Judita Skenderović Seneš o svojoj tetki koja je bila jedna od zatočenica Žute kuće u Subotici: „Mučenja su jedva izdržavali“

Tetka Subotičanke Judite Skenderović Seneš, Magda Rudić, bila je jedna od stotinu zatočenica brutalno mučenih u zloglasnoj Žutoj kući u Subotici, koja je tokom Drugog svetskog rata bila pretvorena u mučilište u kom su mnogi naši sugrađani i sugrađanke izgubili i živote.

Prema Juditinom svedočenju, njena tetka Magda je dolazila iz veoma bogate porodice, ali je u to vreme bila u kontaktu sa Jevrejinom, doktorom Adolfom Singerom, koji je kao komunista tokom rata učestvovao i pomagao u prikupljanju pomoći za lokalno stanovništvo.

„On je nju uvukao u to i ona je delila letke, pa je bila uhvaćena i zatvorena“, navela je Seneš.

Prošlo je 82 godine od kako je Žuta kuća, danas Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku, bila pretvorena u mučilište, gde je više stotina ljudi zverski mučeno samo zato što su bili protiv fašističko-nacističke ideologije koja je vladala tokom rata u to vreme.

Doktor Singer je zajedno sa jednom od zatvorenica, Lolom Vol, bio na kraju obešen ispred sadašnje zgrade suda u Subotici.

Judita je rekla da je Magda Rudić posle odvedena u logor u Mađarsku a zatim u, kako su ga zvali, „fabriku smrti“ – logor Dahau u Nemačku.

Logor Dahau su nacisti osnovali 1933. godine, a kroz njega je za 12 godina prošlo više od 200.000 ljudi. U njemu je ubijeno oko 70.000 ljudi, uključujući 6.000 Jugoslovena, od kojih je bilo najviše Srba. Osim ovog logora, zatvorenici su vođeni i u druge koncentracione logore poput Bergen-Belzena ili Aušvica.

Magda je, prema Juditinim rečima, imala i ćerkicu koju je baka čuvala koja ju je dovodila u malu uličicu koja se nalazi pored Žute kuće u kojoj su bili stražari.

„Tu je bio čuvar zatvora koga su potplatili da bi ona mogla videti svoju ćerku“, navela je.

Njena tetka je, kako se priseća, mnogo govorila o tome kako su ih mučili na različite načine.

„Navlačili su im na glavu papirne džakove sa rendanim renom i lukom, i jedva su izdržavali to“, priča Judita.

Prema svedočenju preživelih, stavljanje rena na glavu bio je samo jedan od veoma bolnih vidova mučenja, koji je nagrizao teme glave i oči.

Međutim, uprkos patnjama kroz koje su prolazili, među zatvorenicima je postojala velika uzajamna podrška.

„Pamtim da je rekla da je jako veliko drugarstvo bilo među zatvorenicima, da su svi paketi koji su dostavljani ovde delili među sobom“, istakla je.

Danas je, nakon minuta ćutanja ispred Žute kuće položeno cveće na spomen ploču stradalima, na kojoj piše „Svedok tvojih sećanja, deo tvoje svesti“.

Cveće je položila Margareta Bašaragin, poverenica novosadskog Udruženja „Ženske studije i istraživanja“, podružnica Subotica, koja je rekla za Magločistač da su žene u to vreme prvi put prepoznate kao „politički subjekti“.

„One su se brutalno kažnjavane i mučene na mnoge načine, bez razlike, poput muškaraca, dok su neke i ubijene zbog toga što su bile protiv nacističkog režima“, navela je.