Grad Subotica planira pre zakonskog roka da primeni u svom radu rodno senzitivan jezik

Službenici u Gradskoj upravi Subotica, kao i u lokalnim ustanovama i selektivno upotrebljavaju rodno osetljivi jezik tokom zvanične komunikacije, pa se tako u raznim obaveštenjima, odlukama, saopštenjima, u najvećem broju slučajeva za zvanje žena i dalje upotrebljava muški rod. Time se, po mišljenju stručnjakinja za prava žena, ne poštuje rodna ravnopravnost u jeziku. S druge strane, pojedini prosvetni radnici smatraju da se time forsira upotreba nastavaka i veštački stvaraju reči koje su neprirodne i rogobatne, pokazala je analiza Magločistača.

Ovo nije situacija samo u Subotici, već u celoj Srbiji. U javnosti se, posebno poslednjih godina, polemiše o tome da li se nedovoljnom upotrebom rodno osetljivog jezika omalovažavaju žene, kao i njihovo obrazovanje i stručnost, ili se možda smatra da one u profesionalnom smislu nisu ravnopravne sa svojim muškim kolegama.

Iako je u osnovi srpski jezik rodno senzitivan, često se postavlja pitanje – zbog čega ne koristimo uvek ženski rod za žene i da li naš jezik može da se menja i razvija u tom pogledu?

Jedan od razloga za to je što, kako je u svom odgovoru za Magločistač navela načelnica Gradske uprave Subotica Marija Ušumović Davčik, početak primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti zvanično stupa na snagu tri godine nakon njegovog donošenja, odnosno 21. maja 2024. godine.

„Obzirom da upotreba rodno senzitivnog jezika doprinosi podizanju svesti o značaju jednakosti žena i muškaraca, službenici Gradske uprave Grada Subotice će nastojati da u svom radu i pre roka utvrđenog zakonom primenjuju rodno senzitivan jezik“, istakla je načelnica Gradske uprave. 

Stručnjaci, međutim, imaju po nekim aspektima različita mišljenja o ovoj temi, a i portal Magločistač se u praksi, u nastojanju da kroz svoj rad promoviše upotrebu rodno osetljivog jezika, susretao sa određenim brojem negativnih komentara čitalaca.

U razgovoru sa lokalnim novinarkama i novinarima, saznali smo da se i oni trude da u svom izveštavanju upotrebljavaju rodno osetljivi jezik, ipak navodeći da pojedina zanimanja u ženskom rodu zvuče – rogobatno.

Bašaragin: Protivnici upotrebe rodno osetljivog jezika vređaju prava žena

Doktorka nauka, Margareta Bašaragin, ispred Udruženja “Ženske studije i istraživanja” – podružnica Subotica, izjavila je za Magločistač da u pogledu upotrebe rodno osetljivog jezika danas postoji otvoreno neslaganje između dve struje – onih okupljenih oko Odbora za standardizaciju srpskog jezika Matice srpske, i naučnica i istraživačica iz oblasti rodnih i ženskih studija.

„Predstavnici odbora Matice srpske se protive upotrebi rodno osetljivog jezika i to često na krajnje uvredljiv način koji nije u skladu sa Poveljom o ljudskim pravima, nazivajući najčešće zagovarače i zagovaračice upotrebe rodno osetljivog jezika stranim agentima, plaćenicama i ostalim formulacijama koje su krajnje uvredljive. Od njih često čujemo nekakva pravila koja nisu utemeljena u empirijskim istraživanjima“, objašnjava ona.

Drugoj struji, opet, pripadaju naučnice i istraživačice iz oblasti rodnih i ženskih studija i drugih interdisciplina kakva je medijalistika, analiza diskursa, psiholingvistika i slično.

„One proučavaju jezik u upotrebi, pa u skladu sa tim donose zaključke i preporuke kada je u pitanju upotreba rodno osetljivog jezika. Ne treba zaboraviti da srpski jezik u sebi poseduje gramatičke oblike kojima možemo podjednake informacije da saopštavamo o osobama i ženskog i muškog roda“, napominje Bašaragin.

Ona podseća da je Srbija 2021. godine dobila Zakon o rodnoj ravnopravnosti kojim se predviđa, između ostalog, i obaveza upotrebe rodno osetljivog jezika u javnoj i zvaničnoj upotrebi, u medijima, administraciji, u institucijama, u obrazovanju, prevodilaštvu, a njegova primena počinje tek sredinom sledeće godine.

„Do sada nije sačinjen nijedan pravilnik, poziv institucijama koji bi imao veze sa integrisanjem rodno osetljivog jezika u obrazovanju, ali i u pravilnicima, formularima i ostalim administrativnim dokumentima koji se u školi koriste, udžbeničkim sadržajima, niti su pozvane na saradnju organizacije civilnog društva koje bi mogle da pruže podršku u obuci za upotrebu rodno osetljivog jezika“, iističe Bašaragin.

Nekorišćenje rodno osetljivog jezika, ocenjuje ona, “zagarantovano doprinosi nevidljivosti žena, njihovog doprinosa i napredovanja u profesiji ili u bilo kom segmentu društvenog života”.

„Dosledna upotreba muškog roda za identifikovanje njihovih titula i profesija negira na neki način ono što su one postigle u nekoj instituciji, i na taj način im se oduzima društvena moć koju tamo imaju, a tako je onda i u svim drugim sferama života“, smatra naša sagovornica, napominjući da neke žene vole da imenuju svoje funkcije i zvanja u muškom obliku zato što misle da time poseduju istu društvenu moć kao i muškarci tj. kako bi bile ravnopravne sa njima.

Slavov: Novije tvorenice su nametnute iz političke korektnosti

Profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji „Svetozar Marković“, Aleksandar Slavov, ima, međutim, drugačije viđenje kada je u pitanju upotreba rodno osetljivog jezika, te upozorava da, ukoliko „insistiramo na rodnoj ravnopravnosti u jeziku, to bi onda značilo da svi udžbenici moraju da se menjaju“.

„Sve ono što je prirodno nastalo u jeziku i što se upotrebljava u svakodnevnom jeziku prenosi se učenicima, ali kada su u pitanju tvorenice novijeg porekla koje su prosto nametnute čisto iz političke korektnosti, da bi se ispoštovala rodna ravnopravnost u jeziku, one još uvek nisu zaživele i nisam siguran da će jedan broj njih i zaživeti u jeziku“, rekao je Slavov za Magločistač.

Oblici koji postoje i koriste se u svakodnevnoj upotrebi svakako su ‘profesorka’, ‘nastavnica’, ‘doktorka’, ‘načelnica’, ‘direktorica’, i druge. Ima, međutim, i onih za koje se, prema njegovom mišljenju, vezuju nedoumice, tipa – da li je žena koja drži trening ’trenerica’ ili ’trenerka’, i da li je pedagog ’pedagoškinja’ ili je ’pedagogica’.

„Jezik funkcioniše potpuno drugačije nego što neko na papiru misli da on funkcioniše. Jezik je živa tvorevina koja se menja i samim tim može da propiše bilo koja institucija. I pravopisi i rečnici mogu da propisuju neke oblike, ali oni ne zažive u govornom jeziku među narodom i samim tim ta reč nije u aktivnoj upotrebi“, objašnjava profesor Slavov.

On ističe da su takozvane muške profesije zauzele žene, pa su tako nekada u školi bili samo učitelji tj. obrazovanje je bilo vezano za muškarce, kao i politika.

„Mi odrastamo i dalje u patrijarhalnom društvu i taj patrijarhat nameće, sa druge strane, određene reči koje su uvrežene u govoru, u obrazovanju, koje deca stiču u svojoj kući. Ja ne želim time da se bavim toliko u učionici. Ne mogu nekoga da ubedim u korišćenje određenog oblika ukoliko to dete ima formiran jedan potpuno drugačiji stav“, objašnjava Slavov, navodeći i nekoliko primera za stavljanje u ženski rod pojedinih zanimanja:

„Ako bismo insistirali da umesto ‘diplomirani biohemičar’ na njenoj diplomi stoji ’diplomirana biohemičarka’ ili ’biološkinja’, ne znam šta smo time dobili jer taj oblik ’biološkinja’ je nadimak za profesoricu koja predaje biologiju, to pripada nekom đačkom žargonu, a ne jeziku. Kada bismo rekli za ženu oficira ’oficirka’, za nekoga ko se ne bavi rodnom ravnopravnošću, ko je služio vojni rok, to bi značilo deo garderobe, a ne ženu koja obavlja posao oficira“.

Da bi neka reč nastala, ona mora prvo da prođe jednu ozbiljnu analizu, ocenjuje Slavov, a postoje i određeni obrasci kako se grade imenice poput zvanja, zavisno od toga da li je u njihovoj osnovi imenica, pridev, ili glagol.

Lingvist: Upotreba nastavaka za ženski rod može biti i kontraproduktivno

Beogradski lingvist i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu u penziji, Ranko Bugarski, izjavio je za Magločistač da apsolutno insistiranje na tome da se moraju upotrebljavati nastavci za ženski rod može da deluje i izrazito kontraproduktivno.

Po njegovom mišljenju, kada su u pitanju institucije, primetna je nedovoljna upotreba ženskog roda, ali se ipak znatno više upotrebljava nego što je to bio slučaj pre 10-20 godina, pa je samim tim „preterana tvrdnja da su žene nepostojeće u jeziku“.

U našem jeziku, objašnjava on, u osnovi već dugo postoji opšti rod koji nije neka posebna gramatička kategorija koja bi bila paralelna muškom i ženskom rodu, nego je kategorija koja je neutralna, a koja se gramatički može manifestovati kao muški rod, ali tako da obuhvata osobe oba pola.

Patarčić: Upotreba rodno osetljivog jezika treba da krene od institucija

S obzirom na to da se u poslednje vreme insistira da se u medijskim člancima koristi rodno osetljivi jezik, mnoge novinarke i novinari su često u dilemi kako da određena zanimanja pišu u ženskom rodu a da ne naprave grešku. Jedan od razloga jeste da mnogi nastavci zvuče rogobatno i da bi njihovo prebacivanje u ženski rod gotovo iskrivilo njihovo značenje.

Prema mišljenju novinarke iz Subotice, Julijane Patarčić, upotreba rodno osetljivog jezika bi najpre trebalo da krene od ustanova u Srbiji, jer bi njihova podrška značajno doprinela tome da se on ustali u svakodnevnom govoru i da njegova upotreba postane uobičajena među građanima.

„Subotica je jedan od gradova koji zaista može da posluži kao dobar primer za to jer imamo veliki broj žena na rukovodećim pozicijama. Imamo načelnicu Gradske uprave, od ukupno sedam članova Gradskog veća – pet su žene, na čelu šest od 11 sekretarijata su žene, a žene upravljaju i velikim brojem javnih i javno-komunalnih preduzeća, obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i drugih ustanova, te bi upotreba rodno osetljivog jezika u Subotici mogla da zaživi pre nego u nekim drugim sredinama“, kaže Patarčić za Magločistač.

Ona lično se, ističe, trudi da u svom poslu upotrebljava rodno osetljiv jezik kad god može i da titule, funkcije i zanimanja svojih sagovornika i sagovornica piše u odgovarajućem rodu zato što smatra da je to pravilno.

„Osnovno pravilo za građanje rečenice u srpskom jeziku je da se subjekat i predikat slažu u rodu, broju i licu. S druge strane, lično mi ne smeta, niti me na bilo koji način vređa kada neko za mene kaže da sam ’novinar’ ili ’dopisnik’, jer ne smatram da to umanjuje moje znanje i sposobnost da se bavim ovim poslom, ali bih se uvredila kada bi neko smatrao da nikada neću moći da napišem kvalitetan tekst samo zato što sam žena“, objašnjava.

Dakle, kada kao društvo razvijemo svest da su žene i muškarci jednako sposobni i kvalifikovani da se bave određenim zanimanjima, dodaje, tada će i rodno osetljiv jezik biti deo našeg svakodnevnog usmenog i pisanog govora.

Zanimanja za koja je teško pronaći adekvatan rod su većinom ona koja su dosta dugo važila za tradicionalno „muške“ ili „ženske“ poslove, pa je tako, prema mišljenju ove novinarke, vrlo teško pronaći ženski rod za mašinovođu ili padobranca, kao što je gotovo nemoguće pronaći muški rod za zanimanja babice ili tkalje.

„Tu postoje različita rešenja, u smislu da se zanimanje napiše u vidu posla koji osoba obavlja, odnosno ’skače padobranom’ ili ’bavi se tkanjem’ i slično. Takođe, tu su i ’logoped’, ’pedijatar’, ’trener’ i druga zanimanja, koja je zaista teško napisati u ženskom rodu, a da ne zvuče rogobatno. Ali za takve nedoumice već postoje vodiči i priručnici koji su dostupni onlajn, tako da se u većini slučajeva može pronaći neko rešenje“, zaključuje Patarčić.

Koračak: Postoji problem pri odabiru adekvatnog izraza za ženski rod

I naše muške kolege, novinare, kako kažu, brine „zvučnost“ određenih funkcija i zvanja koja treba da se prebace u ženski oblik, a takvog je stava i subotički novinar Boris Koračak koji se, ističe, maksimalno trudi da koristi rodno osetljivi jezik iako možda tokom pisanja određene funkcije čudno zvuče.

„Mislim da je ljudima pre svega teško da se naviknu da je neka osoba ženskog pola ’rukovoditeljka’, ’dramaturškinja’, ’rektorka’… iako priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika postoji, ali mislim da je problem u njegovom tumačenju. Dešava se da često imam problem sa odabirom adekvatnog izraza za pojedina zanimanja u ženskom rodu, ali tu onda pribegnem onom klasičnom, što znači da tada ne poštujem Zakon o rodnoj ravnopravnosti“, navodi.

Prema njegovom mišljenju, nadležno ministarstvo bi trebalo da sačini uputstvo na koji način da se pravilno upotrebljavaju određena muška zanimanja u ženskom obliku.

Lemajić: Protiv sam svakog veštačkog insistiranja što nije u duhu srpskog jezika

Novinarka Jelena Lemajić, kao master profesorka srpske književnosti i jezika, kaže za Magločistač da se takođe trudi da u svojim tekstovima ne poštuje samo gramatičke norme, što se podrazumeva, nego i da tekstovi budu čitljivi, jasni, razumljivi, zbog čega koristi što više naših reči umesto stranih pozajmljenica.

“Tako i koristim imenice koje označavaju zanimanje ženskog roda. U potpisivanju sagovornice poštujem način na koji mi se predstavila, te ako kaže da je arhitekta ili pedagog, potpišem je tako, ili arhitektica ili pedagoškinja…“, objašnjava.

Jezik je, dodaje, živ sistem, stalno se menja i razvija, ali je protiv svakog veštačkog insistiranja na nečemu što još uvek nije u duhu našeg jezika.

„I sama se potpisujem kao novinar – dopisnik iz Subotice, kako mi, uostalom i stoji na zvaničnoj novinarskoj legitimaciji. Protiv oslovljavanja sa ’novinarka’ nemam ništa, dok mi se od reči ’dopisnica’ diže kosa na glavi jer reč ima potpuno drugačije značenje. Slično je i sa ’trenerica’ (ženski trener), ’komandirka’ (ženski komandir u policiji), ’vozačica’“, kaže Lemajić.

Društvene mreže prepune predrasuda i stereotipa o ženama

Nakon objavljivanja novinarskih članaka o ženskim pravima, ženama na visokim pozicijama, naučnicama, stručnjakinjama i istraživačicama, o ravnopravnosti polova, upotrebi rodno osetljivog jezika, često se dešava da čitaoci, anonimno, ispod takvih tekstova ostavljaju neprimerene komentare, dok se prema pitanju ženskih prava i žena uopšte odnose sa nepoštovanjem, vređaju ih i diskriminišu.

Jedan od takvih primera našao se ispod teksta o jednoj subotičkoj programerki koja je veoma uspešna u ovom poslu. Komentar anonimnog čitaoca glasio je ovako:

„Od muškaraca se mnogo više očekuje, a od žena – a pa žensko je, nema veze što ne zna, naučiće. I to samo zato što ima manje žena u industriji nego muškaraca. To što ima manje žena u IT-u nije problem koji treba da se reši, jer problema ni nema, žene se jednostavno opredeljuju za druge industrije što je skroz u redu“.

Na tekst o ispovesti unuke o mučnom iskustvu njene bake koja živi u subotičkom domu za stare, jedan od takođe anonimnih komentara je glasio:

„Borkinja… Ateista sam, ali Gospode Bože“.

Zatim, ispod teksta kojim smo najavili tribinu na kojoj je bilo reči o položaju žena u nauci u Srbiji dobili smo dva anonimna komentara.

Jedan je naveo da su „Britanske naučnice zvanično dokazale da se sendvič neće sam napraviti!“, dok je drugi glasio: „Otkako su se žene globalno umešale u sve i svašta, ističući emancipaciju i ravnopravnost, svet je otišao u…“.

Na pitanje, zašto se žene često diskriminišu i vređaju u komentarima na društvenim mrežama, Margareta Bašaragin kaže da je to pokazatelj da smo i dalje društvo u kojem preovladavaju patrijarhalni stavovi, gde je apsolutna dominacija muškaraca nešto što je dobro i poželjno, a ravnopravno učešće i uključivanje žena u bilo koje segmente života se smatra lošim.

„Prepuni smo predrasuda i stereotipa. Takvo je stanje bilo i pre nekoliko decenija i pre jednog veka, samo je bilo manje izloženo u javnosti jer upotreba društvenih mreža nam omogućava da lakše međusobno komuniciramo, iznosimo svoje stavove, uvrede, psovke, što u realnoj situaciji, u stvarnom životu, ne bi možda izgovorili“, objašnjava ona.

„Ta mržnja prema ženama postoji kao i mržnja prema svim ostalim društvenim grupama koje ne čine većinu u Srbiji, poput pripadnika romske, migrantske, gej populacije, što je takođe vidljivo na društvenim mrežama“, zaključuje.