Jedna sasvim lična priča o… Udruženju građana „Tahles“ iz Male Bosne

Mala Bosna je jedno od vangradskih naselja Subotice koje od zvaničnog ulaza u grad deli svega pet kilometara. To je, pomislih, očigledno sasvim dovoljno da se čovek izmesti iz saobraćajne gužve i nervoze koja se sve češće očitava na licima bezimenih prolaznika.

Petak je, 24. mart, dolazim u najavljenju posetu Udruženju građana “Tahles” s namerom da napravimo, bože moj, još jednu klasičnu priču o građanskom aktivizmu. Povod je učešće njegovih članica u projektu “Pojačanje” koje realizuju “Klara i Rosa”.

Ali, nevezano za to, da postoji jedna grupa žena koja pokreće stvari s mrtve tačke u svojoj lokalnoj zajednici, zapazila sam pre više meseci na osnovu objava na njihovoj Fejsbuk stranici, koju sam, naravno, odmah i zapratila, uz mentalnu zabelešku: “O ovome ćemo sigurno pisati jednog dana”.

I taj dan je došao i pre nego što sam mislila.

A dan je bio lep, sunčan i topao. Ispred seoskog Doma kulture iznose se stolovi i stolice jer će, zbog hladnoće unutrašnjih prostorija koje se ne greju, radionica za pravljenje uskršnjih dekoracija biti održana napolju. Opušteno i bez žurbe, moj je prvi utisak.

Dočekuje me Jelena Poljaković i, nakon kratkog upoznavanja, daje mi u ruke jedan dokument na kom, kaže, sve piše. Ne stigoh ni da postavim prvo pitanje – šta znači naziv u imenu udruženja, ona odgovara:

“Termin ‘tahles’ na hebrejskom znači ‘san’, ‘mašta koja se ostvaruje jasnim i preciznim planom bez ograničenja’”.

Idemo dalje: udruženje je zvanično registrovano 22. marta prošle, 2022. godine da bi sa aktivnostima počelo već u aprilu, kada je bio zvanično održan prvi sastanak aktivistkinja koje ga čine.

Njegova svrha je razvitak Male Bosne kao ruralnog mesta, a misija da se stvore uslovi da stanovništvo želi tu da ostane, živi i radi. Prema poslednjim dostupnim podacima Popisa iz 2011, Mala Bosna ima, naime, 1.082 stanovnika, ali je taj broj danas, dodaje Jelena, sigurno daleko manji.

Bliži se, dakle, mali jubilej – godinu dana postojanja, zaključujem.

Spisak do sad postignutih rezultata je impozantan: pokrenuta je dečija dramska sekcija koja broji 22 člana, potom dečija sekcija engleskog jezika sa 15 polaznika, dečija fudbalska sekcija sa 14, dečija folklorna sekcija sa 6, ali i sekcija folklora za odrasle sa 14 članova. Dodatno, organizuju se i vežbe bodi tehnike za žene pod nazivom “Tahles relaks”, koje redovno posečuje sedam polaznica.

Tu su, zatim, i održane brojne radionice, organizovana gostovanja, ali i ustanovljene manifestacije – “Palačinka dan”, “Tahles sport fest I”, “Jesenja čarolija”, i naročito popularan “Šašavi bal” tj. maskenbal za poklade, koji animira i uključuje svu decu iz sela.

Moje glavno pitanje odnosi se, međutim, na pobrojanje projekte – Amaterko seoski bioskop “Tahles”, organizaciju procesa reciklaže otpada, te humanitarne akcije. Pretpostavljam, ovoliki broj aktivnosti ne ide i bez konkretne donatorske podrške.

“Prva i jedina podrška koju smo do sada dobili bila je od lokalne samouprave, 40.000 dinara. Kupili smo projektor koji je bio 54.000 dinara, ali, dobro, nema veze. Za početak, mi smo presretni s obzirom na to da smo tada bili možda tek šest meseci osnovani. Kažu, to je još i dobro koliko smo dobili jer uglavnom mlada udruženja nisu tako popularna“, priča skromno Jelena.

Ostajem bez teksta jer znam koliko teško je raditi kvalitetno bez obezbeđenih finansija i još teže animirati članove zajednice da u aktivnostima učestvuju, a s tim, opet, iz Udruženja građana “Tahles” problem nemaju.  

Na pitanje kako meštani reaguju na njihove inicijative, tim pre što je u selu društveni život prethodno gotovo zamro budući da su od organizovanih oblika aktivnosti ostali samo Omladinski fudbalski klub „Mala Bosna 2015“ koji okuplja mlade od 15 do 30 godina starosti i Udruženje „Bunjevačka vila“ koje organizuje tri manifestacije godišnje, Jelena odgovara:

„Najveću podršku imamo od dece, oni su naši najverniji učesnici u bilo kojoj akciji. Uvek su tu, uvek raspoloženi, i uvek su za. Naravno da su pozitivni komentari, imamo dosta donatora bez kojih stvarno ne bismo mogli“.

Manjak finansijske podrške za svoje ideje članice ovog udruženja, saznajem dalje, nadomešćuju kroz koncept tzv. društveno odgovornog poslovanja, pozivajući sve one koji bi eventualno mogli da pomognu da se načini bilo kakav iskorak ka boljem u njihovoj lokalnoj zajednici.

Tako im je jako veliki oslonac u radu lokalni sveštenik, velečasni Dragan Muharem, koji im je, između ostalog, ustupio dvoranu pri župnoj Crkvi Presvetog Trojstva za potrebe održavanja dečije dramske sekcije, i to dva puta nedeljno od početka jeseni i tokom zimskih dana, pa sve do danas, a u međuvremenu i za tri projekcije Amatersko seoskog bioskopa „Tahles“.

„Dolazi lepo vreme, čim budu toplije večeri, bioskop će biti i na otvorenom, u parku. Tu su nam pomogli ’Polovni automobili’. Mi smo im, naime, pisali molbu da nam daju njihovu reklamu koju bismo sa druge strane koristili kao ceradu za bioskop, i oni su pristali“, priča Jelena.

Ali to nije sve. Za stolove i stolice, piće i hranu mogu uvek da računaju na pomoć kafane „Dukat“.

Od „Inspira grupe“ su svojevremeno dobili novčanu donaciju od koje su kupili norveški radijator i slavinu za prostoriju koju im je ustupio lokalni fudbalskog kluba, a u kojoj održavaju sekciju engleskog jezika za decu, radionice i sastanke članica udruženja.

U aprilu će, pak, isped kancelarije „Tahlesa“ biti zamenjene klupe zahvaljujući donacijama „Konzula“ i JKP „Čistoća i zelenilo“, te pojedinačnim donacijama, što je, kažu, način da se oduže klubu za dobijeni prostor.

A aktivnih u udruženju ima desetak žena, čiji rad u potpunosti počiva na volonterskoj osnovi.

„Za svakog imamo po nešto i uvek se nađe ko je za koju oblast zadužen“, dodaje Dragana Marinović, jedna od osnivačica ovog udruženja građana, koja nam se u međuvremenu pridružila nakon što je završila sa svojim poslom, usput pokupivši Klaru Kujundžić, jednu od najstarijih volonterki „Tahlesa“, koja sada svoje iskustvo prenosi na mlađe sugrađanke.

Imamo, dakle, ovde i momenat međugeneracijske solidarnosti, zaključujem, i za kraj postavljam ono ključno pitanje – koji je bio njihov motiv da pokrenu čitavu ovu priču, a još više motiv da u toj priči istraju?

„Sve više mladih, uopšte ljudi beže iz sela. Mi smo hteli da pokažemo da to može i drugačije, da u selu ima dešavanja i aktivnosti samo ako se svi udružimo. Mislim da mi to našim primerom i dokazujemo“, kaže kratko i jasno Dragana.

Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Pojačanje“ koji realizuje Udruženje građana „Klara i Rosa“ uz podršku Rekonstrukcije Ženskog fonda.