Na evidenciji tržišta rada trenutno se nalazi više od 7.500 Subotičana, a prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u odnosu na april prošle godine, ove godine imamo oko 200 nezaposlenih lica više. Na osnovu Lokalnog akcionog plana zapošljavanja za 2021. godinu, u januaru ove godine, na području Severnobačkog upravnog okruga bilo je registrovano 8.018 lica koja traže zaposlenje, od čega su 4.268 žene. Na području grada Subotice na dan 31. decembra 2020. godine identifikovano je 4.178 aktivnih nezaposlenih lica.
U preduzećima koja posluju u Industrijskoj zoni u Malom Bajmoku zaposleno je oko 6.300 radnika. Na koji način je organizovan rad u ovim velikim sistemima; sa kakvim se problemima radnici obraćaju sindikatima; da li je finansijska pomoć države građanima dovoljna i kada možemo očekivati normalizaciju situacije u sektoru rada, na ova i druga pitanja odgovara gost prvog podkasta portala Magločistač – predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Subotice Ištvan Huđi.
Klasičnih otkaza tokom prethodne godine, kaže Huđi, nije bilo mnogo, niti je bilo tehnoloških viškova, a najveće gubitke su pretrpele uslužne delatnosti, hotelijerstvo, ugostiteljstvo.
Što se tiče problema zbog kojih su se radnici najčešće obraćali sindikatu, Huđi u podkastu kaže da u poslednje vreme beleže „pritisak neposrednih rukovodilaca prema radnicima i operaterima koji rade u proizvodnji“, koji ne može da se svrsta u mobing, ali je nešto što nije dobro.
„Kada pritiskate neke ljude, za tim nema potrebe, vi treba da kažete da je to potreba proizvodnje… Ako neko ima masku i naočare, ne može da napravi isti broj komada nečega kao ranije. Moramo imati u vidu više tih aspekata, ne možemo da očekujemo od radnika da zadovolje sve kriterijume u izmenjenim uslovima rada. Treba da imamo u vidu i ostale okolnosti koje postoje. Taj pritisak između viših rukovodilaca i radnika mora da se eliminiše i da se o radnicima vodi računa. Samo zdrav, zadovoljan radnik može da bude uspešan u proizvodnji“, objašnjava Huđi.
Celokupan sistem, prema njegovoj oceni, nije bio spreman na pandemiju ni ovde, kao ni u svetu:
„Na početku nije bilo dovoljno zaštitne opreme, a zdravstveni radnici su pretrpeli najveći udar, pa prosvetni radnici, radnici u velikim fabričkim pogonima. Bilo je neadekvatno informisanje javnosti o pravilima. Gde god smo mogli, mi smo dali naše mišljenje, učestvovali i pregovarali“.
Na pitanje da li se veliki kolektivi zalažu za vakcinaciju radnika, Ištvan Huđi u podkastu kaže da postoji preporuka poslodavaca da se vakcinacija obavi da bi se što manje radnika razbolelo.
“U nekom periodu je više njih bilo zaraženo, pa su bili izolovani. Ima i puno ljudi koji su već primili vakcine, a ima i dosta onih koji su preležali kovid pa imaju antitela. Nadamo se da ćemo dolaskom toplijeg vremena da se vratimo nekom normalnom životu, tamo od juna, jula meseca”, kaže Huđi.
Što se tiče mera koje je država usvojila kao pomoć privredi, Huđi ocenjuje da je pomoć dodeljena prošle godine bila izdašnija, veća, konkretnija i taj prvi talas je pripomogao da u Subotici nema otpuštanja.
„Pomoć koja je ove godine predviđena, ove tri pomoći od pola minimalca, to je da se pokuša pomoći, da se sačuvaju radna mesta. Proizvodnja je koliko toliko, u većem delu krenula sa punim kapacitetom, dok u nekoliko kompanija to još nije kako treba, ali ide ka tome. Po nama u Sindikatu, ta pomoć bi trebalo selektivnije da se daje i da se malo više obrati pažnja na one koji su prikazali gubitke, koji su slabije radili, umanjili plate.
Tekst na slovačkom jeziku možete pročitati na portalu Storyteller ovde, a na mađarskom jeziku na portalu Szabad Magyar Szó ovde.
Projekat “Život na lokalu sa Kovid-19”, koji realizuje Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, dobio je podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.