Foto: MD/Magločistač
Jedan od glavnih preliminarnih nalaza sprovedenog istraživanja govori da se iza neprihvatanja verskih različitosti nalaze vrednosti koje afirmišu egoističke i materijalističke interese i ciljeve pojedinca kao što su uticaj, moć, bogatstvo, želja za raznolikim i uzbudljivim životom. Takođe kao značajni prediktori verske isključivosti pokazali su se i etnocentrizam, orijentacija ka socijalnoj dominaciji, te psihopatija i narcizam kao dve od tri komponente tzv. Mračne trijade ličnosti.
Istraživanje “Verska (ne)tolerancija, vrednosti i socijalni stavovi”, sprovedeno u sklopu inicijative “Svi naši tornjevi” usmerene na razvijanje kulture međureligijskog dijaloga tolerancije među mladima, u svojoj prvoj fazi za cilj je imalo da se najpre definiše sam pojam verske tolerancije tj. netolerancije, budući da se radi o kompleksnom socijalnom konstruktu.
“Iako se često govori o potrebi tolerancije u jednom demokratski uređenom društvu u kom žive pripadnici različitih religija i nacija, šta podrazumevamo pod tim pojmom, retko se precizira jer se podrazumeva da svi znamo šta tolerancija jeste. Ipak, da bi mogli istražiti i meriti toleranciju i netoleranciju, potrebno je prvo definisati je i odrediti njene ključne dimenzije, koje se potom pretakaju u primenljive merne instrumente”, pojašnjava sociološkinja Jasminka Dulić.
Tolerancija “održava sam život” na način da različitosti učini mogućim. Zauzvrat, različitosti čine toleranciju neophodnom. Pojam tolerancije razvijan je sa ciljem da se omogući sloboda mišljenja, uverenja i postupaka koji su u skladu sa savešću pojedinca. Sledstveno tome, tolerancija je suštinski povezana sa afirmisanjem temeljne dimenzije slobode: slobode misli i savesti.
Frank Furedi (2012)
Definicija tolerancije od koje se pošlo u sprovedenom istraživanju, navodi ona dalje, jeste da je to stav koji s uvažavanjem, razumevanjem, empatijom gleda na ljude ili grupe, koji u kontekstu razlika prihvata i brani pravo pojedinaca ili grupa da neguju slobodno određena uverenja i vrednosti, dok se istovremeno prihvata sloboda i pravo da se vrednuju i prosuđuju ta ista uverenja i vrednosti u terminima vlastitog vrednosnog sistema.
“Tolerantno društvo je, dakle, ono u kojem se obeshrabruje socijalna netolerancija, a u kojem se pozitivno vrednuje neophodnost različitih pogleda I suprotstavljenih uverenja. Tolerancija omogućava postojanje razlika, a razlike čine neophodnom toleranciju za zajednički život”, zaključuje Jasminka Dulić.
Na osnovu tako definisane tolerancije, u istraživanju su bila primenjena dva instrumenta tj. skale:
“Prvi je prevod instrumenta grupe autora Breuer i saradnici (2014), koji je razvijen baš za merenje verske netolerancije mladih, koji se primenjuje širom sveta, a koji smo preveli na srpski i mađarski. Sama skala ima tri dimenzije – neprihvatanje verskih različitosti, prihvatanje verskih različitosti, te nepoverenje i osećaj ugroženosti od strane drugih. Drugi instrument smo sami konstruisali kako bismo na taj način kontrolisali da li ćemo dobiti slične stvari, a i ta skala ima tri dimenzije – poštovanje verskih uverenja i sloboda drugih, isključivost, te važnost vlastite religije za samog pojedinca”.
Samo istraživanje je bilo sprovedeno putem onlajn i štampanog upitnika dostupnog na srpskom i mađarskom jeziku, na uzorku od 351 ispitanika, koji su uglavnom činili učenici viših razreda dve srednje škole, dve osnovne i jedne više škole, uzrasta od 15 do 25 godina, a najveći broj ispitanika je bio u dobi od 17 (55,5 %) i 18 (29,7%) godina. Uzorkom je bilo obuhvaćeno 51% muških i 46,5% ženskih ispitanika, dok je 2,6% nepoznato. U pogledu nacionalne pripadnosti, 36,8% ispitanika je srpske nacionalnosti, 51% mađarske, 2,6% hrvatske, 5,2% bunjevačke, dok je kod 1,3% ispitanika to svojstvo nepoznato ili se nisu izjasnili. U pogledu verske pripadnosti, u 52,9% slučajeva su se ispitanici izjasnili kao pripadnici Rimokatoličke crkve, 31% kao pripadnici Srpske pravoslavne crkve, 5,2% neke druge crkve i ni jedne njih 11%.
U pogledu religioznosti, jedna četvrtina ispitanika obuhvaćenih uzorkom se izjasnila da nisu religiozni, 10% se koleba, 38% da su religiozni ali da ne prihvataju sve što njihova vera naučava, dok se jedna četvrtina poistovećuje sa tvrdnjom da su uvereni vernici i da prihvataju sve što njihova vera uči.
U pogledu praktične religioznosti, nikada u crkvu ne odlazi 28% ispitanika, skoro polovina odlazi u crkvu samo za verske praznike, više puta godišnje njih skoro 20%, nekoliko puta mesečno 4%, a nedeljno jednom ili više puta 2,6%.
Na pitanje – koliko ti je važna vera u svakodnevnom životu, za jednu četvrtinu uopšte nije važna, za jednu petinu je jako važna, a za skoro 60% vera u svakodnevnom životu nije jako ili je donekle važna.
Kada se radi o vrednostima kojima se rukovode u životu, mladi Subotičani i Subotičanke su kao najvažnije izdvojili porodičnu sigurnost (81,90%), potom poštovanje roditelja i starijih (72,90%), mir u svetu (70,30%), jednakost (58,70%), uzbudljiv život (56,70%), samodisciplinu (56,10%), socijalnu pravdu (49,50%), raznolik život (46,50%), radoznalost (44,50%), )bogatstvo (44,20%), te autoritet (27,70%) i uticaj (23,20%).
Istraživanje je dalje pokazalo da oko dve trećine ispitanika prihvata verske različitosti, oko 10% ih ne prihvata i nema poverenja ili se oseća ugroženim od pripadnika drugih verskih zajednica. Takođe, oko polovine ispitanika u potpunosti poštuje verska uverenja i slobode drugih, jedna četvrtina veruje u društvo u kojem svi ljudi dele jedno te isto uverenje, a 10% veruje da je njihova religija jedina ispravna.
“Istraživanjem smo dalje pokušali utvrditi da li postoji i kakvog je intenziteta povezanost između dimenzija religioznosti, vrednosnih orijentacija, verske (ne)tolerancije, crta ličnosti i socijalnih stavova mladih. U tom smislu, jedan od glavnih preliminarnih nalaza govori da se iza neprihvatanja verskih različitosti nalaze vrednosti koje afirmišu egoističke i materijalističke interese i ciljeve pojedinca kao što su uticaj, moć, bogatstvo, želja za raznolikim i uzbudljivim životom. Takođe kao značajni prediktori verske isključivosti pokazali su se i etnocentrizam, orijentacija ka socijalnoj dominaciji, te psihopatija i narcizam kao dve od tri komponente tzv. Mračne trijade ličnosti. “, navodi Jasminka Dulić.
Dok etnocentrizam ukazuje na prisutnost potrebe za nacionalnom homogenzacijom i mobilizacijom, socijalna dominacija upućuje na potrebu za grupnom dominacijom i na jedan antiegalitarni stav: u društvu treba da postoje razlike, normalno je da ima onih koji su gore i onih koji su dole, ne treba da težimo jednakosti u društvu. Drugim rečima, svet se percipira kao džungla u kojoj treba da pobedi jači.
Mračnu trijadu ličnosti čine psihopatija, narcizam, i makijavelizam, a njihove manifestacije su impulsivnost, manjak griže savesti, nedostatak empatije i kajanja, te određeni moralni deficit kada se radi o psihopatiji, dok se narcizam reflektuje kao traženje pažnje, verovanje u svoju grandioznost, moć, uspeh, isticanje vlastite veličine i važnosti.
Konačni rezultati istraživanja “Verska (ne)tolerancija, vrednosti i socijalni stavovi”, upotpunjeni fokus grupama, biće prezentovani i publikovani na jesen, te promovisani na drugom okruglom stolu u sklopu inicijative “Svi naši tornjevi”, čiji nosilac aktivnosti je Centar lokalne demokratije (LDA) Subotica.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.