Građanski aktivizam u Subotici: Kontinuirana nebriga u društvu utiče na razvoj kritičkog mišljenja kod mladih

Članovi nevladinih organizacija, mladi aktivisti i volonteri u Subotici, koji su govorili za naš portal, smatraju da su građani, u današnjoj situaciji opterećenoj mnogim društvenim, poslovnim, zdravstvenim izazovima, znatno pasivniji u nameri da se društveno angažuju, da uče, razvijaju se i utiču na pojedine promene u društvu i u sredinama u kojima žive.

Naši sagovornici kažu da mladi imaju veliki prostor za sticanje dragocenih znanja i veština u oblasti civilnog sektora, ali i kritičkog mišljenja koje kasnije mogu da upotrebe u daljem životu, kao i tokom traženja zaposlenja.

Mladi na ovaj način imaju mogućnost da aktivno učestvuju u izgradnji zajednice u kojoj žive, da se upoznaju sa njenim prednostima i manama, da aktivno utiču na iznalaženje rešenja za pojedine probleme u njihovoj sredini. Civilni sektor zapravo okuplja pojedince koji još uvek nisu odustali od borbe i koji veruju u društvene promene.

NVO: Vrednosni sistem u državi ozbiljno narušen

Članice Udruženja građana “Klara i Rosa” (KiR) iz Subotice, Daniela Mamužić i Gordana Vukov Ciganjik kažu u razgovoru za naš portal da su mladi zainteresovani da se bave građanskim aktivizmom u meri u kojoj organizatori u civilnim organizacijama mogu dopreti do njih, odnosno u meri u kojoj govore njihovim jezikom.

“Svakako na to utiču i faktori kao što su karakter, društvo u užem i širem smislu, navike i drugo. Istraživanja pokazuju da je društvena pasivnost vrlo visoka kod najrazličitijih društvenih grupa a ne samo kod mladih. Verovatno je to posledica društveno-političkih okolnosti u kojima živimo, kontinuirane nebrige o pojedincu kao i obrazovanja koje je repetativno a ne zasnovano na razvoju kritičkog mišljenja kod dece i mladih“, smatraju Mamužić i Vukov Ciganjik.

One navode da su ljudi umorni od neizvesne finansijske situacije, društvene neuređenosti i nepostojanja društvenih vrednosti i to se sve prenosi i na mlade.

“Subotica je specifična sredina, ali bez obzira na sve, okolnosti se mogu menjati kontinuiranim radom i malim uspesima u koje uključujemo mlade. Postoji veliki prostor za učenje o funkcionisanju civilnog sektora“, navode članice KiR-a.

Koordinator programa za mlade Centra lokalne demokratije (LDA) iz Subotice, Filip Budanović kaže za naš portal da se Subotica već godinama unazad suočava sa problemom odlaska iz grada velikog broja mladih koji odlaze na studije u druge gradove pa u tim sredinama ostvaruju svoj potencijal kako u smislu obrazovanja, tako i u kontekstu aktivizma i volonterizma.

“Uprkos ovoj činjenici, moj lični utisak je da je u Subotici zainteresovanost mladih za volontersko učešće u projektnim aktivnostima svakako veoma niska. Mladi na volonterizam neretko gledaju kao na nešto od čega nemaju opipljive koristi. Sa druge strane, veliki deo problema jeste i u samim organizacijama koje svoje aktivnosti čine nedovoljno interesantnim i atraktivnim za mlade ljude. Projektne aktivnosti su u većini slučajeva postale formalnost koja se odrađuje kako bi se ispoštovali rokovi i izveštaji, a ideja i ciljevi, odnosno suština jednog projekta izostaju“, objašnjava Budanović.

On smatra da je neophodno pristupiti celoj problematici iz novih uglova imajući u vidu kontekst i vreme u kojem se nalazimo, da bi i mladi imali veću želju da se aktiviraju.

„Naime, opšte je poznato da je vrednosni sistem u savremenoj Srbiji, pa tako i u našem gradu, ozbiljno narušen, tako reći devastiran. To je jedan od mogućih odgovora na relativno malu participaciju mladih“, kaže Budanović.

Socijalna i omladinska aktivistkinja nevladine organizacije „Uđi“ iz Subotice Zofija Hulo (Hullò Zsófia) kaže za naš medij da omladina teško i retko dolazi do informacija o postojanju različitih aktivnosti u nevladinom sektoru.

„Ukoliko postoji lična angažovanost i interesovanje za ovakve aktivnosti, takvi mladi su zainteresovani i aktivni“, navodi Hulo.

Potrebno razvijati osećaj društvene odgovornosti kod mladih

Članice KiR-a podsećaju da je aktivizam važan činilac društva, i sve potrebniji u sve većoj krizi i raskoraku između politika i potreba građana.

„Za mlade je to možda pre svega društveni aktivizam u kojem preispituju svoja prava i potrebe, kao i potrebe šire okoline. Građanski aktivizam omogućava pojedincu da shvati da nije žrtva sistema te da ne čeka da društvene probleme neko reši već da svesno, hrabro i odlučno pokreće inicijative i proaktivno učestvuje u izgradnji zajednice“, kažu u KiR-u.

Dodaju da su aktivizam i volontiranje društveno korisni i besplatni načini da mlad čovek stekne veštine, uči i razvija se, kao i da se poveže sa pojedincima sa kojima može pokrenuti važne akcije za unapređenje sredine u kojoj živi.

Budanović smatra da je potrebno uspostaviti vrednosni sistem i osnovne koordinate tog sistema u kojima se kreću mladi, razvijati svest o tome da možemo i moramo da utičemo na tokove u svojim lokalnim zajednicama, na svoju životnu sredinu, pa i na društvo u celini.

„Sa druge strane, na ovaj način mladi razvijaju osećaj društvene odgovornosti, stiču radne navike i pripremaju se za izazove koji ih čekaju u budućnosti. Takođe ovo je odličan način da popune svoj CV i steknu prva iskustva koja će im poslužiti kao dobra preporuka u potrazi za zaposlenjem“, kaže Budanović.

Hulo dodaje da u današnjem svetu interneta, kada je omladina povučena i sedi ispred monitora, oni koji su angažovani mnogo dobijaju time: razne prijatelje, poznanstva, učenje načina komunikacije, ponašanja, i drugo.

Građani da direktno utiču na mapiranje problema u zajednici

U KiR-u navode da zbog devalvirane vrednosti učešća u politici, pasivnosti ljudi, građani danas gotovo uopšte ne učestvuju u odlučivanju o stvarima koje su bitne za svakodnevni život i tako im se malo po malo oduzimaju prava, slobode, mogućnosti pa čak i opšta dobra kao što su čist vazduh, voda, zemlja…

“Građani mogu da imaju veliku moć samo je ne treba zanemariti. Civilni sektor uglavnom okuplja pojedince koji još uvek nisu odustali od borbe, koji veruju u promene i koji su spremni na kontinuirano učenje i posvećenost“, smatraju članice KiR-a.

Prema Budanovićevim rečima, uticaj NVO sektora varira od grada do grada i uslovljen je mnogim faktorima, a taj uticaj bi generalno mogao i trebao da bude veći, posebno u manjim gradovima poput Subotice.

„Smatram da nevladine organizacije, pre svega, treba da podižu svest građana o tome da oni mogu i trebaju da se pitaju i direktno utiču na teme koje su vezane za ovu populaciju“, kaže Budanović.

Hulo smatra da mali broj nevladinih organizacija može generalno da promeni naše društvo i dodaje da su NVO više usmerene na pojedine ličnosti i da i na taj način može da se pomaže i radi sa mladima.

Civilni sektor pruža iskustvo potrebno za pronalaženje posla

Iz Udruženja građana Klara i Rosa podsećaju da u većim gradovima civilni sektor mnogo ozbiljnije funkcioniše i okuplja veći broj ljudi pa su samim tim i mogućnosti veće, dok u Subotici uglavnom funkcioniše kao dodatna aktivnost.

“Volontiranje je dobar početak dvosmerne saradnje kada neopterećen strogom obavezom stičeš iskustva i otkrivaš afinitete, a u isto vreme dobrovoljno doprinosiš ostvarivanju nekih opštih ciljeva i sazrevaš kao društveno biće“, kažu u KiR-u.

Eventualno zapošljavanje u civilnom sektoru zavisi od veličine i kapaciteta organizacije, kaže Budanović i dodaje da je veliki broj ljudi u organizacijama civilnog društva zapravo na ovaj način i započeo svoje karijere.

Prema rečima Hulo, volontiranje ne treba shvatiti tako da mladi rade besplatno, jer samim tim što je neko član neke organizacije, mnogo više dobija nego što su materijalne vrednosti.

„Toliko iskustava, mogućnosti za rešavanje pojedinih problema, poznanstava dobijaju da će mnogo lakše doći do radnog mesta u civilnoj sferi Ili na nekom drugom mestu. Ja sam tipičan primer za ovo jer sam godinama volontirala, pa sam nakon školovanja sama sebi stvorila radno mesto, gde pomažem mladima da se razvijaju“, objašnjava Hulo.

Naši sagovornici smatraju da se nakon završenih programa, mladi vraćaju samo ukoliko su pojedinci ili organizacije dobro obavile svoj posao, ili ako je program bio interesantan, ako su izgradili prijateljstva, pa ponekad i ljubav, i ukoliko se ozbiljno interesuju za pojedine teme.

Mladi motivisani da pomažu ugroženim i obespravljenim građanima

Mladi različito gledaju na građanski aktivizam, dok jedni smatraju da je mali broj onih koji su zainteresovani da učestvuju u aktivnostima civilnog sektora, drugi smatraju da postoji veliki broj mladih u Subotici koji ne propuštaju priliku da se angažuju u ovim organizacijama.

Naši sagovornici kažu da su mladi često motivisani kada su u pitanju humani ciljevi i pomoć ugroženim kategorijama stanovništva. Složni su u tome da je građanski aktivizam svakako dobra prilika za sticanje novih znanja i veština koje mogu da se rade u slobodno vreme, a koje im mogu pomoći u boljem razumevanju problema u sredini u kojoj žive.

Mladi civilni aktivista u oblasti kulture Vuksan Burzan smatra da je danas veliki broj mladih, makar u Subotici, zainteresovan da učestvuje ili volontira na projektnim aktivnostima i manifestacijama.

“Nažalost, mnogi mladi ne znaju za postojanje nekih nevladinih organizacija i da mogu da učestvuju u raznim aktivnostima, ali kada dobiju priliku mislim da je ne propuštaju“, navodi Burzan za naš medij.

Aktivista združene akcije Krov nad glavom iz Subotice Boris Telečki, međutim, kaže da mladi nisu u velikom broju zainteresovani da se bave aktivizmom.

“Ono što ipak primećujem, da mlade ispod 30 godina ipak motivišu na aktivizam humani ciljevi, kao što su pomoć najugroženijima, bolesnima, sistemska nepravda, siromaštvo i besperspektivnost u kojoj konstantno žive. Sve ove pojave u društvu ali i lično iskustvo može biti okidač za aktivizam, organizovanje i borbu za bolje, jednakije društvo. Mladima je potrebno približiti i objasniti konkretnu akciju i cilj, kako bi bili spremni da se aktiviraju“, objašnjava Telečki za naš portal.

Civilna aktivistkinja Tamara Lenhardt smatra da je broj mladih koji žele da se bave građanskim aktivizmom i volontiranjem, manje više, uvek isti.

„To su male grupe ljudi koji su imali sreće da upoznaju nekog ko se bavi sličnim aktivnostima i upozna ih sa mogućnostima. Najčešće su spremni da volontiraju sve dok ih studije, posao ili prosto obaveze ne spreče u tome“, kaže Lenhardt za naš medij.

Mobilisanje mladih doprinosi pozitivnim promenama u društvu

Prednost je to da već kao mlada osoba radite na nečemu što ima određeni društveni značaj, to jest, da možete da uradite nešto što će edukovati druge, isto tako i mlade ljude, smatra Burzan.

„Ovakvim angažmanom se dobija iskustvo za rad sa ljudima unutar grupe, iskustvo za organizaciju i rad na samostalnim projektnim aktivnostima ili manifestacijama“, kaže Burzan.

Prema rečima Telečkog, mladi mogu da dobiju dragoceno iskustvo, u slučaju aktivizma koji se tiče borbe za pravo na dom, hranu i vodu kao i jednako i solidarno društvo.

„To povećava sopstvenu socijalnu inteligenciju, empatiju i solidarnost prema drugim ljudima. Ne treba zanemariti ni osećaj zadovoljstva kada se nekom konkretno pomogne ili se ostvari neki mali cilj i pobeda, što u trenutnom vremenu kada vlada opšta apatija i osećaj bespomoćnosti kod ljudi, može blagotvorno uticati na mentalno zdravlje i probuditi motivisanost i nadu kod aktivista i ljudi uopšte – da se ipak može uticati i promeniti nešto u svom okruženju. To može da bude seme mobilisanja šireg kruga ljudi za postizanje pozitivnih promena u društvu“, objašnjava Telečki.

Lenhardt dodaje da je možda najvažnije to što mladi mogu da učestvuju u stvaranju pojedinih promena i mogu da vide u praksi da mnogo toga mogu da urade, i da mogu da utiču na neke pojave u društvu ili probleme.

Na pitanje, da li se mladi nakon sprovedenih akcija u NVO rado vraćaju i ponovo uzimaju učešće u nekim drugim aktivnostima, Burzan kaže da su reakcije različite i da zavise od toga da li su im se aktivnosti svidele i da li je postignut neki pozitivan efekat.

„Uvek će se naći i neko kome se akcija nije dopala ili je nešto drugo ostavilo loš utisak na njih. Oni se najčešće ne vraćaju na nove akcije, ali će im to u budućnosti negde ostati urezano da su se nekada bavili i građanskim aktivizmom“, smatra Burzan.

Telečki međutim navodi da mladi ljudi koji su se priključili njihovoj organizaciji učestvuju u sprovođenju tih aktivnosti u kontinuitetu, shodno svom slobodnom vremenu.

Dok Lenhardtova kaže da, svakodnevne obaveze kao što su škola, studije, posao, nažalost ne dozvoljavaju mladima da se na duže vreme posvete ovakvim dodatnim aktivnostima.

Tekst na mađarskom jeziku možete pročitati na portalu Szabad Magyar Szó.