Grad Subotica odbio inicijativu da se ustanovi Zelena stolica kao mehanizam učešća građana u donošenju odluka o životnoj sredini

Zelena stolica je mreža organizacija civilnog društva koje se bave pitanjem zaštite životne sredine, a koja je ustanovljena 2013. godine na inicijativu sedam udruženja, sa idejom da se omogući stalno učešće predstavnika civilnog sektora na sednicama Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije.

Utemeljenje za uključivanje građana i njihovih predstavnika iz civilnog sektora predstavlja, pak, sam Poslovnik o radu republičkog parlamenta, koji u članu 63. kaže da „Odbor može da omogući prisustvo, odnosno učešće predstavnika građana i udruženja građana na sednici Odbora u raspravi o određenim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine”.

Misija Zelene stolice je, naime, unapređenje komunikacije sa zakonodavnom granom vlasti kroz uspostavljen mehanizam, jedini takve vrste, i ostvarivanje uticaja na poboljšanje zakonskih predloga u oblasti životne sredine.

Mreža danas broji 66 članica, od kojih su tri iz Subotice, a jedna od njenih aktivnosti je usmerena i na uspostavljanje identičnog mehanizma učešća građana u donošenju odluka u domenu zaštite životne sredine na lokalnom nivou.

Inicijativa je tako pokrenuta u više gradova i opština u Srbiji, a do sada je zaživela u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Pirotu i Užicu, dok je u Subotici – odbijena.

Đajić: „Mi smo od Grada Subotice faktički odbijeni“

Član Koordinacionog tima Zelene stolice, Miloš Đajić, kaže u razgovoru za Magločistač da je ova mreža od strane Grada Subotice faktički bila odbijena jer rukovodstvo Grada ne vidi potrebu za uspostavljanjem ovog mehanizma učešća građana u procesu donošenja odluka na lokalu.

„Nisu nam dali ni priliku da prezentujemo šta je Zelena stolica. Nisu nam omogućili ni sastanak sa rukovodiocima Skupštine grada Subotice kako bismo objasnili zašto mislimo da bi bilo dobro formiranje ovakve mreže“, navodi on.

Mreža je, naime, tim povodom bila uputila pismeni poziv predsedniku Skupštine grada Subotice Balintu Pastoru vezano za sastanak na kom bi se predstavio značaj formiranja Zelene stolice.

U odgovoru Grada koji je krajem septembra ove godine potpisao sekretar Skupštine, Đula Ladocki, navodi se da to nije neophodno Gradu Subotici zato što Grad poštuje zakone koji predviđaju učešće građana u procesu donošenja odluka, navodeći pojedine mehanizme koji se sprovode poput javnih rasprava tokom kojih građani mogu da iznesu svoje mišljenje.

„Smatram da je u gradu Subotici svim zainteresovanim građanima, udruženjima građana na sveobuhvatan način obezbeđeno učešće u donošenju odluka. Nadalje smatram da je Zakonom o lokalnim izborima smanjenjem cenzusa za ulazak u lokalni parlament svim zainteresovanima sa 5 odsto na 3 odsto takođe omogućeno da, ukoliko imaju podršku građana, na lakši način osvoje mandate i da zastupaju građane na vidljiviji način u lokalnim skupštinama opština i gradova“, naveo je u odgovoru sekretar Skupštine grada Subotice, Đula Ladocki.

Na to je usledio odgovor mreže Gradu Subotici, u kom se navodi da ih je posebno zabrinulo „lično smatranje“ sekretara Skupštine grada Subotice i politizovanje jedne ovakve inicijative, ali i odnos Grada prema civilnom sektoru.

„Ono što nas je posebno zabrinulo jeste ’lično smatranje’ sekretara, Ladockog, u kojem mehanizam Zelene stolice i mrežu civilnih organizacija koje se udružuju oko njega stavlja u politički kontekst, upućuje nas na učešće na lokalnim izborima i na osvajanje mandata. Gospodin Ladocki je procenio i smatra, on lično, da je udruženjima građana na sveoubuhvatan način omogućeno učešće u donošenju odluka, a pri tome ne navodeći ni jedan primer učešća građana u radu radnih tela Skupštine grada Subotica“, ističe se u odgovoru.

Predsednik Skupštine grada Subotice, Balint Pastor, odbio je da za Magločistač da izjavu vezano za inicijativu da se u Subotici uspostavi mehanizam Zelene stolice, pa smo tako ostali uskraćeni za konkretnije objašnjenje i obrazloženje – zašto Subotica nema Zelenu stolicu.

Đajić podseća da lokalna samouprava mora poštovati zakone koji predviđaju učešće građana u procesu donošenja odluka na određenom nivou.

„Zelena stolica nije samo prisustvo organizovanih građana kroz organizacije civilnog društva na sednicama odbora, već i formiranje jedne mreže nevladinih organizacija oko Zelene stolice i njeno povezivanje sa republičkim Odborom za zaštitu životne sredine gde Subotica ima poslanika, što znači da problemi iz oblasti zaštite životne sredine na teritoriji grada tu mogu da budu predstavljeni i mimo poslanika koji se nalaze u tom odboru“, objašnjava Đajić.

Tri civilne organizacije koje su u Subotici u decembru prošle godine pokrenule inicijativu i formirale malu koaliciju bile su CEKOR, Terra’s i Koncept EEE, uz otvoren poziv i drugim organizacijama da im se pridruže.

Gabrić: „Predstavnicima vlasti ne odgovara da građani imaju pravo glasa“

U lokalnoj civilnoj organizaciji Koncept EEE ističu da bi Subotica trebalo da ima Zelenu stolicu, što je, uostalom, utemeljeno i odredbama Arhuske konvencije, koju je Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala još 2009. godine.

Taj međunarodni instrument, naime, ustanovljava pravo građana na dostupnost informacija, pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini, ali i pravo na pravnu zaštitu u slučaju kada su prethodna dva prava povređena.

„Zašto u Subotici inicijativa nije podržana? Možemo samo da pretpostavimo da, eto, predstavnicima vlasti ne odgovara da građani imaju poseban uvid u donošenje odluka i da oni transparentnost gledaju samo kroz minimalnu zakonsku obavezu, da je na taj način ispune, a ne da učine nešto više i da je unaprede jer ne vide, izgleda, mogućnost da građani nešto unaprede na temu životne sredine, već samo da ometaju neke njihove stvari koje rade“, ocenio je za Magločistač Goran Gabrić, predstavnik ovog udruženja.

Građani Subotice su tako, smatra on, izgubili mogućnost davanja predloga o potencijalnim rešenjima za unapređenje kvaliteta životne sredine.

„Mi smo odbili da ustanovimo jedan mehanizam koji se pokazao kao vrlo uspešan u drugim gradovima kako u Srbiji, tako i u Evropi, a koji omogućava da odluke u domenu životne sredine budu transparentnije, predlozi kvalitetniji i sveobuhvatniji, da se uzme u obzir i mišljenje građana i stvarno stanje na terenu. To znači da potrebe koje iskazuju Subotičani neće biti uvrštene u odluke koje Grad donosi“, objašnjava Gabrić.

U međuvremenu, tri lokalna udruženja su zajedno mapirala pojedine probleme koji postoje u gradu.

„Jedan od problema je zagađenje vazduha koje je posebno izraženo tokom zimskog perioda. Drugi problem je nefunkcionalni sistem upravljanja komunalnim otpadom. Tu je i pitanje energetske efikasnosti koja može da bude potencijalno rešenje za smanjenje zagađenja u gradu, bolja organizovanost infrastrukture što se tiče biciklističkih staza, a dodatni problem predstavlja i industrijsko zagađenje poput Hemijske industrije ‘Zorka’“, navodi naš sagovornik.

Kako Zelena stolica funkcioniše u Novom Sadu: „Da se čuje glas naroda“

Zelena stolica u Novom Sadu postoji od novembra 2019. godine i okuplja brojne organizacije koje žele da učestvuju u ekološkim i edukativnim aktivnostima vezanim za zaštitu životne sredine.

Prema rečima predsednika Skupštine ekološkog udruženja „Zeleni Sad“, koji je deo ove mreže u Novom Sadu, Milana Babića, Zelena stolica predstavlja savetodavno telo pri Savetu za zaštitu životne sredine u ovom gradu.

„Mi gledamo da se čuje reč naroda, različitih organizacija koje mogu da učestvuju u rukovođenju gradskim savetom u smislu da li nešto treba da se usvoji ili ne. Mi ne možemo da glasamo, ali možemo ekspertskim putem da damo mišljenje o nekoj aktivnosti koja se tiče grada“, objašnjava on, dodajući da se radi o mehanizmu koji generalno predstavlja novitet u Srbiji i koji se još uvek uspostavlja.

Koji su dosadašnji rezultati rada mreže Zelena stolica?

U poslednjih devet godina, kao rezultat aktivnosti mreže organizacija civilnog društva Zelena stolica, kreiran je obrazovni i volonterski servis sa predavačima i trenerima koji stoje na raspolaganju udruženjima građana da ih kontaktiraju po potrebi; objavljeno je 29 brojeva “Zelenog biltena” gde članice mreže mogu da prezentuju svoje aktivnosti; mreža je uzela aktivno učešće u radu Nacionalnog saveta za klimatske promene; napravljena je i novinarska grupa od 16 novinara koji su se prijavili da izveštavaju o životnoj sredini, a koji tokom svog rada mogu da se obrate mreži za ekspertska mišljenja i druge informacije.

„Mi smo se tokom prošle godine bavili osnaživanjem organizacije, imali smo nekoliko seminara na teme koje su članice iz cele Srbije tražile, a unutar Volonterskog servisa smo uspeli da napravimo jednu malu volontersku bazu ljudi koji su spremni da posvete svoje vreme nekim drugim organizacijama i aktivnostima čime se razvija jedna vrsta solidarnosti i obezbeđuje veća vidljivost organizacija, što podrazumeva i deljenje sadržaja o događajima u gradovima i opštinama“, ističe Miloš Đajić.

Što se aktiviranja samog mehanizma u Odboru za zaštitu životne sredine Narodne skupštine tiče, tu se trenutno situacija ne odvija bez problema:

„Najviše ne funkcioniše zato što se još uvek čeka razrešenje situacije u Odboru da bismo bili pozvani, jer mi u suštini jesmo pozvani, ali samo od predsednika, dok Odbor još uvek nije stavio na dnevni red tu tačku gde treba da raspravlja o tome da li može mehanizam da učestvuje ili ne može i ko uopšte može da učestvuje, jer je stalno u toku rasprava između predsednika Odbora i zamenika predsednika Odbora, Aleksandra Jovanovića i Milimira Vujadinovića“, objašnjava Đajić.