IZGUBLJENO – NAĐENO: PROJEKAT KUĆE U ULICI PETEFI ŠANDORA 3

Pronalazak ovog projekta pokazao je da ne treba zanemarivati vrednost jedne kuće zato što je oronula i ne izgleda lepo. Ona je predstavljala vredni deo subotičke istorije.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Slika 5 – Plac u Petefi Šandora 3 nakon rušenja Budaijeve kuće 2015. godine (Foto: Aladžić Viktorija)

Ljudi istraživačkog duha imaju strastven odnos prema predmetu svog istraživanja koji se ponekad graniči sa opsesijom. Teško je opisati u kojoj meri istraživači doživljavaju zadovoljstvo ukoliko im uspe da pronađu ono što traže, a što je manja verovatnoća pronalaska traženog, tim je veće zadovoljstvo koje pronalazak donosi istraživaču. Ovaj pronalazak ne graniči se sa opsesijom, ipak, za istraživače subotičke arhitekture je zanimljiva vest.

U knjizi Gradotvorci I, moje kolege Gordana Prčić Vujnović, Mirko Grlica i ja smo u tekstu o kućama u ulici Petefi Šandora 3 i 5  2004. godine napisali: “Ni za jednu od ove dve kuće nije pronađen projekat u Istorijskom arhivu Subotice. To objašnjavamo činjenicom da su podignute pre nego što je 1875. godine otpočelo pohranjivanje građevinskih dozvola sa projektima u poseban fond Gradskog veća. Raniji projekti i građevinske dozvole bile su odlagane sa mnogim drugim predmetima (tužbe, molbe za izdavanje pasoša…). Fond Gradskog veća je zbog toga veoma obiman, a za istraživanje i sprovođenje evidencije svih predmeta potreban je dugogodišnji rad. Verovatno će tek nakon nekog budućeg temeljnog istraživanja biti pronađeni i projekti ove dve kuće.” (Vujnović, P. G., Aladžić, V., Grlica, M.: Gradotvorci I, Gradski muzej, Subotica, 2004, str. 284 – 287)

Slika 1 – Projekat fasade kuće Jožefa Budaija iz 1873. godine (IAS, F:2, 462/polg.1873)

I tako se i desilo. Listajući staru svesku u koju sam zapisivala signature projekata i predmeta koje sam još htela pregledati u Istorijskom arhivu Subotice ispao je kartončić na kojem mi je Mirko Grlica pre više od decenije zapisao neke signature projekata iz obilja predmeta pohranjenih u fondu Gradskog veća, koje do danas nisam stigla da pregledam. Da, upravo tako, decenijama istražujem fondove Istorijskog arhiva i verujem da sam pregledala više desetina hiljada predmeta, pri čemu sam pravila baze podataka o građevinskim dozvolama, projektima, vlasnicima kuća, ljudima koji su ih projektovali u Subotici u periodu od 1843. do 1955. godine. Jer Subotica ima jedinstvenu priliku u ovoj zemlji da sazna detaljnu istoriju svoje prošlosti i razotkrije izuzetan poduhvat građenja grada, koji ne moramo da naslućujemo i pretpostavljamo, kao u slučaju drugih gradova, nego možemo argumentavano da prikažemo na osnovu arhivskih podataka. Što je još važnije, ne moramo da se oslanjamo na urbane legende i priče stvarane u dokolici, nego možemo otkriti stvarne priče i izuzetne poduhvate naših predaka.

Slika 2 – Projekat osnove podruma i prizemlja Budaijeve kuće (IAS, F:2, 462/polg.1873)

Među predmetima čije signature mi je pripremio Mirko, pronašla sam građevinsku dozvolu i projekat kuće u ulici Petefi Šandora 3. Molbu za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju kuće na ovom placu podneo je Jožef Budai (Buday Jósef) 1873. godine (IAS, F:2, 462/polg.1873). Ova parcela je pre Budaija bila u vlasništvu Lajoša Tota, a njegovi susedi su bili Balint Terlei (Törley Bálint), čuveni proizvođač Terlei šampanjca, i Šimon Pok (Pók Simon). Projekat kuće uradio je zidar Janoš Molcer (Molczer János). Kuća je bila sa osnovom u obliku latiničnog slova U, sa kapijom na sredini i dva stana sa leve i desne strane podkapijskog prostora.

Ono što smo raspravljali, a nismo mogli sa sigurnošću tvrditi, u vreme kada smo pisali “Gradotvorce”, bilo je, u kojoj meri je kuća sačuvala izvorni izgled u odnosu na ono kako je izgledala kad je bila izgrađena. I sada napokon možemo potvrditi ono što smo pretpostavljali –  da se kuća izvanredno očuvala i da je njena fasada u vreme rušenja 2015. godine, bila slična kao i fasada na projektu. Vrlo verovatno da i nije sasvim izvedena prema projektu, pogotovo što je projekat radio zidar, a ne arhitekta. U to vreme u gradu je bilo veoma malo arhitekata, a zidari su bili osposobljeni da crtaju projekte kuća, doduše bez nekih naročitih umetničkih tendencija. Fasada je dobila neke dekorativne detalje u odnosu na projekat, i oni su verovatno bili dodati na inicijativu vlasnika koji je u drugim gradovima sigurno video reprezentativnije primere individualnih kuća.

Slika 3 – Potpis zidara Janoša Molcera sa projekta Budaijeve kuće (IAS, F:2, 462/polg.1873)

Stanovi su, kao što smo u knjizi opisali, imali po dve sobe prema ulici i po jednu sobu u dvorišnom kraku kuće, iza koje je bila smeštena, za to vreme moderna kuhinja sa šporetom. Iza kuhinje je bila ostava, soba za sluškinju i izlaz za tavan. Duž dvorišne fasade kuće, ispred oba stana nalazio se trem, na čijem su se krajnjem dvorišnom delu nalazila po dva toaleta sa obe strane. Na kući su bili ugrađeni prozori karakteritični za navedeni period, sa jednakom kvadratnom podelom prozorskih okana, kojih ima jedva još nešto sačuvanih u gradu. Ispod kuće nalazio se podrum sa svodovima. Fasada kuće pripadala je vremenu mešavine klasicizma i romantizma. Rušenjem kuće Grge Mukića u ulici Dimitrija Tucovića 14, ove godine, zajedno sa porušenim kućama u Petefi Šandora 3 i 5, srušeni su najlepši primeri kuća izgrađenih u periodu romantizma u Subotici, najranijeg perioda u kojem su počele da se grade bogate kurije subotičkih zemljopsednika.

Pronalazak ovog projekta pokazao je da ne treba zanemarivati vrednost jedne kuće zato što je oronula i ne izgleda lepo. Ona je predstavljala vredni deo subotičke istorije. Uvažavanjem onoga što su nam ostavili naši preci možemo se nadati da ćemo naučiti mlađe generacije sličnom odnosu prema onome što i sami stvaramo. Rušenje, pak, omogućava stvaranje nove vrednosti, ipak ostaje neki gorak ukus u ustima. Bilo je drugih parcela u gradu sa manje vrednim kućama koje su mogle poslužiti na isti način, kao što su ove dve u ulici Petefi Šandora 3 i 5.

Piše: Viktorija Aladžić (Magločistač)

Autorka je arhitektica i docentkinja na Građevinskom fakultetu u Subotici i istraživačica graditeljskog nasleđa Subotice.

Članak je nastao u okviru serijala tekstova “Skitam, slikam, mislim, pišem” koji se objavljuje na portalu Magločistač.

Povezani članci:

VIKTORIJA ALADŽIĆ: ZELENILO, ZELENILO, SPASI NAS ZELENILO ILI TRČIM ZA SVOJU ULICU

VIKTORIJA ALADŽIĆ: DRVO PO GLAVI STANOVNIKA

VIKTORIJA ALADŽIĆ: GRAD ILI NEGRAD PITANJE JE SAD

VIKTORIJA ALADŽIĆ: POGLEDAJMO SE U NAŠE VELIKO KOLEKTIVNO OGLEDALO

VIKTORIJA ALADŽIĆ: TROTOAR – MERILO NAŠEG ODNOSA PREMA LJUDIMA

[clear]