grada Subotice je vrlo brzo po osnivanju postala tačka okupljanja raznih društvenih aktera u lokalnoj zajednici i bila vrlo vidljiva u široj javnosti kao organizator brojnih aktivnosti za mlade, ali i kreator i realizator omladinske politike koja je počela da dobija svoje obrise.

„Napravili smo prvi Lokalni akcioni plan za mlade koji je uključivao jako veliki broj mladih, organizacija i institucija, i tamo su se krile sve te aktivnosti koje smo prepoznali kao ključne i potrebne. Imali smo više ciljeva – od promovisanja i implementacije omladinske politike na lokalu, preko jačanja kapaciteta organizacija koje direktno rade sa mladima, pravljenja baze gradskih volontera, do sprovođenja konkursa za mlade, na čemu smo posebno insistirali. Godišnji budžet je bio milion dinara, nije bio veliki, ali nam je bilo bitno da postoji kontinuitet“, objašnjava Dejana.

Sa njenim odlaskom sa pozicije koordinatorke Kancelarije za mlade Grada Subotice, međutim, sve je nekako utihnulo, pa čak i stalo, do mere da nije bio napravljen ni novi Lokalni akcioni plan za mlade kao instrument sprovođenja lokalne omladinske politike, koji u svim ozbiljnim sistemima predstavlja orijentir rada, ali i merilo efikasnosti urađenog u zadatim rokovima.

Na pitanje zašto Kancelarija za mlade Grada Subotice više ne živi, Dejana Baltes odgovara:

„Mi možemo da kažemo da je Kancelarija najslabija karika, ali treba da razumemo da je ona deo sistema i da je takva zašto što je i sistem takav. Ovaj sistem je to podržao proteklih pet godina. Dosta zavisi od osobe koja rukovodi kancelarijom za mlade – kakve ona ima veštine, afinitete, sposobnosti i uopšte želje, volje i motivacije da radi, ali zavisi i od celog sistema lokalne samouprave. U nekim mestima koordinatori imaju minimalac, nemaju redovno radno mesto, ali sprovode fantastične aktivnosti, to ih ne ograničava da rade jer su motivisani, dok u drugim mestima ne postoji motivacija“.

U Subotici se u proteklih pet godina radilo, ali se koristilo svega 20 odsto postojećih kapaciteta, ocenjuje ona.

„Mi smo kao grad izgubili pet godina koje ne možemo da vratimo nazad jer se za tih pet godina nije na sistemski način prilazilo mladima i ulagalo u njihove potencijale. I to jeste veliki problem. KOMS je pravio analizu lokalnih omladinskih politika – gledalo se da li određena lokalna samouprava ima funkcionalnu kancelariju za mlade, dakle, ne samo napapiru, da li ima lokalni akcioni plan koji se sprovodi. Subotica se, na žalost, nisko nalazi na toj skali“.

Izmestiti Kancelariju za mlade sa glavne Autobuske stanice

Kancelarija za mlade Grada Subotice danas se fizički nalazi na dve adrese: u zgradi Nove opštine i na glavnoj Autobuskoj stanici.

I jedan i drugi prostor potpuno su neadekvatni za rad sa mladima, što je problem koji se „vuče“ skoro pa čitavu deceniju, a oba su svojevremeno predstavljala zapravo privremena rešenja – dok se ne iznađu nova i primerenija.   

Na pitanje kako je uopšte došlo do toga da se KZM nađe na glavnoj Autobuskoj stanici, Dejana kaže – silom prilika:

„Pisali smo projekat za Ministarstvo omladine i sporta, koje je davalo sredstva za opremanje omladinskih centara, radilo se o više od milion dinara. Međutim, od početka je bio problem što mi u Subotici nemamo gradski prostor koji je u centru a da je renoviran, sređen, pa da možemo samo da ga opremimo. Mi kao grad infrastrukturno imamo problem s tim. Pikirali smo Dom vojske, čak imali i jako puno podrške od strane kabineta tadašnjeg gradonačelnika, Jenea Maglaija, koji je prepoznao to kao dobru ideju. Ušli smo u tu zgradu, imali neke procene kako bismo mogli jedan njen deo da koristimo, između ostalog i za omladinski hostel čime bi taj prostor dobio na samoodrživosti, ali pošto je to administrativno dugo trajalo a mi smo morali u projektu da navedemo lokaciju – što je bio uslov da uopšte i dobijemo sredstva – stavili smo glavnu Autobusku stanicu, s nadom da će ipak Dom vojske da zaživi“.

Prema njenom mišljenju, izuzetno je važno da Grad u skorije vreme iznedri neku infrastrukturu koja bi bila prepoznatljiva kao omladinski centar tj. kao mesto koje okuplja mlade, tim pre što se zbog epidemije korona virusa veliki broj njih preselio u onlajn prostor, na društvene mreže, zbog čega se kod njih, evidentno je već sad, gubi socijalni kontakt, a veštine komunikacije u realnom životu slabe.

„Važno je da mladi imaju mesto okupljanja gde mogu da koriste svoje slobodno vreme na jedan kreativan i konstruktivan način. Nama je bitno da imamo obrazovanu, zadovoljnu i zdravu omladinu. Ako pričamo o nekoj održivosti, oni su budućnost Subotice. Šta je onda bolja investicija ako ne investicija u mlade“, zaključuje Dejana Baltes na kraju.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.