Istoričarka umetnosti Neda Džamić: Secesijske građevine Subotici daju šarm bajkovitog mesta za život

„Secesija je bitna za Suboticu zato što secesijske građevine čine identitet, tačnije prepoznatljivo lice našeg grada. Iako nisu najbrojnije, secesijske građevine Subotici daju taj specifičan šarm neobičnog, gotovo bajkovitog mesta za život“, kaže u razgovoru za Magločistač istoričarka umetnosti Neda Džamić.

Bez tih građevina, kako navodi, Subotica ne bi bila to što ona jeste jer je mi, kao i oni koji dolaze u Suboticu, prepoznajemo upravo preko građevina kao što su Gradska kuća, Sinagoga, Rajhlova palata, palata Putnik, i mnogih drugih izgrađenih u ovom stilu.

Međutim, ono što mnogim vrednim građevinama nedostaje jeste – briga o kulturnoj baštini, obnova fasada, iznalaženje sredstava za njihovo održavanje.

Redovno održavanje secesijskih objekata – najslabija karika

Prema njenom mišljenju, većina objekata građenih u stilu secesije je u relativno dobrom stanju, a ono što zapravo nedostaje jeste njihovo redovno održavanje ili održavanje na godišnjem nivou.

„Tačnije, održavanje tih objekata na nekom nivou da ne bi došli do situacije kao sa Gradskom kućom koja se našla u takvom stanju da prokišnjava, da je potrebna hitna celokupna obnova krovnog pokrivača, kao i restauracija severne fasade koja je najugroženija, a i u unutrašnjosti Gradske kuće takođe su potrebni izvesni restauratorski radovi“, napominje Džamić.

Veliko je pitanje kako će se to izvesti, smatra ona i dodaje da razlog nije samo nedostatak finansijskih sredstava, već i to što u Gradskoj kući svakodnevno boravi veliki broj ljudi i u funkciji su razne službe koje su neophodne građanima.

Druge građevine, poput Rajhl palate ili Demeterove palate u kojoj je smešten Gradski muzej, u relativno su dobrom stanju, dok su Gradska najamna palata ili palata koju popularno zovemo ‘Beneton’ na Trgu slobode u izuzetno lošem stanju.

„Mislim da bi to trebalo da budu prioriteti kada je u pitanju restauracija. Ali ne smemo zaboraviti ni Leović palatu koju je projektovao tvorac mađarske secesije Eden Lehner, koja nam je donela secesiju, i zapravo sa tim objektom je secesija zakoračila u naš grad. Ona je takođe u veoma lošem stanju“, upozorava Džamić.

„Gradska uprava da obezbedi sredstva za obnovu fasada“

Prema rečima Nede Džamić, Gradska uprava bi trebalo da obezbedi finansijska sredstva za obnovu fasada svih istorijskih građevina, ne samo secesijskih, nego i onih koje su bitne za Suboticu.

„Treba da se ponosimo i na neki način hvalimo da je Subotica grad secesijske arhitekture, i mislim da bi značajna sredstva i naša glavna snaga trebalo da bude usmerena upravo na očuvanje tog nasleđa, a ne da dopustimo da se ono do te mere devastira da obnova bude neisplativa ili čak nemoguća“, ocenjuje Džamić.

Upravo zbog toga je potrebno da se istorijske građevine održavaju redovno, u kontinuitetu, ali se u našem gradu tim pitanjem niko ne bavi na odgovarajući način, smatra Džamić:

„Na koji način i koji model održavanja istorijskog nasleđa jednog grada primeniti je veoma kompleksno pitanje. Mislim da trenutno na pitanje kako održavati zapuštene i oronule građevine u gradskom jezgru niko nema odgovor, ali zaista nije samo stvar na zavodima za zaštitu spomenika kulture da se tim pitanjem bave, nego to mora biti opšta zamisao Gradske uprave, koja mora da ima ideju na koji način treba da se razvija naš grad“.

„Ne smemo dopustiti propadanje istorijskih građevina“

Ona ocenjuje da su opasnosti koje prete ne samo secesijskim, već svim istorijskim građevinama u našem gradu velike – od propadanja, usled neodržavanja i zapuštenosti, preko neadekvatnih intervencija koje ruže njihov izgled, pa sve do rušenja, kako bi se na njihovom mestu izgradile neke nove i savremene građevine.

„Moramo takođe razumeti da većina današnjih vlasnika privatnih stanova u subotičkim palatama, gotovo izvesno, nema nikakvih mogućnosti da zgrade u kojima živi održavaju na adekvatan način“, napominje Džamić.

Dodaje da je zbog toga potrebno pomoći tim ljudima, osmisliti mehanizme njihove obnove, kako objekti ne bi došli do tog stadijuma da zapravo više ništa neće moći sa njima da se uradi, „a to svakako ne smemo dopustiti“.

Neda Džamić je zaposlena u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica.