Govor mržnje na internetu: Nasilje koje traje 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji

Razvoj interneta i društvenih mreža proširio je javni prostor, omogućivši nikad lakši i brži pristup informacijama. Međutim, širenje tog digitalnog prostora stvorilo je i dodatno mesto za razne zloupotrebe, posebno kada je u pitanju govor mržnje.

Prema publikaciji “Percepcija mladih iz multikulturalnih regiona Srbije o govoru mržnje u elektronskim medijima i na društvenim mrežama” objavljenoj ove godine, mladi između 15 i 30 godina su deo populacije koja najviše vremena provodi na internetu i društvenim mrežama.

Samim tim, mladi su najviše izloženi govoru mržnje na društvenim mrežama – bilo kao žrtve tog vida nasilja, ili kao počinioci, što je pokazala i anketa rađena među njima: na pitanje da li su se od početka pandemije osećali uvređeno, ugroženo ili diskriminisano sadržajem na internetu, više od trećine ispitanika odgovorilo je potvrdno.

Reziltati ankete prikazali su i da je više od polovine ispitanika tokom interakcije na internetu bilo svedok situacije u kojoj je neko napadnut ili uznemiravan. Najviše ispitanika reklo je da se način uznemiravanja pretežno ogledao u nazivanju osoba pogrdnim imenima zbog neke specifične osobine ili pripadnosti – nacionalne, etničke, političke, a na kraju i verske kao najučestalije.

Profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i nekadašnja poverenica za zaštitu i ravnopravnost u Srbiji, Nevena Petrušić, kaže da smo svedoci toga da je govor mržnje i dalje veoma proširen u javnoj sferi, a da je ta netolerancija i netrpeljivost najčešće usmerena prema pripadnicima manjinskih zajednica.

“Umesto da se smanjuje govor mržnje, zahvaljujući svim ovim dostupnim mogućnostima, danas se etnička i socijalna distanca prema pojedinim manjinskim grupama zapravo produbljuje”, upozorava ona.

Govor mržnje je svakako vid diskriminacije, a od širenja ideja netrpeljivosti i izražavanja takvih stavova, neretko se dešava da se govor mržnje pretvori i u vršnjačko nasilje, kaže Petrušić.

“Nasilje ne mora uvek biti fizičko – može biti psihičko, a kao takvo, ono naravno boli i zagorčava živote onih koji su mete ovakvog nasilja”, upozorava ona i napominje da u sistemu obrazovanja postoje razvijeni mehanizmi reagovanja u slučaju diskriminacije, ali da je veliko pitanje koliko se taj mehanizam zapravo primenjuje.

Kriminološkinja Vida Vilić kaže da se govor mržnje kao oblik vršnjačkog nasilja sve više javlja na društvenim mrežama, te da je ova vrsta nasilja veoma zastupljena ne samo u Srbiji nego i svetu.

„Svi vidovi agresije i nasilja se reflektuju iz stvarnog sveta u onlajn, virtuelni svet, i ovo nasilje je još više opasno upravo po te najosetljivije grupe kao što su deca u osnovnim i srednjim školama“, navodi Vilić.

Ona upozorava da ovakva vrsta nasilja među mladima traje konstantno, a ne samo dok su vršnjaci zajedno.

„Ovo nasilje traje 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, jer se dešava i preko kompjutera, i preko mobilnih telefona. Takođe, veoma su bitne i posledice vršnjačkog nasilja koje se reflektuje kako na žrtve, tako i na počinioce ovakvih dela“, ocenjuje Vilić.

Nepercipiranje govora mržnje

Dvadesetsedmogodišnja omladinska radnica i novinarka, Jelena Božić, koja najveći deo svoje karijere posvećuje upravo radu sa mladima, posebno se bavi temama govora mržnje i diskriminacije. Njeno iskustvo govori da je većina mladih svesna šta je to govor mržnje, ali da često ne umeju da ga prepoznaju:

“Dešavalo se da mlada osoba koja dolazi na radionice i koja po pitanju brojnih tema zaista ima ispravne stavove, kada dođemo do teme migranata, u određenim rečenicama i postupcima jasno upražnjava govor mržnje, a da toga nije ni svesna“.

Božić objašnjava da je u tim situacijama veoma važno da omladinski radnik obrati pažnju i izazove mladu osobu – da preispita svoje stavove.

“Nije cilj da tokom jedne radionice promenimo kompletan sistem vrednosti i stavove, ali je cilj da mlade stavimo u situaciju gde postoje drugačija mišljenja, posebno kada pričamo o  političkoj ili medijskoj javnoj sferi, gde je većinski jednostrano ophođenje prema svim temama, pa tako i prema subjektima govora mržnje”, napominje Jelena.

Jedna od radionica gde se Jelena Božić bavila govorom mržnje među mladima bila je upravo What’s your problem, na kojoj je radilo oko 50 mladih iz šest opština u Srbiji.

Kao rezultat ove radionice, nastala je publikacija od tekstova koje se kreirali mladi u parovima na teme govora mržnje i predrasuda, u zavisnosti od toga šta su prepoznali u svojim lokalnim zajedincama.

“Mogu da kažem da su svi ti mladi sada osobe koje svojim vršnjacima dalje mogu da multiplikuju sve ovo i da pričaju o tome do čega su došli i šta su saznali. Ne moramo okupiti 5.000 mladih i držati govore o tome šta je govor mržnje, već je nekada dovoljno razgovarati jedan na jedan i raditi korak po korak sa mladima”, ističe Božić.

I profesorka Nevena Petrušić smatra da je veoma važno da mladi rade sa svojim vršnjacima.

“Jako je delotvoran način da oni sami od svojih starijih drugova i drugarica čuju zašto to što govore nije dobro, a ponekada možda nisu ni svesni šta to tačno znači”, kaže Petrušić, dodajući da deca – moramo to znati – i pozitivine i negativne obrasce ponašanja usvajaju od odraslih, na kojima takođe leži odgovornost.

Učestalost govora mržnje nije, naime, karakteristika isključivo mladih, već se povećava i među odraslima, ističe Petrušić, što je najvidljivije na stavovima isključivanja prema migrantima, a razlog tome je migrantska kriza kojoj svedočimo.

„To su situacije kada više nego u drugim vi čujete takve stavove, takve ideje koje se šire i koje su vrlo, vrlo opasne”, upozorava Nevena Petrušić.