GRADONAČELNIK RASPISAO KONKURS ZA SVOG „PI-ARA“: TRBUHOZBORAC MALE VREDNOSTI

Gradonačelnik je pre nedelju dana mudro zatražio dvorsku lu… koja će u javnosti glumiti Aleksandra Vulina kako poslodavac ne bi morao obavljati isti posao koji je do sada – moramo priznati, sa dosta rizika – sam odrađivao

Institucija gradonačelnika Subotice objavila je 16. juna na službenom sajtu lokalne samouprave javnu nabavku „male vrednosti“ šifrovanu kao „usluge informisanja – odnos sa javnošću“. U novinarskom rečniku to bi moglo značiti da neimenovani gradonačelnik traži portparola, koji će, zapravo, biti njegov trbuhozborac „male vrednosti“. Nešto poput, recimo, papagaja koji će naglas izgovarati misli koje nepoznati gradonačelnik sriče u privatnosti svog kabineta s ciljem da one budu probni balon „raspoloženja javnosti“, pri čemu iste za njega (neimenovanog gradonačelnika) neće biti obavezujuće u slučaju neuspeha, odnosno javnog debakla. Jednostavnije rečeno: nepoznati gradonačelnik Subotice pre nedelju dana mudro je zatražio dvorsku lu… koja će u javnosti glumiti Aleksandra Vulina kako poslodavac ne bi morao obavljati isti posao koji je do sada – moramo priznati, sa dosta rizika – sam odrađivao.

Skicu tvoju nudim

Kandidati za piara čekaju kasting

Kako bi sam proces „javne nabavke male vrednosti“ za građanstvo delovao što ozbiljnije, institucija gradonačelnika je konkursnu dokumentaciju „nabavke usluga informisanja – odnosa s javnošću“ – čije će javno otvaranje biti obavljeno danas u podne — priredila u formi mentora studenata megatrend fakulteta, koji – bez javne rasprave, znači po hitnom postupku – pišu najnoviji broj Ustava. Tako se na 31 strani konkursne dokumentacije od podnosilaca traže podaci za čije je ispunjavanje potrebno angažovati Advokatsku i Privrednu komoru, plus Agenciju za privredne registre, Poresku upravu, po koju vračaru i „Foto Vaju“ (slika sretnog ponuđača će, po njegovoj želji, biti objavljena naknadno).

Šta, recimo, neimenovani i onemoćali gradonačelnik (čak i od njegovog prethodnika, ako je to ikako moguće) od ponuđača u konkursnoj dokumentaciji traži? Pa, recimo, da mu budući „pi-ar“ menadžer male vrednosti osmišljava, izrađuje i štampa strategiju komuniciranja „sa ciljanim javnostima i definisanje glavnih argumenata u komunikaciji“; da osmišljava i implementira strateške projekte (izbor i način prezentacija tema tokom godine); da prati i analizira (špija i cinka, prim. a.) objavljene sadržaje u štampanim i elektronskim medijima „vezano za rad gradonačelnika“, te da osmišljava i piše saopštenja i govore za konferencije za novinare, javne nastupe na manifestacijama i za „sastanke zatvorenog tipa“.

Posebno zanimljiv deo konkursne dokumentacije čine uslovi u postupku javne nabavke „male vrednosti“, jer se – pored već opštih uslova o nekažnjavanju, da se ne vode nikakvi krivični postupci, odnosno da je izmirio sve svoje poreske obaveze – od ponuđača traži da je u poslednje tri godine ostvario prihod od najmanje tri miliona dinara (!), da je u isto vreme obavio najmanje tri ista posla (iz oblasti marketinških kampanja), da poseduje digitalne ili ofset mašine za štampu (!), te da ima najmanje dva zaposlena lica iz oblasti marketinga, odnosno „pi-ar“ menadžerstva, grafičkog dizajnerstva ili psihologije, i to na neodređeno vreme! Tu, međutim, nije kraj lakrdiji javne nabavke „male vrednosti“, jer tek smo na 5. strani. Strpljivi(ji)m čitanjem, četiri lista kasnije dolazi se i do konkretizacije ovog blamažno-poslovnog akta, jer se (valjda) u članu 10 („valuta i način na koji mora da bude navedena i izražena cena u ponudi“) navodi i to da „ako je u ponudi iskazana neuobičajeno niska cena, naručilac će postupiti u skladu sa članom 92. zakona“.

Kompas u glavi ili glas u grlu

Zaustavimo se tu i ostavimo pravnicima – poput institucije gradonačelnika, na primer – da listaju, analiziraju i tumače preostale 22 strane konkursne dokumentacije. Zapitajmo se – zarad građana (uključujući i one koji su pripadnici malih verskih zajednica, na primer) u čije se sve ovo ime transparentno i radi – kome i zašto ovakva javna nabavka treba? Postavimo pitanje, na primer, Gradskom veću i odbornicima Skupštine grada da li je gradonačelnik u pola mandata izgubio kompas u glavi ili samo glasne žice u grlu, pa mu – za jedno ili drugo (ili za oba, ne daj, Bože) – treba neko ko će ga glasno voditi na teškom putu prosperiteta varoši na čijem je čelu, a da pri tome u slučaju neuspeha cenu plati onaj ko govori, a ne onaj ko misli? Ili, recimo, ko je lud da – pored već postojeće firme s najmanje dva zaposlena i tri miliona dinara prihoda u poslednje tri godine – rizikuje svoj vrat zbog obraza nepoznatog gradonačelnika? Pokušamo li biti maštoviti, onda se odgovor na ova pitanja koja je u konkursnoj dokumentaciji taksativno navela institucija gradonačelnika možda krije u nenavedenoj ceni ovog vulinovskog posla. Naime, Berza rada i tako ima višak nezaposlenih, recimo, psihologa, a u kabinetu gradonačelnika – na osnovu konkursa to nije neuljudno pretpostaviti – očito nedostaje bar jedan. Bude li dobre volje – i sreće na predstojećim izborima – možda će ih uskoro trebati za svakog člana Gradskog veća i odbornika u klupi Skupštine grada.

Zlatko Romić