Inicijativa „Svi naši tornjevi“: Međureligijski dijalog i tolerancija u funkciji izgradnje vitalne lokalne zajednice zasnovane na koheziji

Subotica, kada se radi o negovanju kulture međureligijskog dijaloga i toleranciji, može s punim pravom da posluži kao primer dobre prakse ne samo kada se radi o državnom, nego i regionalnom nivou – to je zaključak prvog okruglog stola pod nazivom „Svi naši tornjevi“, održanog 29. jula u organizaciji Centra lokalne demokratije (LDA) Subotica.

Okrugli sto je jedna od aktivnosti koje se sprovode u sklopu inicijative za podsticanje kolektivne akcije za verske slobode, pokrenute u regionu Zapadnog Balkana, a u koju su u Srbiji pored Subotice uključene još tri opštine – Novi Pazar, Bujanovac i Preševo.

„Tema međureligijskog dijaloga i tolerancije je na neki način nastavak tema kojima smo se bavili 90-tih i početkom 2000-tih, dakle, tema koje se odnose na ostvarivanje ljudskih prava u lokalnim multietničkim zajednicama, a takođe i na obrazovanje za kulturu dijaloga i poštovanja različitosti“, rekla je Stanka Parać Damjanović, direktorka Centra lokalne demokratije, predstavljajući u uvodnom delu aktivnosti koje se u sklopu inicijative sprovode od jeseni prošle godine.

Naime, osim održane prve od ukupno dve planirane tematske javne debate, te aktivnosti obuhvataju i promociju bogatog verskog nasleđa među mladima kroz organizovane pešačke ture, istraživanje i zagovaranje zasnovano na dokazima, potom objavljivanje publikacije sa rezultatima istraživanja i preporukama sa dva okrugla stola, kao i projektne brošure o religijskim znamenitostima grada iz perspektive mladih, i tematskog broja časopisa „Mozaik“.

Sve osmišljene aktivnosti u sklopu inicijative imaju za cilj promociju međureligijskog dijaloga i tolerancije u multikulturalnoj lokalnoj zajednici i veću zastupljenost ove teme kako na dnevnom redu donosilaca odluka, tako i lokalnih organizacija civilnog društva, formalnih i neformalnih grupa mladih, nacionalnih i verskih zajednica, pojašnjava Parać Damjanović:

„Aktivnosti se dešavaju u okviru sistema lokalne samouprave – da se izvidi u kojoj meri su funkcije samog sistema dovoljno posvećene ovoj oblasti, da li postoje institucionalni mehanizmi za saradnju, da li postoje politička volja i javni prostor u kom organizacije civilnog društva, manjinske zajednice, religijske zajednice mogu aktivno da učestvuju i doprinose, između ostalog, i aktivnostima novouspostavljenog Saveta za međunacionalne odnose“.

„U Subotici treba da imamo aktivne instrumente koji će davati podršku zajednici. Po meni, nedostaje jedna kancelarija za mlade koja će delovati na nivou grada. Veoma je bitan i Savet za međunacionalne odnose, drago mi je da sada ima viziju šta treba da radi zato što u jednom periodu jeste postojao, ali nije bio funkcionalan, a tela treba da budu funkcionalna da bi se uspostavio međusobni dijalog. Ako govorimo o problemima, ako želimo da izgradimo interkulturalni duh u gradu, onda treba svi da idemo u istom pravcu i smeru i zajedno da delujemo – i država i civilni sektor. Normalno je da se ljudi boje nepoznatog. U tom momentu većina demonstrira silu, i zaboravimo da smo ljudi, a cela mantra je u sledećem: moje pravo ne sme da ugrozi vaše pravo, i obrnuto.“

Stevan Nikolić, Edukativni centar Roma              

Izgradnja takve jedne platforme za dijalog podrazumeva, dodatno, i osnaživanje lokalnih organizacija mladih da se aktivnije uključuju u informisani dijalog i kreiranje javnih politika i jačanje njihovih kapaciteta za bolje razumevanje i poštovanje raznolikog kulturnog, verskog nasleđa lokalne multietničke zajednice, kao i unapređenje liderskih veština aktivista civilnog društva i jačanje kapaciteta lokalnih civilnih organizacija na planu promovisanja kulture dijaloga i poštovanja etničkih i verskih različitosti.

Značaj inicijative „Svi naši tornjevi – razvijanje kulture međureligijskog dijaloga i tolerancije među mladima“ u vremenu u kom živimo je velik, pre svega imajući u vidu činjenicu da se tokom proteklih nekoliko godina lokalne zajednice, možda i više od svojih država, suočavaju s brzim promenama šireg okruženja uzrokovanim socio-ekonomskom krizom koju je proizvela pandemija korona virusa, klimatskim nepogodama, a sad i ratnim sukobom u Evropi.

„Možda više nego ikada ranije, izgradnja vitalne zajednice zasnovane na društvenoj koheziji, sposobne da se odupre, apsorbuje, prilagodi i oporavi od kriza u svom širem okruženju na blagovremen i efikasan način, treba da postane prioritet u lokalnoj politici i donošenju odluka“, zaključila je Stanka Parać Damjanović.

Delujući u tom pravcu, posebnu pažnju, dodaje ona, treba posvetiti mladima kako bi se osiguralo njihovo održivo buduće angažovanje kroz obrazovanje za demokratsko građanstvo, kroz unapređenje njihovih interkulturalnih veština i kompetencija, i kroz omogućavanje prostora za njihovo efektivno učešće u lokalnom javnom životu.

„Osnovna škola ’Sečenji Ištvan’ je interkulturalna škola u kojoj postoji primer Vojvodine u malom i svih pozitivnih vrednosti o kojima razgovaramo. U našoj školi ima 40 posto mađarskih đaka, 20 posto romskih učenika, i svih ostalih. Kada imate jednu takvu školu, vaš cilj je da kod učenika negujete i toleranciju i prevazilaženje predrasuda i stereotipa. Jedan pozitivan primer koji govori kako jedan treći jezik može da ujedini sve jezike koji postoje u jednoj školi je primer muzičkih projekata, kada ste mogli videti da učenici koji govore mađarski, srpski, romski zajedno učestvuju u projektu govoreći i na nemačkom i na engleskom. Mislim da je uvođenje i podizanje interkulturalnosti na jedan ovakav nivo put koji možemo da sledimo i da pokažemo kako zapravo svi treba da radimo na razvijanju samosvesti da volimo svoje, a da prihvatamo, razumemo i poštujemo tuđe.“

Vesna Vajs, direktorka Osnovne škole „Sečenji Ištvan“

Upravo iz tog razloga je i istraživanje „Verska (ne)tolerancija, vrednosti i socijalni stavovi“, koje je sprovedeno u okviru inicijative, a čiji konačni rezultati će biti prezentovani na jesen, za ciljnu grupu imalo mlade.

Istraživanje sadrži relevantne informacije o stepenu verske (ne)tolerancije ove starosne skupine, te vrednosnim orijentacijama, socijalnim stavovima, osobinama ličnosti kao faktorima koji mogu da se dovedu u vezu sa ispitivanim fenomenom, dajući tako naučni odgovor na ključna pitanja od značaja za neko buduće kreiranje lokalne politike u oblasti negovanja tolerancije, međureligijskog i interkulturalnog dijaloga koji, i pored svih primera dobre prakse, ipak jako nedostaje u Subotici – složili su se svi učesnici okruglog stola.