Jáne Sekereš, izvor: lična arhiva
Danas je poslednji dan decembra. Indija spava, Tijana suši nar. Ja kuckam. Moja borba se nastavlja. Ja sam iz Srbije otišao zato što sam morao. Morao sam jer su nam uzeli budućnost. Uzeli su nam kulturu. Uzeli su nam nadu i veru da sutra može biti bolje. Uzeli su nam osmeh sa lica.
[divide icon=”circle” width=”medium”]
Protekla godina nije bila ništa manje burna od života koji sam živeo u prethodnih trideset devet godina. Nisam vam puno pisao jer se mnogo toga promenilo u poslednjih godinu dana.
Pre otprilike godinu dana smo održali “Poslednji Urlik mladih”, ispostavilo se da je to bio zaista moj poslednji Urlik. U preduzeću gde sam radio je došlo do promene uprave, oprostio sam se od bivše direktorice, ubrzo sam to uradio i od nove, ovaj put sam ja bio taj koji odlazi.
Čuo sam razne komentare tipa zašto odlazim kada radim u državnoj firmi, imam svoju kuću, imam ugled u gradu, radim u kulturi, i slično. Znate, prijatelji, ja sam voleo svoj prethodni životni ciklus, zovem ga tako jer smatram da sam imao nekoliko ciklusa, nekoliko početaka i krajeva, i da sam sada u jednom novom ciklusu. Voleo sam da radim gde sam radio, imao sam divne kolege, voleo sam rad sa mladima, rad sa umetnicima, rad sa mojim kolegama na realizaciji projekata.
U četiri godine rada sa mojim Urlikašima ugostili smo oko četiri stotine mladih umetnika (malo li je?). Lagaću ako budem rekao da mi nije prijalo da sam kao nestranačka ličnost mogao da pokucam na mnoga vrata i da ne budem odbijen. Gostovao sam na televizijama, učestvovao na raznim festivalima, moje pesme su objavljivane u nekoliko knjiga, jednoj zajedničkoj zbirci, priča mi je uvrštena u zbornik Mirjane Bobić Mojsilović.
Hteo sam da menjam svet, menjao sam sebe i davao primer drugima. Nisam se bavio politikom, moja politika je bila unapređenje položaja mladih u lokalnoj zajednici kroz rad u kulturi. Mojoj borbi nije trebala podrška stranke. Mom radu je trebala energija koju sam dobijao od mladih i zato sam davao sebe bezrezervno. Ponekad bez sna i odmora, ali uvek sa osmehom na licu. Radio sam za mlade, bez lične materijalne koristi, radio sam sve iz lične satisfakcije. I radio bih sve ponovo. To je bila moja borba.
Ipak, nešto se promenilo. Na svet je došla ona, kao mala kiflica, umotana u pelene. Ona sjajna, kao njena majka što ju je rodila. Tada sam počeo da gledam stvari drugačijim očima. Očima jednog roditelja koji ima odgovornost da obezbedi lepšu budućnost svom detetu.
Imala bi ona sretno detinjstvo u Subotici, odrasla bi sa domaćim životinjama, išla bi sa nama na umetničke večeri, verovatno bi vremenom i sama uzela učešće, možda bi htela da upiše umetničku akademiju, a ja bih joj tada možda rekao da nemamo novaca da joj plaćamo studije. Upala bi ona na budžet, ne sumnjam, ali treba tu mnogo više od toga. Nije, naravno, sve u novcu. Radio bi tata i zaradio za ćerku.
U mom idealnom svetu je sve bilo drugačije, živeo sam okružen dobrim ljudima. Od kako se rodila, počeo sam da posmatram ljude oko sebe, tražio sam osmeh, sreću, tražio sam lepu reč, sve ređe sam je nalazio. Tek poneki tračak sunca sam video, ali je i on otišao razdrndanim autobusom.
Shvatio sam da živimo u nezdravom okruženju. Da li zbog nemaštine, podzemnih voda ili nečeg trećeg, ljudi su postali negativni, sujetni i posve nekulturni. Pročitah danas kod prijateljice – “Pristojnost me tera u andergraund”, dodao bih za sebe tu i kultura. Znam i ja da opsujem, ali i da se izvinim zbog istog. Jak je uticaj okoline u kojem dete odrasta, a ja želim da moje dete jednog dana ustaje starijima u autobusu. Želim da starije oslovljava sa “Vi”, dok ne budu tražili suprotno. Želeo sam da ona ne razmišlja o tome ko joj je predsednik, i da li će imati posao, želeo sam da živi bezbrižno u Srbiji, previše sam želeo. Shvatio sam da to tamo nije moguće, i onda je stigao poziv iz Nemačke, koji sam ja verovatno sam prizvao. Imao sam četiri dana da se spakujem i završim sa starim životom i da krenem u novi ciklus. Krenuo sam na put kojim je većina iz mog društva već prošla. Putem ekonomske migracije.
Novi život u Nemačkoj. Sve je zvučalo lepo, trebalo je to da bude dobar početak, no odmah na početku naiđoh na zid. Iako je sve bilo dogovoreno, nisam dobio posao. Srećom imam dobre ljude za kumove koji su mi rekli “Sačekaj, biće sve dobro, naći ćeš posao”. I jesam ga našao, naravno, nisam našao kancelarijski posao, no nisam se ni rodio u kancelariji, niti sam imao iluzije da ću tako nešto da radim. Radio sam industrijsko spremanje. Sjajno zvuči? Nije baš sjajno, osim kada se peru prozori, oni budu sjajni. Pet meseci sam radio u toj firmi. Pet meseci nisam video Tijanu i Indiju. U tih pet meseci sam naučio jezik, koliko toliko. Upoznao sam okrug. Pomalo ulazio u nemački ritam i način života. Daleko sam ja i danas od toga da živim nemačkim načinom života. Šesti mesec sam počeo da radim na novom radnom mestu, posao je u fabrici, trenutno vozim viljuškar, smenovođa mi je frontmen i vokal Hard Core benda, i dobro mi je tamo. Par meseci sam tražio stan, nije lako naći stan, velika je potražnja, mala ponuda, a ja odvojen od porodice.
Moje dete je počelo da trči. Video sam na slikama, ono što se na slikama videti može. Na video-četu ona kaže “tata” i blesavi se i sva je uzbuđena. Kada sam otišao kući, prvi i jedni put, pola sata me nije puštala, stegla oko vrata i ne pušta. Tijana je sama ostala sa njom kod kuće. Borila se kako je umela i znala, nije na meni da pričam o tome. I mi smo se pomalo udaljili. sve se to da vratiti na staro, i vratilo se.
Nakon povratka u Nemačku, novi šok, moj brat prevari neke ljude i operatere i nestane iz zemlje. Rekli bi ljudi da nije to moj problem, ali i jeste, u prošlosti sam se ogrešio o neke ljude, to je možda i normalno u razvoju jedne mlade osobe, ali nikada nisam naneo sramotu svojoj porodici. Jednog dana će on morati da odgovori na mnoga pitanja, kao što sam ja morao da odgovaram i kao što ću verovatno morati da odgovaram. Svako treba da preuzme odgovornost za svoja dela i nedela.
Kao što rekoh, burna godina i nadam se da su burna vremena iza nas. Nije ovde raj na zemlji, ipak, vidim neku svetliju budućnost, za Indiju, za Tijanu i za sebe. I nisam hteo puno ni da pišem, ponekad nisam imao ni volje. Pratio sam dešavanja u Srbiji. Čitao sam objave prijatelja i ćutao. Mislio sam da nije na meni da pišem bilo šta jer sam ja otišao iz Srbije.
Danas je poslednji dan decembra. Indija spava, Tijana suši nar. Ja kuckam. Moja borba se nastavlja. Ja sam iz Srbije otišao zato što sam morao. Morao sam jer su nam uzeli budućnost. Uzeli su nam kulturu. Uzeli su nam nadu i veru da sutra može biti bolje. Uzeli su nam osmeh sa lica.
Moja borba je bila kroz rad sa mladima i za mlade. Borio sam se aktivizmom u polju kulture. Borio sam se pisanom rečju. Ne odsutajem, boriću se i dalje. Ja se borim. Borite se i vi prijatelji, za sopstvenu budućnost pustite glas, jer jedan glas u masi nije dovoljan. Svi vi koji ovo čitate, ako zajedno pustimo glas, taj glas će se pretvoriti u urlik od kojeg će se zatresti vasiona.
Srećnu Vam novu godinu želim!
Tekst koji potpisuje J.S. Jáne objavljujemo uz dozvolu autora
[clear]
3 Komentara na
“JANOŠ SEKEREŠ JÁNE: IZ SRBIJE SAM OTIŠAO JER SU NAM UZELI BUDUĆNOST”
Potpuno ste u pravu g. Zivojin. S. Ali navescu primer iz biljnog sveta kada se vrsi ukrstanje biljaka kod tako novonastale jedinke se vrsi pregled i sve biljke koje nisu nasledili pozitivne osobine oba roditelja se odstranjuju, i ovko se dobije sorta koju se dalje razmnozavaju i tako stvorimo novije kvalitetnije sorte za nase potrebe. Pogledajmo kako se ide to kod ljudi, uzimam u primer madjara. Vec prvi kraj Madjarske je ustanovio i rekao da razlicitost stanovnika Madjarske daje madjarskom narodu sposobnost i jacinu, Od tada sve do danas skoro i nema cite madjarske krvi svi madjari su pomesani sa okolnim narodima i zahfaljujuci tome, zeljom veliki sila totalno osiromasena Madjarska danas vec na jednom zavidnom nivou – protivpravno oduzeto dvetrecine deo Madjarske. Uspe mogu zahfaliti tome sto sa ukrstanjem stvoreni potomci nasledili pozitivne osobine svoji roditelja a oni negativne vremenom izumrli. Kako se ta ukrstanje odvijao sa srbskim narodom ( to Vi ) ne zelite priznati , pravi srbin je visok i plav bele puti, gde nadjete takve danas, jedino u Vojvodini i u Madjarskoj a kakvi su ostali pogledajte – ne volite to primetiti i cuti , treba te priznati da 500 godina su zivot sa turcima ostavio svoje posledice, nije to uopste problem cak moglo bi biti jako pozitivno da nisu negativne jedinke savladali pozitivne u izvesnoj meri i sad oni pozitivni tesko mogu doci do izrazaja . U tome je tragedija za ovaj narod koji vise orijentisan za borbe, za parole, za lov u mutnom i zbog toga vrlo tesko mogu pozitivne ideje doci do izrazaja, nasa omladina nema opravdano strpljenje da ceka, jer oni koji cekali vec su omatorili u cekanju i svidja ili ne krecu na put, ne igraju kolo i ne znaju, njima treba ” go — go ” citaju internet i latinicu knjige sa cirilicom ne kupuju , rukom pisati cirilicu im tesko i vise njih ide napolje nego od takozvani nacionalni manjina — koji ostaju i obradjuju zemlju i ne isprazne svoja sela kao sto svugde ima u Srbiji. I sada raznislite da ko je kriv za takvu gresku i ko to trba da spreci i to momentalno u protivnom stvarno nema buducnosti, Nekultura vodjen sa strane rukovodioca unistio i ” jaku ” Sovjetski savez a nekima ovde su oni ideal. Ovde treba kulturno rukovodstvo od mesni zajednica – partijski celija gde su uvukli neradnici, karijelisti pa sve do vrha ne moze ni naj sposobniji vrhunski rukovodioc da u svakom momentu da uvek bude na vrhu – preskakajuci iz jedne u drugu pobednicku partiju onda taj nije sposoban ni na sta sem na primanje ogromne plate i dnevnica bez znanja stranog jezika.. Treba nam na Vrhu samostalan obdaren covek koji makar i silom stvori novo vrhunsko rukovostvo ali bez ijedne dosadasnjih. A Vucic koji ima sposobnost ali nema iskreni saradnika zato vecina njega kritikuje jer bolje bi bilo njega skloniti da nebi On njih sklonio, mislim da ima samo 2 ili 3 iskreni saradnika i to oni novi, dakle treba odluciti ili On ili neki apsolutno novi ili kaput pa na put, jedan narod nestaje i drugi ostaje i to je sad pitanje. Otacbina sada je vec nepoznata imenica — ljudima treba normalan zivot suociti sa oruzjem ne moze i dovesce samo do samounistenja pobedice negativne jedinke ! Od srba i od ostali naroda u tudjini stvoreni poznati i priznati radni, strucni, politicki heroji ili od njihovi potomaka. Kad sam posetio svetske poznate fabrike uvek su sa ponosom upoznali mene koje njihovi rukovodioci iz Srbije ili Madjarske, ni jedan nije plakao za svoj zavicaj ali odlicno govori strani i svoj jezik ! Dali cemo ostati ovde zavisi od vrhunski rukovodioca i njihove politike nikako od nasi osecaja. Znam da su ove teske reci ljudi ne zele cuti istinu i za ovo ocekujem samo osudu. Ovde treba kazati da Kosovo je Srbija neka bude tako i za 60 godina skupstnu Srbije u vecini ce ciniti albanci a ko ce onda biti nacionalna manjina razmislite o tome ?
Ovakav defetisticki pristup je greska, ne smemo da bezimo iz Srbije – onda i nece biti nikakve buducnosti. Moramo da ostanemo ovde i borimo se. Dosta je bilo povlacenja i usticanja pred nepismenom bagrom vodjenom primitivnim instinktima, moramo da se suocimo s njima, a kada se suocimo s njima pobeda ce naravno biti nasa, jer kultura i cistota su iznad nekulture i prljavstine.
Ostajmo ovde i borimo se, to je visi smisao, fizikalisati u tudjini je predaja i bezanje.
Gore pise nema komentara, tako je nema pisani komentara ali ima i to premnogo zivotom pisani komentara, odma na kraju ovog nazalost jako iskrenog od srca diktirnog clanka pise sledece: stotine hiljada ljudi napusta region ( autor nece da napise Srbiju da ne bi dobio kritiku ) u kojem ne vide buducnost, istina je vazi to za citav region odakle bi trebalo da sa rukovodeci mesta nestaju davajkomunisti u stvarnosti, ali Oni su kompletno ostali jos su i umnozili kao stenice i sa neogranicenom zeljom sisu i sisu krv ” oslobodjenom ” narodu u ime razni fraza, demokracije a sve samo ne demokracije. Jane pise da nestaje kultura, gresite Jane oni tako nesto nisu ni imali niti to njih interesuje, unistili su i tradiciju, inteligenciju Oni sa novcima sredjuju sve od prava do pravde. Nikad nece biti zadovoljan neuki rukovodioc, politicar, biznismen. Ima li ovde izlaz i gde je put za nase sunce ima to ovde i to jako vidljiv put samo ako napisem nece se objaviti ako ne napisen zasto sam na ovo sve trosio vreme sad sto cete mozda citati uzmite kao plod mog oslabljenog mozga – ako imam i to, Aleksandar Vucic zvani AV treba odma da uzme kormilo u svoje ruke da oslobodi sebe od cele svoje do sadasnje okoline od svi dosadasnji i sadasnji politicara i izabere barem tri postenog coveka ili zenu ali nikako od oni koji do sada bili na vlasti i sa njima formira sasvim novi tim za rukovodjenje drzave, za par dana neka svaki od izabrani prosiri rukovodstvo sa jos po tri i tako da pocnu izgraditi temelj nase Srbije AV treba da zna da sa sadasnjom okolinom nece uspeti i propasce i On i Srbija.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.